Десептикони су међу нама

Day 4,117, 16:21 • Published in Serbia Serbia • by Stargazer89

Прајм је седео у огромној дрвеној столици, ручно резбареној, проучавајући историју хуманоида и тражећи трагове десептиконских комуникација, док је са његове радио станице одзвањало You've got a pussy! I have a dickа! So, what's the problem?! Let's do it quick!

Закључио је да су Немци стварно умели да направе добар метал. Окретао је страну за страном, водећи рачуна да превеликим прстима не оштети књиге. Био је окружен небројеним примерцима највећих дела светских писаца, на фотонима лампи александријске библиотеке, и уживао је у томе. Прашина и мирис старежи активирали су његове рецепторе осећаја, враћајући га кроз еоне.

Време је летело, док се космос ширио брзином већом од светлосне, а Прајм складиштио енормне количине информација. Са лакоћом је успевао да лоцира десептиконске текстове, скривене унутар научних радова, религије и епске фантастике. Знао је да су бескрупулозни, али није очекивао да на овај начин и овако систематски зађу у хуманоидну психу, покушавајући да креирају њихову прошлост, садашњост и будућност.

У свом том претраживачком раду, једно име се јављало крајње учестало. Капетан Укс. Где год би Прајм погледао, где год би тек завирио, проналазио је текстове овог тајновитог Укса. Било је јасно да се ради о псеудониму, па је Прајм настојао да га дешифрује, али и поред велике базе података коју је поседовао, био је немоћан и одвећ мрзовољан.

Решио је да неизоставно упути Рачету оно што је пронашао, не би ли му он помогао при идентификовању особе Укс. Сачекао је пар тренутак и дозволио Земљи да се изротира за још неколико степени, а затим је употребио сателите у геостационарној орбити како би одаслао поруку свом првом официру.

Чекајући одговор, зашао је у пар текстова Капетана и био је згрожен количином лажних информација којима је овај бомбардовао људску расу. Градитељи пирамида, Сократово учење, кубанска криза, тунгуски метеор, систем Сол, Велики и Тотални рат, али и други кључни тренуци у историји, били су закривљени, пуни полуистина и неистина, тако умешно упакованих да је то могао да уради само десептиконски гениј. И свуда се провлачило то име.

Прајм је задрхтао, како то само биомеханички организам уме, а затим је поскочио са столице, крупним корацима напустио библиотеку и ослушнуо етар. Успевао је да осети радио-таласне вибрације старе неколико деценија, али му је Капетан Укс остајао ван домашаја. Наједном, пријемна јединица је зазвонила и са друге стране се зачуо Рачетов глас, говорећи да није имао среће да пронађе било шта што би указало на прави идентитет мистериозног писца. "Пријем!", одасла Прајм широким снопом, па се задуби у текст о планети Меркур, који је Укс написао 334. пре нове ере, судећи по угљеничном датирању које је обавио.

Оно што га је заинтересовало било је помињање постојања база на Меркуру, заједно са сервисним станицама. Све је то баздило на Десептиконе, знао је Прајм. Морао је брзо да дела. Влади Новог света упутио је молбу да распише потерницу за Капетаном Уксом, иако оскудно поткрепљену подацима, а онда је активирао свемирски мост и укуцао координате, закорачио кроз њега и нашао се у кратерима обојеном пејзажу, са Сунцем на титанијумској шасији која је почела да варничи.

Климнуо је главом у знак одобравања. Био је на правом трагу. Десептиконски шљам, Капетан Укс, био је овде.

Think Autobot it!