Христови ратници Храма

Day 4,136, 11:13 • Published in Serbia Serbia • by Stargazer89

Стојим сам, на врху брда, окружен лешевима својих сабораца, док десетине непријатељских ратника у пуном налету прилазе мом положају. Мач држим високо, усмерен ка облацима, и из све снаге извикујем Деус вулт. Мој крик се утапа и губи у јуришу крвника. Превише их је. Ово је света земља, земља натопљена крвљу моје браће, и ја ћу је бранити до последњег даха. Спремам се да дочекам напад, када из гомиле долеће копље уперено ка мојим грудима...

Ужас преплављује моје тело и ум, док се у зноју будим у својој постељи, у простој и неугледној ћелији Соломоновог храма. Дисање полако доводим до смираја, осећајући срамоту. Један Храмовник ни у сну не сме осетити страх. Једини прозор ћелије и Сунце, које вири кроз њега, говоре ми да је молитвени час одавно прошао. Закаснио сам. Скачем и навлачим верижњачу. Тунику пребацујем преко десног рамена и у журби трчим низ степенице, док закопчавам кожни појас и покушавам да избегнем штитоношу који се појављује ниоткуда. Шок на његовом лицу, након што сам се сручио на њега и избио му ваздух из груди, касније ме је много пута забављао у тренуцима досаде.

Задихан стижем до инаугурационе просторије, потпуно одевен. Тихо се примичем улазу и ушуњавам се унутра. "Еcce quam bonum et quam jocundum habitare fratres in unum!", одзвања громким гласом брата Шарла, док стоји окружен деветорицом нових витезова Храмовника, који устају са колена дочекујући најсветији тренутак својих живота. Међу њима се пресијава и младалачка брада мога брата Алекса. Витезови на знак изговарају: "Не нама Господе, не нама! Већ имену твом слава нека је!", а њихове речи прихватају остала грла и проносе их просторијом попут ватре.

Загрљај ми говори све. Алекс је узбуђен, као што сам и ја био пре неколико година када сам ступио у службу Храма. Говори ми да је одушевљен, да једва чека да преко себе пребаци белу тунику са црвеним крстом, и да би наш отац морао бити поносан на своје синове. Смешим се док ми срце говори да то не би било тако. Одувек је веровао да нисам достојан његове наклоности. Алекс каже да је распоређен у замак у Гази, да ће то бити идеална прилика да докаже своју посвећеност заштити пута ходочасника и своју храброст, наслеђену од ратничких предака. У тренутку стрепим; Газа је превише близу Сараценима са југа. Ипак, схватам да смо сви вођени руком Господа и да ће Алекс бити заштићен његовом милошћу.

Поздрављам га и обећавам да ћемо се видети пре него што крене из Јерусалима. Излазим у двориште храма и препуштам се свежини палестинског зимског јутра. Сваки титрај сунчевих зрака као да ме милује. Једини пријатан додир који ми је, услед целибата, дозвољен.

Наређење Великог мајстора затиче ме у коњушници. Хитам на отворено и придружујем се строју. Писар ишчитава речи написане на пергаменту, на црквеном латинском како би сва браћа разумела. Један од услова приступања реду Храма био је познавање латинског језика, што је олакшавало комуникацију редовницима. За непријатеља смо сви били Франци, али нас је било са свих страна, од тропских предела Гибралтара, до залеђених језера северних земаља. Наређење је јасно - јерусалимски мајстор, са свим пуноправним витезовима, дужан да се придружи световњачкој војсци у близини Аскалона, најкасније за два дана; очекује се сукоб са многобројнијом сараценском армијом; покрет моменталан.

Потпуна тишина пала је на редовнике. Није било ратног заноса, нити усхићења које се јавља пред бој. Одисали смо дисциплином. На знак једног од заповедника свако је кренуо да се опреми за пут. Хитња је била императив па је било потребно понети хране и воде за свега неколико дана. Ратна опрема ће нас већ довољно успоравати. За фртаљ сата сви редовници чекали су на својим коњима, спремни за покрет. И поново, у читавој гужви од преко стотину душа, угледао сам свог брата. Стресао сам се на помисао да већ јаше у борбу, али сам био захвалан што ћу бити уз њега и понудити свој мач и своју крв уместо његове, кад за то дође време.

Труба је означила полазак. Сунце је већ пало ниско, када се капија на северној страни града нагло отворила и колона Храмовника изјахала пут своје судбине. Тама ће сакрити наше кретање од радозналих очију непријатељских доушника. Тама и Господ Бог...