Нестајање Србије у новом светском поретку

Day 2,508, 09:39 • Published in Serbia Serbia • by Gvozdeni Sun Cu

Инкорпорирање у Нови светски поредак подразумева слабљење атрибута државне суверености како би се корпоративном капиталу избрисале било какве препреке, не у слободном протоку и стицању профита, како се лажно представља кроз контролисане медије, већ у стицању власништва над постојећим природним, индустријским и људским ресурсима, што је стварни циљ глобалистичких процеса.



Економски суверенитет који је обично прва и најважнија мета глобалистичких процеса подразумева право државе на сопствену и независну примарну емисију, право на креирање и спровођење сопствене монетарне политике, постојање националног банкарског система, аутономију у доношењу пореских прописа и независност у доношењу осталих мера економске политике.

Ништа од овога данас не постоји у Србији. Централна банка, којој је законом зајамчена пуна независност од сопствене државе у потпуности је, мрежом тешко схватљивих уговора и апсурдних зајмова, зависна од међународних финансијских институција на које је практично пренела све ингеренције везане за примарну емисију и монетарну политику, а носиоци пословног банкарства су стране банке које на тај начин у потпуности контролишу привредни, али и социјални амбијент у држави.

Без обзира на сложеност дефинисања овог појма, посебно у ери глобализације, за потребе овог текста појам политичког суверенитета третираћемо као право државе да води суверену спољњу и унутрашњу политику, као и да има јединствени политички систем на целој својој територији.

Србија данас нема ни једно ни друго.

Иако формално није приступила НАТО алијанси, и прокламује војну неутралност, пристанком да по западном диктату „реформише“ своју војску и приступи програму „Партнерство за мир“, Србија је и овај атрибут суверенитета тихо предала Империји. Слање српских војника у казнене НАТО експедиције, одржавање про-западних панела, увуђење НАТО стандарда… само су неки од видљивих показатеља ове чињенице. Овде се не сме заборавити ни срамни споразум о боравку и несметаном кретању НАТО војника на територији Србије, који је 2005. године Вук Драшковић у потаји потписао са тадашњим секретаром алијансе Јапом Шепером, а кога се Србија придржава иако није прошао уобичајене процедуре.

Врло је вероватно да Србија директно или индиректно („уступањем“ територије) учествује и у неким експерименталним програмима Империје попут ХАРП-а или комтрејлса који могу имати војну примену, уз погубне ефекте по привреду и становништво. Индикативно је ћутање српских властодржаца на све бројнија, конкретно постављена питања везана за ове теме.

Тренд успостављања контроле над ресурсима хране, воде и енергије спада у најважније процесе савременог глобализма са очигледном намером да се у датом тренутку право коришћења ових општих добара искористи као:

- извор енормних профита

- инструмент притиска и уцене, односно владања масама

- подлога за уношење у људски организам различитих супстанци које могу деловати на свест, генетику или здравље становништва.

Први облик овог сложеног, али лако уочљивог, процеса на новоосвојеним територијама јесте убрзано повећање цена хране и енергије и загађивање јавних (бесплатних) извора питке воде. Ови процеси започели су одмах по именовању Зорана Ђинђића за премијера Србије, а Вучић их потпуно заокружује.

Све до пада Слободана Милошевића Србија је била произвођач вишкова и извозник електричне енергије, а затим је за свега неколико година, као последица „реформи“ у овом сектору постала потпуни зависник од увоза. Тај процес свакако није био случајан. Што се тиче цене довољно је подсетити на речи којима се тадашњи премијер, Зоран Ђинђић, обратио јавности након седнице председништва ДОС-а, 04.09.2001, како би најавио повећање цене струје од децембра те године: „Извесно повећање струје мора да се деси не само због ЕПС-а већ и због аранжмана са ММФ-ом”. Шта мислите, због чега макрофинансијска институција каква је ММФ тражи да одлучује о цени струје једне мале земље попут Србије?! Надам се да нема потребе да апострофирам одговор. Али, битно је да знате да и данас цену струје у Србији одређује ММФ, кроз своје “иницијативе” и “конструктивне разговоре”. Све остало су објашњења за наивне или неуке (ремонти, поплаве, увоз по “тржишним ценама” итд.) Стварни циљ је изазивање социјалних померања по вољи Империје.

Поред наведених постоји и низ других лако уочљивих друштвених процеса који јасно указују на тенденцију утапања Србије у Нови светски поредак, односно њен третман као колоније корпоративног капитала. Промена изборног система и успостављање тзв „политичке елите“, распродаја привредних ресурса у бесцење, редефинисање правног и здравственог система у правцу отвореног повлашћења богатих, подривање врености Православља и изражена промоција верских секти, неконтролисано финансирање НВО и пројеката тзв. „цивилног друштва“, планско уништавање породице као основне ћелије друштва, само су неки од њих.

Крајњи циљ ових процеса биће погубан за српску државу и српски народ и то је већ јасно видљиво. Јер, морамо прихватити чињеницу да нам они којима нас испоручује наш марионетски режим, никада нису били и неће бити пријатељи, нити ће нас третирати као себи равне. Такође, морамо се припремити и на варијанту да они желе Србију, али не и Србе!

Отуда је питање борбе за мултиполарни свет, за очување породице и православних вредности не само идеолошко или политичко, већ пре свега егзистенцијално питање за српски народ и државу. А зна се ко ту борбу данас предводи и где ће бити Трећи Рим, ако уопште нешто преостане након Армагедона.

Драган МИЛАШИНОВИЋ