Абрахам

Day 2,375, 08:41 • Published in Pakistan Croatia • by Sagittarius A Star

Аврамовић се појавио негде око 1994 и склонио известан број нула са новчаница.
Недуго потом, отац ме је водио тамо кроз ону Омладинску.
Ја сам увек био ретардиран.
Али, некада то .. није узимало данак.

Не сећам се броја.
40 или 70.
Пуцајмо на велико.
Нек буде 70.

Рекао ми је да изаберем неке ципеле до 50 динара.
Нек буде тако.
Ал није било ничега.
Биле су само те.
Од 70.
Једне.
У целом граду.
Шта да ради, узео их је ..

Кад смо били код куле, наишао је дебели Бобан.
Мој отац му је рекао "Дај ми 5 динара да имам цигаре за ујутру, вратићу ти сутра".
Мислим да му је дао.
Много година касније, радио сам код њега.
Али није дао ..


Мој отац је познавао и неког Градимира.
Који је касније умро.
Уствари, већина их је умрла.
Које је знао.
Можда зато никад нисам знао никога.

Углавном, отишли смо код његове жене.
То је било пре Абрахама.
Мој отац није волео то преко телефона.
Волео је лице у лице.
Он је подржавао такво понашање.
Тражио је 100 марака.
Не знам за шта.
Али није битно.
Рекла је да има 400 или 700, не сећам се, али да јој треба за зубара.
Попио је кафу, поздравио се и отишао.

Никад пре и после тога нисам га видео да тражи паре.

Већина породица мандркне због пара.
Ни моја није изузетак.
Пегица ме је питала да ли су моји прдели испред сестре и мене.
Рекао сам да нису.
Нисам рекао да обично нису испуштали никакве звуке.
Кад су истој просторији.

Имам једну мачку.
Зове се Белка.
Курва се много.



Ветеринар јој је случајно открио дијаболу у стомаку.
Али она се и даље трси.
И рађа.
Зове их.
Мислим да је ок.
Обично није ту месецима.
Онда дође да се окоти.
Уствари, није дошла.
Донела је комшиница.
Са све мачићима.

Кад јој је први умро.
Не заправо умро, него кад је успаван.
Сахранио сам га испод шљиве.

И она је целу ноћ провела ту.
На тој земљи.

Никад није бринула о ципелама и зубару.