ГЕНЕРАЛ ПАВЛЕ ЈУРИШИЋ ШТУРМ - командант Дринске дивизије

Day 2,726, 07:43 • Published in Serbia Serbia • by Baku Fu


Павле Јуришић Штурм рођен је 22. августа 1848. године у Герлицу у Пруској. Лужички Србин католичке вере најпре је био пруски официр, а по доласку у Србију постао је Србин православне вере.

У српску војску примљен је као добровољац 15. јуна 1876. године. Убрзо је кренуо на фронт, лађом од Београда до Шапца, где се јавио генералу Ранку Алимпићу, команданту Дринског корпуса, једном од четири генерала које је тада имала Србија.
С обзиром да је Алимпић такође завршио пруску Ратну школу и службовао у пруској гарди, одмах је поставио Јуришића на дужност команданта Шабачко-посавско-тамнавског батаљона, а затим за команданта батаљона Првог добровољачког пука, који се истакао у одбрани Лешнице.

У Српско-бугарском рату 1885. године, мајор Павле Јуришић је командовао Шестим пешадијским пуком у саставу Дринске дивизије, да би 1897. године примио дужност помоћника команданта Дринске дивизије, а годину касније постао је командант.
У Првом балканском рату 1912. године пуковник Јуришић се прославио са српском војском, претежно из Подриња, у борбама на Куманову и Алинцима. Ушао је у борбене редове првог дана битке и пук је кренуо као бујица. Дринска дивизија је разбила турску војску на Зебрњаку, а пуковник Јуришић је унапређен у чин генерала.

На почетку Првог светског рата, 1914. године, Врховна команда поставила је Павла Јуришића Штурма за команданта Треће армије. Имао је задатак да организује борце у фронт да би зауставили Аустроугарску војску преко Дрине. Да са Дринском дивизијом првог и другог позива и одредима из Обреновца, Шапца, Лознице, Љубовије, штити бок Прве и Друге армије које су надирале према Церу.
У бици на Дрини јединице Павла Јуришића Штурма одолевале су више од два месеца петоструко јачем непријатељу.

И у Колубарској бици држао је са Подринцима кључне тачке на положају. Тиме је омогућио војводи Живојину Мишићу да организује против офанзиву и зада тежак ударац непријатељској војсци.
Јуришић је са трећом армијом прешао преко Албаније и на Крфу учествовао у организацији српске војске и стварању Солунског фронта, на којем је био све до победе 1918. године.
Ратници су ценили, поштовали и волели свога команданта, генерала Штурма. Кроз приче о његовој војничкој способности и храбром држању у најтежим тренуцима, ушао је у сваку кућу у Подрињу. О њему је говорено на славама, свадбама и другим окупљањима народа Подриња.
Пензионисан је 8. новембра 1921. године, а два месеца касније, 13. јануара умро је у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу, а Лозничани су му подигли спомен-бисту.

Одликовања:
Одликован је Орденом Карађорђеве звезде, Орденом Белог орла и савезничким одликовањима међу којима се истичу Орден Италијанске круне, Орден Светог Ђорђа, Орден Белгијске круне, Орден Легије части и Орден Светог Михајла и Светог Ђорђа а највреднији орден био му је Орден Пауловниа цвећа на великом крсту којим га је лично одликовао Јапански цар. Такође је био носилац Ордена Гвозденог крста, Орден Светог Леополда и Орден Менџидије, ордења које су му доделиле будуће Централне силе. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје али није унапређен у чин војводе.



Генерал Павле Јуришић Штурм и пуковник Живко Павловић 1917. године.

За разглас:
ГЕНЕРАЛ ПАВЛЕ ЈУРИШИЋ ШТУРМ - командант Дринске дивизије
http://www.erepublik.com/en/article/-1344-2522450/1/20