// Аутоботи// Снови тешког метала

Day 4,066, 06:31 • Published in Serbia Serbia • by Stargazer89

Неописива тежина била је присутна у ваздуху. Сви су је осећали, али је се нису плашили. Високо је подигао своју палицу а они су је хипнотисано посматрали, задржавши дах. Сви су очекивали њен рафал, њену експлозију. Сви су очекивали да запали искру у њиховим грудима и пружи им уточиште, обаспе их љубављу, оплемени их енергијом. Мрак је владао позорницом. Само је један мали зрак светла откривао ту палицу и пратио сваки њен трзај. Знао је да их има, и то му се свидело. Учинио је да читав тај тренутак потраје мало дуже.

Муњевити лет палице праћен је металном кишом звукова која је почела да пада по гомили, а ова ју је прихватила као извор живота, до тада забрањени нектар богова, сада на дохват руке. Брда су оживела, док је маса клицала и препуштала се екстатичном стању. Бонзо их је припремио.

Брзина, којом су његови прсти миловали клавијатуру, била је необјашњива. Заједно са Бонзом чинио је ритам секцију, али овог пута сијао је сјајем најсјајније звезде. Свака дирка говорила је својим језиком. Читав скуп најразличитијих тонова стопио се у само једну истину. Истину о Оловном Цепелину. Нико није разумео, а опет, сви су разумели то. Џон Пол је био мађионичар.

А Џими? Лепршави Џими, особењак, окултист, човек који је сан о Цепелину претворио у јаву. Музика, коју је он стварао, чинила је да вам срце застане, а онда поскочи и обаспе вас адреналином. Жице су вибрирале, а мелодија преносила приче о боговима, демонима, анђелима. Изван свог времена, Џими је увек био тајна за све који су га окруживали. Али његова музика никоме није била тајна, и сви су га волели због тога. Џими? Да, то је један проклето зајебани господар тонова.

Позорница је и даље била у мраку, али маса је све видела у мислима. Сваки ударац, додир, трзај. Све је било кристално јасно и чисто.

Изненада, продоран звук спустио се на гомилу, док је светло коначно експлодирало свуда око ње. Парао је ваздух, опне и сваки нерв у телима, држећи их паралисане. "Oh, let the sun beat down upon my face! Stars fill my dream! I'm a traveler of both time and space! To be where I have been!" Речи су клизиле етром. Честице су их преносиле даље и даље, у таласима котрљајући се незадрживо, не прихватајући ништа мање од вечности. Роберт је држао гомилу у шаци, мамећи јој уздахе и терајући је да тражи још, и још, и још...


Пројекција се завршавала, док смо стајали пред улазом у базу.
Сви смо ми морали бити путници кроз време и простор, да би завршили ту где јесмо. Дуготаласни шум је, пре много времена, донео Цепелине до моје пријемне јединице. Затекао ме је у стању хибернације, дубоко унутар неименоване галаксије. Електрични импулс пронео се мојим металним телом, позивајући ме да пратим тај шум и пронађем његов извор. А пронашавши извор, пронашао сам и смисао свог постојања. Да служим и заштитим, то је моја мисија.

Стајао сам испред Аутобота и сањарио неколико тренутака, а онда ме је Рачет прекинуо. Залихе Енергона већ неко време су на минимуму. Наша операција пресретања транспортног брода Десептикона пропала је. Открили смо се, и притом изгубили неколико добрих ботова. Десептикони сада траже наше упориште и питање је тренутка када ће га пронаћи.

Рачет је активирао свемирски мост. Аутоботи су спремни за покрет. Окренуо сам се према брду које нам је било дом последњих месеци. Никад нисам разумео шта је то сета, ми ботови смо имуни на осећања. Овога пута искра ми је затреперила, доносећи немир. Људи су тако крхка и слаба бића, али ми имамо тако пуно да научимо од њих.

Издао сам наређење за покрет и сачекао да сви Аутоботи напусте подручје. Моји сензори су открили термалне сигнале на пар километара источно од базе. Пронашли су нас. Пре него што сам закорачио кроз портал, емитовао сам на свим таласним дужинама.

Трансмисија:

"Моје име је Старгејзер Прајм, и шаљем ову поруку свим преживелим Аутоботима који су уточиште пронашли међу звездама! МИ СМО ОВДЕ, ми чекамо!"

Крај трансмисије!

Прошао сам кроз мост, док ми је главом одзвањао тешки метални звук Цепелина. Видећемо се ми опет, драги моји путници кроз време и простор!

Срећан вам Божић и били ви мени живи и здрави још стотину Божића!

Аутоботи вас чувају!

Пријем!