Српски Родољуби - Председниковање

Day 5,386, 01:46 • Published in Serbia Serbia • by Stargazer89

Да најпре упутимо неупућене, ако таквих уопште има. У диктатури, Конгрес, председник и Влада немају никакве надлежности. Не учествују у вођењу државе, немају могућност изгласавања закона, не питају се. Све је у рукама диктатора, он/она одлучује о свему. Наравно, диктатор може укључити друге људе у рад, али искључиво по сопственом нахођењу. Како смо то претресли, можемо даље.

Игром случаја, постао сам председник државе. Уколико нисте пратили, уочи увођења диктатуре покренут је закон о смени актуелног председника, Терористе (знам да ужасно звучи да нам је терориста био председник, али и Грци су имали Гаме па није преседан). Елем, популарни импич је прошао и ја сам, као другопласирани на августовским председничким изборима, постао нови председник државе.

Но, као што сам написао у кратком уводу, ја немам никаквих надлежности. Што даље имплицира да ћу до краја месеца саксијати на позицији (нешто што је Ниџица радио месецима уназад, а није срамота бити у друштву великана) и евентуално се сликати за Вог, под условом да добијем позив.

Наравно, за многе од вас су ово добро познате чињенице. Но, свакако су вредне помена из једног јако доброг разлога. У мом скоријем политичком деловању, многи су у мени препознали русофила, борца за еруска права, саботера, заговарача савеза са Русијом... Мада, то су у мени препознали они који су покушавали да прикупе некакве политичке поене у спиновању, разуме се.

Да, могло би се рећи да сам русофил (у РЛу свакако).

Не, нисам борац за еруска права - искључиво сам се залагао за испуњење српских и само српских интереса, о чему сам говорио у претходним текстовима (имате могућност да их прочитате у мојим новинама).

Не, нисам саботер - овде се мисли на саботаже у Конгресу, а ја јако дуго нисам био део Конгреса (Марко Живанчевић би морао то да зна, као неко ко се озбиљно бави еполитиком) па нисам имао могућност да саботирам било шта. Па иако је саботажа у Конгресу постала легитимно средство борбе против режима оног тренутка када је игра настала, и иако су је користили доказани политичари попут Фрее Ареа-е, ХаџиУгца и њима сличних, ја се никад не бих користио таквим методама. Дванаест пута сам био конгресмен, најчешће као опозиционар, па моја дела говоре за мене. Никакво лагање од стране оборене власти то неће променити, жао ми је.

Не, нисам заговарач савеза са Русијом. Мала дигресија - од старта рата у Украјини, РЛ су у игру унели сви остали осим нас Срба. То су радили и Румуни, и Литванци, и Бугари, Амери, Енглези, Украјинци... Али не и Срби. Но, због наших РЛ афинитета према братском руском народу, постали смо мета пљувачине, вређања и ниподаштавања од свих оних који су задојени западном пропагандом. Али људи, и о томе сам већ писао, и не бих да вас опет замарам. Да се окренем теми - волео бих да будемо у савезу са Русијом, као и са Грчком и другим православним земљама. Сматрам да су постојећи савези устајала ствар, да игри треба нови есветски поредак који би је учинио занимљивијом. Али ни у једном тренутку нисам обећавао савез са Русијом, а посебно не у предизборном периоду (нисам чак писао ни чланак кандидатуре), како је Марко Живанчевић изволео слагати. Ја бих волео да он докаже да сам то урадио па да бар једном буде у праву у вези нечега, али мислим да се ни овога пута неће усрећити. Такође, никаквог покушаја успостављања комуникације са Русијом, са моје или њихове стране, није било. Сулудо је тада рећи да обећавам савез са енепријатељском земљом. Али Марко је очигледно сулуд, када тако приземно покушава да спинује.

Што се тиче мог става о Астерији, мислим да се назире из претходно написаног. Србија је незаслужено пала са места које јој у савезу припада, примат су преузеле земље које су према нама у РЛу непријатељски настројене (немојте заборавити оно што сам написао о уношењу РЛа у игру) и ми сада скупљамо мрвице. И даље смо најјача чланица, мада многи мисле да су то Роми али се ја не бих сложио, и даље пуно вучемо за савез а остају нам мрвице. Да се ја питам, нагињао бих ка изласку из Астерије.

Али имајте једну важну ствар на уму. Апсолутно сам свестан тога да тренутно немамо алтернативу по питању савеза. Ван Астерије бисмо постали лака мета исконском непријатељу (сви знамо на кога мислим). Наравно да не бих заговарао излазак Србије из савеза који јој обезбеђује одређени степен сигурности, а да претходно немам нешто друго да понудим. Све и да сам победио на изборима не бих се понашао тако неодговорно (мада бих лично јако волео да попљујем све те "савезнике" и растурим ту наказу од савеза, где чланство делимо са бедницима који су нас три месеца бомбардовали и са бедницима који су писали да смо то бомбардовање заслужили) и не бих државу водио у пропаст. Родољуби нису ту да одмогну Србији, већ да помогну колико могу, без обзира на то што пишу ови из оборене власти. Зато, Марко, немој лагати када се оглашаваш по зиду пријатеља, у тренутку када још боли пораз од диктатора.

Диктатура је промена. Да, промена режима, али и промена начина играња игре. Не мора бити нужно зла. У прошлости нам је користила, па се надам да ће и сада. Зато су војне јединице које су покренуле пуч и имале моју подршку. Зато ће је имати и у наредном периоду. Јер смо нешто морали да променимо. Јер толико дугујемо себи, а и нашој Србији.

А сада да се вратим на разлог помињања оних добро познатих чињеница. Иако председник, уздржаћу се од покушаја да спроведем неке своје идеје у вези са вођењем државе. Сматрам да, као другопласирани на августовским изборима, немам права да спроводим нешто за шта нисам добио подршку народа. Тим пре што сам на место председника дошао сменом претходника. Нећу злоупотребити ову прилику, јер ми је то испод части. Онога дана када будем победио на изборима, тада ћу другачије деловати, знајући да иза себе имам народ. До краја мандата ћу саксијати, као што већ рекох, ако се диктатор не предомисли и не покрене импич и против мене. А момцима који су се прихватили јако тешког посла вођења унижене државе скидам капу и нудим помоћ, ако се за њу одлуче.

еТешка времена су иза нас, а и пред нама. Али етешка времена рађају јаке играче. Зато се не бринем за нашу будућност.

Пријем!