Што нам њишти душецин зеленко

Day 2,424, 12:43 • Published in Serbia Croatia • by Sagittarius A Star

Био један краљ и имао три кћери.
Сању, Душицу и Марадону.

Кад су стасале за удадбу, краљ расписа конкурс у службени гласник за пријем у женидбени однос али нико неће.
Пролазише године, нико не сме да се јави, забрину се стари краљ те изађе међ народ да види о чему се то ради.

Срете неког племића, такорећи лорда и запита га "А што ти не бих узео моју Саљицу??"
"Немогу стра ме је"
"Што те је стра??"
"Преке је нарави"
"Хехе", засеири краљ, "то је само на приљемима тамо у дворцу, али у рл је добар дечко, небрини ништа, него дођи ти вечерас код нас на пиво и да упознаш Сању".
"Добро", прогута кнедлу властелин, ко још сме рећи не краљу.

Кад је дошла ноћ, накити се он, узе неку бомбољеру код Шишка и оседла ђогата.
Гозба је била богата, у неком тренутку приспава се нашем јунаку, појави се Сања, прозбори "Неможеш тако разкантан на коња, преспаваћеш кодмене"
"Немогу", зајеца племић "то бих нарушило твоју чедност".
"Хаха", завриска Сањица, "чедност!!"
"ХЊИХЊИХЊИ" зањишташе ђогати.
"ХЕХЕХЕХЕ" забрунда стари краљ.
"ХИХИХИХИ" записка краљица мајка.

А племић је још дуго гледао горе у звезде, мазуљкао поспаног ђогата и размишњао како му ово пиво и није баш требало ..




____________


Дисклљемр: ерепублицк је дивна племићка игра