Join the new world

Поздрав свима!

Решио сам да се кандидујем за председника еСрбије за месец новембар. Иако би можда на почетку требало да се представим, то ћу оставити за крај чланка а сад ћу да пишем о ономе што вас сигурно много више занима, а то је шта су некакви моји циљеви када је у питању вођење наше државе и због чега се уопште кандидујем. Два најбитнија министарства су у овом модулу игре свакако Министарство спољних послова и Министарство одбране те ћу њиховим задацима логично и посветити највише пажње. Овде сам се потрудио да вам напишем потпуно искрено који су ми планови па коме се нешто од тога не свиђа, одмах ће знати да не гласа за мене на овим изборима.

Садржај кандидатуре:

1. Спољна политика
2. Ратови и организовање војске
3. Остало
4. Mоје представљање

1. Спољна политика

Сматрам да је највећи могући интерес eСрбије (када је у питању спољна политика) тај да ми поправимо свој углед као савезника. Имамо велики потенцијал у смислу штете којом располажемо и новца од пореза, само треба то правилно усмерити и медијски пропратити на одговарајући начин. Која је генерална идеја како то да се изведе? Једноставно треба сачекати неки битан рат наших савезника и тада бих комбиновањем удара и постављањем КО за одговарајућу битку савезника покушао, не обавезно да добијем битку за њих, већ да прикажем да смо дали све од себе да им помогнемо. У зависности од исхода битке, написао бих чланак на енглеском где бих ставио screenshot-ове, видео снимке удара и остали пропратни материјал чиме бих доказао да смо били тамо и да смо помогли колико год смо могли. Рецимо да би уложена средства у зависности од тежине битке била између 50.000 и 200.000 рсд које бисмо били спремни да потрошимо на савезника. Ово није фиксно али отприлике на то рачунајте. Наравно, таквих битки нема сваки дан тако да не мислим да би умногоме угрозило наш буџет.

Нисам сигуран да ли схватате колико је битно да савезници, који год да то буду (савезником сматрам ону државу са којом у датом тренутку имамо МПП), мисле о Србији као о поузданом партнеру, о некоме на кога могу да рачунају ако се деси да буду угрожени. Жалимо се ако неки наш савезник неће да крене у рат против неке државе противничког савеза, али све то је директна последица страха који они имају јер не знају колико могу/не могу да рачунају на нас. Логично је да свако од њих постави питање: ,, Ако кренемо у рат са својим суседом да бисмо помогли Србији, хоће ли нам Србија касније помоћи у том рату или ће заборавити на нас кад останемо 1v1 са противником?'' Мој тј. задатак моје владе са мном на челу биће управо да покажемо савезницима да је одговор на ово питање потврдан и да их Србија НЕЋЕ оставити на цедилу. Ми константно имамо неки комплекс ниже вредности, јуримо друге државе да нам буду савезници уместо да оне јуре нас, а све је то последица велике несигурности и страха јер Србија зна да савезницима често није помагала ни приближно колико је могла. Ако ми дамо све од себе да им помогнемо, нећемо се ни плашити тога да неко оде од нас јер ћемо ако то уради имати свако право да га прогласимо за издајника и потпишемо савез са његовим непријатељима.

Оно чиме не бих лицитирао је то ко ће да нам буду савезници. Нека моја идеја је да ми пробамо одржати најбоље могуће односе са јаким државама чије се оригиналне регије граниче са нашим оригиналним регијама као и са Словенијом, која је стари и поуздан савезник и стратешки врло битан за Србију иако се не граниче са нама. Поред њих морам истаћи да се Аргентина у рату против Чилеа показала као феноменалан савезник. Не само што су тенковали за нас као да се њихова сопствена држава бори, него су постављали и КО, заједно са Перуанцима и Словенцима (то су они КО које сам ја видео у 4. дивизији, могуће је да их је било још). Тешко је рећи да ли ће Asteria опстати или не када имате ситуацију где се Румуни и Мађари међусобно саботирају и прозивају, где Грци и даље само са око 50% подржавају савез у коме се налазе и где Кина игра за себе - нити помаже савезу, нити тражи помоћ од њега. И Аргентина и Србија су имале своје бисере што се тиче неодговорног понашања према савезу и савезницима али су то ипак мањи проблеми у односу на ово претходно наведено. Ипак, нама је у НАЈВЕЋЕМ могућем интересу да задржимо и Мађаре и Румуне за савезнике. Покушаћемо да подстакнемо дијалог између ове две државе и да пробамо да утичемо на њих да схвате да им је у заједничком интересу да се не свађају, али будимо реални - мало тога ми можемо да урадимо ако они до сада већ то нису схватили. Што се тиче Хрватске, за сада бих наставио са традицијом ненападања са њима која траје већ неколико месеци уназад јер то одговара и нама и њима. Бугари су се много петљали у нарушавање односа између Мађарске и Румуније и искрено, радије бих да их једно време држимо обрисанима ако то буде било могуће, плус тиме задржавамо и један од ресурса за куће који нам фали а који се налази у бугарској оригиналној регији Ruse.

Ако дође до неког преметања савеза током мог мандата (ако будем уопште изабран за председника), апеловао бих на вас да ако вам нови савезници не буду одговарали, тражите смену председника или се на неки други политички начин борите против тих савезништава - немојте да правимо сами себи терористе јер ће нас то унаказити на дуже време. Ако би се десило да цео савез потпише МПП са неком новом државом па тиме и Србија а ја видим да је велико незадовољство у народу због тога, могуће је да ћу сам да затражим да ме конгрес смени. Све у свему, поента је да не исказујете свој револт тако што ћете отићи да ратујете против потенцијалних нових савезника Србије, бежите у друге државе, ратујете против Србије - уместо тога слободно јавно МЕНЕ прозивајте и тражите смену, немојмо своје унутрашње ствари преносити на спољну политику јер тиме само даље рушимо своју репутацију. Зашто вам то причам? Постоје неке друге државе које су биле у стању да вређају, пуцају против савезника, неке су седеле или седе на две столице и све то ће се пре или касније одразити (ако се већ није одразило) на репутацију тих држава као савезника и следствено на помоћ коју ће моћи да очекују на бојном пољу односно на број непријатеља који ће јако желети да их виде поражене. Слична судбина као њихова би могла и нас да задеси ако не будемо имали хладну главу што се тиче спољне политике. Понашање сваког од вас, сваки негативан коментар који оставите у страним новинама против своје владе директно нарушава углед наше државе. Сви смо ми амбасадори Србије и кад јесмо и кад нисмо на власти. То за кога ударамо се итекако гледа, никога у иностранству апсолутно не занима ко је код нас позиција а ко је опозиција (као што ни нас не занима у њиховом случају) - они само гледају да ли смо Срби или не и шта као Срби радимо и говоримо. Зато гледајте да све замерке које имате на функционисање државе решимо међусобно и да не уплићемо странце. Један мудар Јапанац је једном приликом рекао:

One should not utter a word about his own inadequacies. In the Oxo it says: "When a man lets out a single word, the long and short of him will be known."

Схватите то како хоћете, а ја бих у изреци ,,man'' заменио са ,,state''. Будите сигурни да се штета лако направи, чак наизглед врло баналним и небитним стварима, а да се изузетно тешко поправља. Некад поправка чак и није могућа.
Дипломатијом ће се пре свега бавити потпредседник (elminjo) и МОФА (Marcus Nerva Traianus). Комплетан тим Министарства спољних послова (као и неких других министарстава) ћу објавити по евентуалном ступању на место председника еСрбије.

2. Ратови и организовање војске

Споменуо сам ударање за савезнике у првом делу. Како би то тачно изгледало? Нека моја замисао је да удари војске и КО замене места - до сада је пракса била да се прво ставља КО па да онда иде удар, а ја бих то окренуо тако да прво иде удар у периоду између 15. и 60. минута рунде а да онда иде КО тј. када се сви војници испуцају ако постане очигледно да штета коју су направили није дала довољан ветар у леђа нашој страни да осигура победу, ангажујемо и плаћенике. У случају да се деси да се приликом удара почне правити упадљив overkill, постоји могућност да удар буде продужен до самог краја рунде и подржан са КО само за странце. КО бисмо када се удара за савезнике закључавали само за наше држављанство из неколико разлога. Прво, желим да савезници мисле како ударамо за њих без да нам се то плаћа. Ја сам врло практичан човек и нећу вас убеђивати да треба за неку другу државу да тучете за џабе ма колико да је у питању добар савезник јер просто је игра таква да подстиче индивидуалност а не колективизам и нема сврхе борити се против тога. Плус лепо изгледа у очима савезника када виде бројне аватаре Срба како ударају за њих што ће свакако бити искоришћено у пропагандне сврхе (писао о томе у првом делу). Друго, на овај начин сав новац од пореза који се узме од наших грађана се кроз ударање за савезника тим истим играчима враћа преко КО. Дакле, подстичемо активност наших играча - што сте активнији, боље пратите наређења и темпирате здравље за важне ратове, више ћете и пара узети од КО.

Што се тиче удара, циљ ми је да смањим квантитет а повећам њихов квалитет. Највеће замерке цивила биле су то да војска не може да добије епску битку. Јачим ударима могуће је да ће нешто да се промени по том питању. Наравно, финансијски је немогуће такве ударе одржавати сваки дан и због тога ће све војне формације бити ређе ангажоване него до сад. Оно што је идеја је да се класични рефунд-удари организују само када се боримо за савезнике. Разлог за то је што када се удара за Србију, сви пуцамо за ТП медаљу и мислим да нема потребе да се штета додатно плаћа преко тога, бар не у неким биткама мањег интензитета. За ситуације када су угрожене српске регије и када имамо тешке ратове сви ћете бити позвани (невезано да ли сте цивил или војник) да дођете на један заједнички канал на ком ће бити координисана штета. Понављам, ово важи само када су битке за Србију и то оне које јесу тешке али нису епске (типа гушење масовних устанака, без директног напада неког противника на нас). Оно што ја очекујем је да ћемо се чешће борити за савезнике и тада ће се одржавати класични војни удари с тим што бих ја поделио војнике на 4 канала у зависности од тога која су дивизија, чисто ради лакше координације штете јер можда неће свима бити наређење да се пуца у истој бици, као ни да се пуца у исто време. Ударима сваке од дивизија командоваће по један човек који је такође члан те дивизије (осим у D2 јер нема чланова тима из те дивизије). Уколико нико из МоД тима није online а да је члан одговарајуће дивизије, удар ће у том случају водити било ко из тима ко се нађе на каналу. Ипак, да би ово имало некакве сврхе потребно је да се доста повећа активност војника у свим дивизијама и да их више долази на чет. Ако до тога не дође, нема неке поенте правити 4 канала за удар и онда ће се прибећи алтернативном решењу – да се пуца са истог канала али тежићемо да по један члан МоД тима из сваке дивизије буде присутан на каналу у време удара да би се лакше надгледала стања на фронту по дивизијама. Активност би се повећала за почетак рекламирањем свих ВеС и ПВЈ јединица у званичним МоД чланцима и регрутовањем нових играча у ове јединице. Под рекламом сматрам то да се постави аватар сваке јединице која жели да буде рекламирана и да он буде линкован а да линк води ка страници те војне јединице. Средства за ударе биће ограничена на 30% дневних прихода и биће кумулативна односно све што се не потроши у једном дану додаје се на средства за следећи дан.

Када је у питању КО, ту сам спремио највише иновација. Нешто ћу вам рећи јавно, нешто остаје тзв. ,,војна тајна'' и са тиме ћете можда бити упознати а можда и не на крају овог мандата. О КО сам писао пре два месеца и ту имате неке генералне идеје. У међувремену, свест по том питању ми је додатно еволуирала јер сам доста пратио како различите државе постављају КО, кад, колика је ефикасност победа и пораза са различитим тактикама, колико се новца троши и колико играча кад удара. КО се наравно, много више троши током европског дана него европске ноћи и тад је он много важније оружје јер просто има далеко више активних играча еРепублика у то време. Прва ствар: кад су у питању битке за Србију биће различити КО за играче са српским и за играче са страним држављанством. Нешто већи КО ће бити постављан за странце (у просеку за око 5 рсд) из простог разлога што се њима не рачуна штета за ТП медаљу када туку за нас - узимају само паре а ми поред пара добијамо и ТП медаљу што је додатни извор прихода. Да би ово могло да се изведе, припремљено је 6+ различитих војних јединица из којих ће се постављати КО а синхронизација војних команданата ће бити на заједничком чет каналу и (скоро) сви ће бити позивани СМС-ом када буде постојала потреба да се негде постави КО. Постављање КО са више војних јединица нам такође и омогућава да у исто време буде организован удар наше војске и да упоредо буде КО за савезнике чиме се спречава потенцијално дупло узимање пара (и од рефунда и од КО), а да квалитет ударања не опада. Постављање КО са више војних јединица има и других бенефиција о којима не бих јавно причао. Водиће се рачуна да приоритет у постављању офанзивног КО буде у оним биткама где противник против себе има некакву детерминацију јер је тад КО много ефикаснији него иначе а за исту цену. Друго, КО ће генерално бити мањи него што је до сад била пракса али чешћи како би што више играча ударало јер ми је циљ да ,,развучем'' противника на више рунди па и на више битки ако треба. Ово можда неће донети 100% победа али ће нас изаћи далеко јефтиније и омогућиће нам да водимо већи број активних ратова и да боље искористимо своју бројност. Треће, граница за коју ће КО бити постављан биће нешто већа него што је класичних 51% или ређе 52% и он ће бити постављан одмах – од првог минута док је штета најјефтинија. Ово се односи на epic битке. Оне лакше ћемо вероватно решавати класичним постављањем КО за доминацију мању од 51%. Четврто, још један разлог зашто је добар имиџ у свету битан је то што желим да имам савезнике који ће већински пуцати за нас и када ставимо КО који је за 10+ рсд мањи од противничког и зато желим максимално да учврстим везу са свима са којима то буде било могуће. Има ту још ствари, али као што рекох - не могу јавно о томе.

Исто не бих лицитирао са тиме кога ћемо нападати. Све зависи од тренутне геополитичке ситуације и могу рећи да ћемо нападати тамо где се укаже најбоља прилика. Притом ће се водити рачуна и о томе да противник буде такав да се добро забавимо а да се не потрошимо превише. Генерално бих ја хтео да се фокусирам на ратове од којих ће директне користи имати наши савезници, мада то никако не значи да одустајем од оних ратова који су чисто осветничке природе и који реално само Србију занимају у нашем савезу – конкретно, мене занима освета Чилеу и урадићу све да током овог мандата добијем подршку да Србија крене на њихове оригиналне регије (поново 🙂 ). Поред Чилеа, велику пажњу ћу обраћати на евентуалне турнире које би админ могао да организује - ако нека држава противничког савеза добије златни рудник (или нешто друго што може да се украде 😃 ) постаје аутоматски легитимна мета за напад еСрбије, било да нападнемо уз координацију са савезом (још нека држава да помогне са својим НЕ или АС), било да нападнемо 1v1 🙂 Најбољи тајминг за нападе Србије је онда када су неки турнири или мисије јер тада наша бројност највише долази до изражаја а КО непријатеља се најбрже троши о чему сам такође писао пре више од два месеца.
Међутим, оно што нам је тренутно горући проблем и са чим прво треба изаћи на крај јесте напад Пољске! Мене је тај напад веома обрадовао јер волим изазове, а Пољска је дефинитивно највећи могући изазов за Србију – праве готово идентичну штету као ми, али имају много више пара. Тражење успешне стратегије како да се решимо Пољака (а да то није НАП-ом :Р ) је нешто што захтева не само много мозгања око тога кад шта напасти, у којој рунди ударати јако а коју ,,препустити'' противнику итд. него и својеврстан тест колико добро је могуће мотивисати наш народ да удара јако. Свакако ћете о прецизној стратегији за борбу против Пољске бити обавештени у МоД новинама (првом приликом) у којима ћете поред наређења имати прилику и да прочитате најновије ратне анализе које ћу ја лично писати.

Често наши људи критикују начин игре који се тиче јурења бонуса, кажу како Србија игра само за ресурсе. Овде бих истакао зашто ресурси морају да буду један од приоритета Србије. Што више ресурса имамо, већа нам је продуктивност у фирмама. Већа продуктивност значи да ћемо привући више странаца у нашу државу који имају гомиле фирми на својим налозима. Сви ти странци ће овде плаћати порез и пунити нашу државну касу чиме ми добијамо много већа средства која ће бити употребљена за, надам се успешно, ратовање. Када Србија нема бонусе, ми не само да немамо прилив странаца него чак имамо и одлив наших играча са фирмама у Аргентину, Пољску, САД и друге државе чиме се дупло смањују приходи од пореза и војна моћ Србије. Патриотизам и тако те ствари оставимо за неку другу бољу игру - ерепублик је такав да без пара нема успешног ратовања: или имате велике приходе од пореза којима плаћате војску и КО, или имате богате RL играче који ће да купују велики број чоколадица за стварни новац и да тенкују плус ће да стављају КО од својих пара и тако добијају битке за сопствену државу. Свака трећа опција води у неминовни пораз (ако се крене у рат) што се и показало у многобројним примерима. У том смислу водиће се рачуна о редовном ресетовању детерминације у окупираним регијама и свака регија где је коефицијент преко 1.1 је зрела за ресетовање, а ако тај коефицијент пређе 1.3, ситуација већ постаје алармантна и само би било питање времена када ће нам противник ту подићи устанак и избити регију. Све што имам да кажем о детерминацији и њеном стратешком значају за добјање битака могли сте да прочитате овде.