Трећи чланак МЗД-а и представљање српске заједнице у еСАД

Day 2,206, 03:37 • Published in Serbia Serbia • by Ministarstvo Za Dijasporu

Поштовани грађани еСрбије,

У овом тексту ћете моћи да се информишете о тренутном стању у коме се налази српска дијаспора у САД, уз кратак осврт на историјат деловања наших играча у тој држави.

Срби насељавају САД већ неколико година. Српски играчи су почели насумично да насељавају ту државу и да узимају амерички пасош користећи пропусте у, иначе, веома строгом систему за издавање пасоша који је на снази у САД. У одређеном тренутку, популација Срба у САД је толико нарасла, да се, уз долазак Ципелића (ПТО групе), дошло до могућности за политичко организовање. Бројност Срба је била све већа и већа, српски играчи су се редовно налазили у Конгресу САД и на тај начин обезбеђивали нови контигент пасоша за наредни месец. Небројено пута, деловањем српских играча у овој америчкој институцији, Србија је остваривала предност у дипломатским и војним акцијама.
Велику захвалност за помоћ у свим акцијама српски народ дугује рођеном Американцу, великом пријатељу Србије, Ronald Gipper Reagan
-у, једном од легенди еРепублика кога старији играчи знају и под старијим именом, Pizza The Hut.

Ипак, до потпуног успеха, односно већине у Конгресу и председничког места, никад се није дошло. Највећи успеси се памте крајем 2012. године, када је у октобру и децембру кандидат Ципелића имао свега 300 гласова (и мање) заостатка за америчким кандидатом.

Незаинтересованост државе Србије да се активније укључи у организацију ПТО акције, као и релативна затвореност Ципелића у том смислу, довели су до стагнирања. По завршетку једног од најдеструктивнијих мандата у историји Србије, председника Ханибала (иначе лидера Ципелића), популарност те ПТО групе нагло опада, а то се пресликало и на заинтересованост играча за даље учешће у акцији. Недуго затим, Ципелићи се повлаче из САД.



Упркос одласку већине српских играча из САД (који су, махом, били припадници Ципелића), око 50-ак Срба и даље задржава амерички пасош и остаје активно у намери да се ПТО акција настави. Све раније везе са Ципелићима се прекидају, а преостали Срби се окрећу матици са којом желе да траже начин којим би се цела акција могла подићи на виши ниво.

Тренутно највећи проблем је бројчана надмоћ Американаца због чега је први и једини приоритет у наредном периоду обезбеђивање топ 5 позиције пред изборе за Конгрес за странку преко које делује српска мањина. Ово би омогућило поделу нових пасоша српским играчима, чиме би се коначно направио први позитиван корак у односу на претходних неколико месеци константног назадовања. Довођењем нове, свеже крви, људи који би били заинтересовани да на један нов начин крену у освајање власти у САД, резултати акције би врло брзо могли да превазиђу оне са краја 2012.

Такође, финансирање самог пројекта представља један од највећих проблема. Приватне донације су један начин којим се покрећу све акције, али такве донације нису честе, а често нису ни довољне. Зато је помоћ државе у овом смислу од великог значаја и, у складу са тим, упућујем речи захвалности председнику Србије, Попари, и Мин. дијаспоре.
Иако српска заједница у САД није бројна као некада, сваки наш покрет се са великом пажњом тамо прати. О овоме говори и чињеница да смо недавно контактирани од стране америчких власти са предлозима о обустави непријатељстава на које нисмо одговорили позитивно с обзиром да најбитнији услови српске стране нису били прихваћени (обезбеђивање нових пасоша за Србе, престанак непријатељских деловања према Србији од стране САД и престанак пропаганде о „незаивисном Косову“).

У плану за наредни период је и дефинисање политичког програма и званична промоција нове српске ПТО групе у САД која ће, највероватније, носити назив „Српски Орлови“ (уколико има неких занимљивих предлога за име, јавите 🙂 ).
Оно што је већ познато и што је дефинитивно, то је да ћемо ми инсистирати на заједничком прављењу стратегије са српским државним врхом јер смо свесни да без веће помоћи државе, сами тешко можемо било шта веће да постигнемо. Уосталом, сво наше деловање је и усмерено у корист Србије, па стога верујемо и да ће државници у матици коначно, на прави начин, схватити вредност овог пројекта.

За Мин. дијаспоре припремио

Страхињић Банован