Утешност Булгакова

Day 2,403, 05:16 • Published in Pakistan Croatia • by Sagittarius A Star


Ти Руси, та двојица, од којих један није Рус, то ми се свиђа, како пишу, разумеш ..
Кад описују дане и беспарицу.
Тамо двадесетих година прошлог века.
У постоктобарској Русији.
Кад описују дроњке и шљам руски.
Али то је топло. То је "њихова ствар".
Чај и како се гребао за кромпир.
Онда дође до пара.
Па се преједе.
Да, волим кад описују болове у слепоочницама.
Па тај звук, како Москви крчи желудац.
И коса киша.



И овде је повремено коса.
Мораш пазити да ти не оштети антену.

Кромпира, опет, углавном има.

*****************


Е.
А горе је кад имаш мало него кад немаш уопште.
Мораш да ми верујеш.
Јер ум ти је увијек хвокусиран на ово мало.
Машта шта ће му радити, како ће уживати у њему.
А опет има и тај страх од тренутка кад ће се то мало изврнути у ништа.


*****************


Уврежено је мишљење да "немати" заправо представља слободу.
Још се жгољави Јеврејин поносио тиме, проповедао лишавање, одрицање.

"Голубићу", тако каже Рус који није Рус.
То је као словенска душа.
Деминутиви.
Кад си видео Буковског или тако неког америчког сероњу да каже неком "голубићу".
Нема тога тамо.

Желудац крчи, словенска је душа топла.
Ми смо опет више Буквалски.
Ми смо шљам.
Шљам је оно што јесмо.

Али ..
У време мог оца сви су били исцепани.
Сви у улици су јели шећер на хлебу као дезерт.
Маст на хлебу је ручак, а шећер на хлебу је дезерт.
И онда се напијеш воде.
То је кључно.
Ту многи греше, а ја сам научио одавно.
Таласи лече многе глади.
Глад грла, глад једњака, глад очију.

А кад су сви исцепани, онда и није срамота бити исцепан.
Тако и Рус који није Рус описује како му се неки ноблес смејао због рупе на .. хлачама.


*****************


У презенту, у овом тренутку ипак јесте срамота бити исцепан.
Прекјуче, или неки дан пре тога, питао сам Рускињу која и није толико .. Рускиња, да ли је урадила то што се од ње очекује.
"Ти си власница материце", завапио сам.
Али одговора није било.

Захвалан сам Јеврејину ипак ..
Дао нам је воде да се напијемо и прсте да се пожалимо.
А то је велика ствар ..