[УМНеС] Виле

Day 2,815, 08:19 • Published in Serbia Serbia • by Aleksandra434

Постоје споменици који говоре да су Словени обожавали виле, нижа митска бића, које су прелијепе, вјечно младе жене са дугом косом у којој лежи њихова моћ. Живе по планинама , далеко од људи, покрај вода ,у облацима и дивљем биљу.

Виле се рађају из росе, на црвеном цвијећу, кад истовремено грије сунце и пада киша, и на небу се налази дуга. Неке се рађају на небу, па постоји загонетка која говори о томе: „У облаку се родила, кроз горицу ходала, ни сису дојила, ни траву пасла.“ Обично не напуштају предјеле у којима живе, па се облакиње увијек крију у облацима и никада не слијећу, док биљарице живе у дивљем цвијећу и дрвећу, или око њега.



Носе танке прозрачне и дуге хаљине, а низ леђа и прси распуштене косе. Најчешће су обучене у бијело, па се и у пјесмама често помиње „бијела вила“, или у плаво, а коса им је златна или црна. У коси је тајна њихове дуговјечности. Ако се исчупа и једна њена длака, вила умире. Вјечни живот им обезбјеђује сјеме бијелог лука, које нико никад други није видио, а оне их једу, док им живот не досади и не одлуче да умру. Понекада имају крила и наоружане су стријелама, а очи им понекада сијевају као муње. Знају се претварати да су нешто што нису. Наизглед су крхке, чувају немилосрдно своје станиште од непожељних посјетилацаи спремне су да казне оне који узнемиравају забрањене вилинпросторе.



Понекад се окупљају на посебним мјестима које су забрањене људима, на планинама или шумским изворима и одатле потиче вјеровање да свако ко се напије воде на необичном извору мора да баци у воду новчић или окачи неку крпицу на грм поред извора, као жртву за сигурност. На мјесто гдје виле играју и пјевају „вилинско коло“ или „вилинско игралиште“, не смије се крочити, а препознаје се по кружном облику или трави, која је различита од околне траве. Демонска природа вила открива се у неким нељудским детаљима, као што су козје, коњске или магареће ноге, које крију под хаљином. Знају украсти и дијете из мајчиног наручја, па саме их одгајају и то дијете постаје велики јунак. Неке виле загоркиње живе у пећинама, тј. доњем свијету, у облику змије, и тек када изађу на горњи свијет постају дјевојке. То су тзв. Црне виле, хтонски демони. Активност ових демонских бића неријетко се повезују с Мјесецом и мјесечином, са глувим добом ноћи када играју и оргијају на обалама ријека. Занимљив је наш пејоративни израз виленити који означава игру или разуздано понашање, а везује се и за вилењаке.

Зла страна вила, која је приказана у пјесмама и причама је, да стално руше све што људи зазидају, као што су мост, тврђава или град, док не добију људску жртву узидану у темељ.



Овако понашање вила се може са објаснити с тиме, да се град дизао на мјесту гдје је смјештено вилинско коло. Занимљиво је поменути тезу о поријеклу старог имена града Ниша, у Србији, који су Келти називали Вилин град, а исто име носи и велика одаја у пећини крај не толико удаљеног од града Бора, и то по фантастичним пећинским облицима који личе на окамењене људе, а окамењивање је још једна моћ коју посједују виле.

Удружење младих новинара еСрбије - на услузи народу!