Честитке и предлози новом председнику

Day 686, 04:26 • Published in Serbia Serbia • by Predrag

Напокон још једни избори су готови. Кампања ко кампања напорна, али ето то је иза нас, сад кад је опозиција постигла оно што је желела, сад треба да се покаже. Сви полажемо велику наду у нову власт, и може слободно да се каже да је то сасвим очекивано, зато што је промена власти била потребна, и у опозицији има доста способних људи за све позиције у влади.

Многи су критиковали ову коалицију због саме разноликости. Не могу да кажем да ти који су је критиковали немају никакве аргументе. Али...ово није real life, овде нису избори на сваке четири године, сваких десет дана имамо неке изборе.

Поента је да би водеће странке у Србији морале да имају одређено разумевање између себе. Мора се направити неки план за нашу земљу. Неки су поменули `ако се опозиција опет не уједини, сес ће доћи на власт следећег месеца`. Потпуно тачно. Зато треба да постоји договор око основних принципа и начела, да се зна где и како иде Србија.

Ако као што се прича, сес следећег месеца дође на власт, и не свиди им се у ком се правцу кретала Србија у претходоном месецу, и све крене испочетка, шта смо сви ми постигли? Србија ће стално бити на граници револуције, сваки дан ћемо имати по десет пљувачких текстова. Неки ће да пљују десницу, неки левицу, аполитични људи ће се смејати, али чиме ћемо онда моћи да се похвалимо? Моћићемо да се похвалимо да су економска, војна и све остале стратегије мењане из корена сваког месеца. А то баш и није за похвалу.

Сад ћу да изложим нека моја мишљења, за поједине секторе која сам скупио за мало више од седам месеци играња ове веома комплексне игре.

Економија

Сведоци смо опште хиперпродукције буквално свега. Само још да почну да се масовно граде болнице и одбрамбени системи, и где ће нам крај бити. Мислим да влада, највише министарства економије и информисања морају да колико могу спрече то. Конкретно мислим на едуковање млађих(а и старијих) играча о тржишту, вођењу компанија, и исплативости истих. Има доста млађих играча који чим су скупили магичних двадесет златника отворило комапнију, да кажу да је имају. Министарства морају кроз новине морају да им објасне колико је хиперпродукција фатална за сваку земљу. Нико од тих играча неће имати ништа од тих фирми, јер ће стално бити у минусу, или на некој нули. Цене ће сваким даном падати (конкуренција, и њени резултати), куповна моћ ће падати. Тога смо и данас сведоци. То мора макар да се смањи. Нове фирме само уносе додатну конфузију на тржиште.

Што се тиче курса динара, мислим да би најважније било да је он стабилан, и пошто сам видео ко ће све учествовати у грађењу економске политике у следећем месецу, мислим да и ти људи то одлично знају. Сигуран курс гарантује стабилност тржишта и људи који покушавају преко берзе да зараде лак новац ће бити у проблему, јер ће стабилним курсом њихов профит бити минималан и тешко остварен.

Војска

Два најважнија факотра у војсци су организација и финансирање.

Што се тиче организације, она је сад сасвим солидна. Треба наставити тренд довођења способних и доказних људи на места десетара и команданата. Треба онемогућити долажење на те позиције преко везе.

Финансирање је мало сложенија тема. Свака бригада у свом саставу има iron и weapon фирме у којима раде искључиво војници. То је добра подлога за даље побољшање статуса војника. Војска би морала да има већу аутономију што се тиче наоружавања. Да се одреди сваком војнику следовање, да се види колико може да се обезбеди из војних фирми, а да остатак обезбеди држава.

Много више треба улагати у младе војнике, припаднике петлића и орлића, јер њих има довољно да могу да у будућности буду фактор у свакој битци. Сведоци смо да се елита форсира, свестан сам ја да нам треба јака елита, али треба наћи неки баланс у свему томе, да се не дешава да неко добије много, а неко смешно мало. Такође се мора коначно средити статус WE, који по мени заслужују много више, јер су одлична јединица, одлично организовани, прави тим.

Спољна политика

Овде се највише очекује од новог председника. Доста њих очекује да desert hamster `буде лакши на окидачу`. Е па сад могу одмах да кажем да од тога нема ништа. Ниједан председник не би себе и Србију смео да ставља у позицију да напада земље у окружењу олако.

Да бисмо били у ситуацији да било кога освојимо, и да будемо у стању да задржимо те територије, морамо да имамо договор са PEACE савезом. Први задатак министарства иностраних послова мора бити лобирање унутар самог савеза, да изградимо себи такву позицију да PEACE одабере нас као приоритет у одређеном тренутку. Без тога, реално, нема никаквог освајања.

Питање Хрватске је поменуто не зна нико колико пута. Та прича је испричана на сто начина.
Једини начин да заузмемо било коју територију Хрватске је у договору са нашим савезницима, јер реално, сами мало шта можемо.

Ствар око Босне је мало другачија. Чак и ако бисмо успели да освојимо Босну, сигурно би се Хрватска умешала у ту причу, а одмах би сигурно дошле Пољска и још неке земље да помогну Хрватима.

Можда би најреалније решење било да сачекамо уврштање Македоније у игру, а сигуран сам да ће приликом следећег додавања нових земаља, и Македонија бити међу њима. Након тога би требало направити договор са Македонијом око напада на Грчку, јер је у Грчкој регија са гвожђем, која нама толико треба.

Поздрав до следећег читања
Предраг