Принципова песма

Day 2,790, 11:19 • Published in Serbia Serbia • by Mihails Tals

Ово је написано на зиду затворске ћелије Гаврила Принципа у Трезену, Чешка, 1918. године, неколико дана пред његову смрт.

По неким изворима, са обзиром да је знао да из те тамнице никада неће изаћи, Гаврило је ове стихове урезао сопственим ноктима на лименој чинији(24 сата). Са друге стране, неки кажу да је стихове написао кашиком, и то шифрованом робијашком азбуком у зид, као поруку осталим заточеницима.

По неком трећем извору, ово је написано на зиду затворске ћелије Гаврила Принципа у Трезену, Чешка, 1918. године, неколико дана пред његову смрт.

Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема…

И место да смо у рату,
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату,
На нама ланци звече.

Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт.
Ја нијесам идиот -
Па то је за мене смрт.

Ал’ право је реко
пре Жерајић, соко сиви
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.

Песма је први пут објављена 17. марта 1919. године, после Првог светског рата, у "Звону", под насловом "Сарајевски атентат 1914". (Телеграф)