Отац и брат Скендербега, сахрањени у Хиландару као Срби!
ePrincip Srb
Отац и брат Скендербега, утемељивача албанске државе, сахрањени у Хиландару као Срби!
Ђурађ Кастриот Скендербег (алб. Gjergj Kastrioti Skënderbeu; Сина, 6. мај 1405 — Љеш, 17. јануар 146😎
је за Албанце национални херој из времена отпора албанских племена турским освајачима и исламизацији. Ипак, оно о чему Шиптари избегавају да причају је чињеница да су отац и брат Скендербега сахрањени у Хиландару као Срби!
Скендербег потиче из феудалне породице Кастриота и био је син Јована Кастриоте (Кастриотића). Према Гибону, Јован Кастриот је био принц Епира, који је укључивао Мат, Крује, Мирдита и Дибер. Његова мајка Војислава, била је принцеза српског порекла, из породице Трибалда (који су дошли из области данашње Македоније) или из племићке породице Музака.
То нико не доводи у питање, чак ни Албанци, да је њихов утемељивач државности (слично Стефану Немањи код Срба) био макар по мајци Србин. Ипак, Скендер-бег је био Србин и по оцу.
Да видимо породично стабло племићке породице Кастриота изгледа овако: Браило - био кефалија у Јанини (Епир) у време владавине последњих Немањића; Комнен – држао је област Дебра док је Србијом владао деспот Стефан; Павле – држао област северне Грчке до државе Зете у време деспота Стефана; Иван (Јован) - проширио поседе по скоро целом Епиру у време прве владавине деспота Ђурђа Србијом; Станиша, Репош, Костадин и Ђурађ.
Као што се види ни једно албанско име већ само српска и грчка имена. Ствари постају још јасније када се погледа где су сахрањени отац (Јован) и најстарији брат (Репош) албанског хероја Скендербега
Ево шта кажу извори:
Јован Кастриот је са своја три сина: Репошем, Костадином и Ђурђем, купио у Хиландару за себе и своје синове братствене уделе, што им је давало право да се тамо склоне и пребивају, у случају ако би им Турци отели њихове земље и протерали их из отаџбине. Споразум о овој куповини обавио се 1430. год. у Хиландару.
Том приликом је Јован Кастриот са наведеним синовима, склопио уговор са хиландарским игуманом Атанасијем. Према том уговору, управа манастира Хиландара уступила је И. Кастриоти и његовим синовима, за становање за “шесет флорина” пирг Св. Ђорђа.
Ова кула је сачувана све до данашњих дана у Хиландару и носи назив Арбанашки пирг. Поред тога, Иван и његова три сина, имали су право на четири адрфата, маслињаке, винограде и остале принадлежности које су припадале томе пиргу.
У унутрашњем нартексу главне хиландарске цркве, у северном зиду, налази се једна ниша, полукружног облика, с фреском Богородице с Христом. Око ове фреске налазе се ликови Св. Симеона и Св. Саве српског. Испод ликова налази се натпис: »Престави се раб’ божии Репош’, доукс’ илирскии, 6939« (1431. год,). Према овим подацима, Репош је неко време живео, а потом и умро као световњак у Хиландару.
Наводимо и следећи пример о животу чланова породице Кастриота у Хиландару, који исто тако говори о њеној симбиози са српским етносом:
У Хиландару је умро монах Јоаким Кастриот, што се види из једног записа хиландарског рукописа (доспео у Румјанцевски музеј у Москви): »Сего 2. (маја) престави се Кастриот, мни (шки) же Иоаким монах”. Свакако, ради се о Ивану Кастриоту, који се вероватно пред смрт повукао у Хиландар и замонашио.
После свега, историјски извори наводе на закључак: због имена које су имали, због вере које су били, због своје борбе против Турака и због тога где су сахрањивани – породица Кастриоти, чији је један изданак био Ђурађ (Скендер-бег), су били српска племићка породица колико и Немањићи, Мрњавчевићи, Балшићи, Бранковићи и други који су владали српским земљама све док нас није окупирало Османлијско царство у 15 веку.
Comments
Престави се раб’ божии Репош’, доукс’ илирскии, 6939
Moze prevod?
раб божии ти иначе значи син Божији...6939 ти је година по Старом Словенству они су имали свој календар по њима је данас 7523 година,а догађај за почетак бројања времена се узима потоп(У Библији се такође спомиње велики потоп...Нојева барка),надам се да си сада разумео.
Znam care sta je Vizntijski (a ne slovenski) kalendar. Vise sam mislio na ono: "dokus ilirskii".
Ево ти такође један клип видећеш на његовом споменику у доњем десном углу годину у којој је донешен његов законик 🙂 6857 https://www.youtube.com/watch?v=lxd-9XLzkPA
[removed]