ГМО, из другог угла, на други поглед, први део
enzo13201320
Јел се сећате оне сцене из серије о Вуку Караџићу, у којој Доситеј (ваљда) доноси кромпир у Србију? Људи први пут видели кромпир.
Сви се гаде, веле, има нека ђавоља окца. Расте испод земље, а не као свако нормално воће или поврће. Доситеј га испекао, пробао, неко сме, неко не сме. Ноко би Доситеја да испече. Тек ми данас прилично волимо тај кромпир, ђавољи.
Парадајз, дуго га људи у Европи нису јели, гајили га као украсну биљку, пошто нешто колико црвено не може да буде јестиво.
Прелазим на ствар, ГМО.
Овде имамо класичан пример у коме се 18 завера стапа у једну.
Ген из бактерије, нпр, прави протеин из бактерије који никакао није добар
Зла компанија Монсанто оће све да нас побије и обогати се
ГМО изазива рак, ето, изазива
То што ни семе нема, не може да ваља
То има вишак хромозома
Допишите шта сте Ви чули...
Е сад, мало истине. Наглашавам, као неко ко ради у науци, да прост закључак са 100% сигурности не постоји ни за шта.
Ген, најпростије речено, је секвенца на ДНК, која даје информације о томе који протеин/ензим/једињење, треба да се синтетише или котролише рад других гена.
Идеја за ГМО је заправо генијална.
Уместо да нешто прскате до бесвести и уздате се у савест произвођача да неће пред бербу – убаците ген против штеточина. Или имате хербицид, који осим корова убија и ваше биљке. Убаците ген. Или имате пиринач који није баш потпуни оброк а реалност за милијарде људи – убаците ген за каротен и спасите милионе деце. Ово сте први пут прочитали? ГМО спасила некога?
Link za pirinac
Постоји и крава која даје млеко слично мајчином, зар је то горе од формула за бебе?
Kinezi napravili kravu
Некада се инсулин производио од природних састојака, прасића и телића. Синтетички, добијен биотехнологијом је продужио живот свим дијабетичарима у претходних 50 година.
Што не даје семе. Два разлога, први је тај да ГМО биљка има већу адаптивну вредност од корова. Ускоро би Земљом завладао ГМО. Други је тај што је у развој семена уложено, нико не жели да патент да бесплатно. Вреди напоменути да и класични хибриди после прве генерације дају нешто безвезно и да из тог семена не расте иста сорта.
ГМО изазива рак. Прво, није доказано, а лако се доказује (ако ради). Већа је опасност од тога да се у соју убаци ген од ораха, па да се добије алергија. Рак изазива пушење и пљескавица. Роштиља се не одричем, па нека сутра добијем рак.
Направиће се абнормални протеини. Можда. Чудан протеин може да се добије на разне начине. Конформација им се мења загревањем, сољењем, киселином... И сви клинци у теретани пију протеине индустријски добијене, на врло неприродан начин, али се нико не секира да ће да добиеј прионску болест.
Comments
Kao i uvek, koncet novina je da slobodno pitate, i napisete sve sto ste culi - pa da proverimo.
Ne placa me niko, na moju veliku zalost. Ovo sam napisao da nas ne stavi Rados Bajic III u seriju "Ravne livade", koja govori o gradjanskom ratu pro i cont-GMO u kojoj ce da prikaze kako pro-GMO i nisu bili bas neki izdajnici 🙂
Serija bi imala rekordnu gledanost 2116. na javnom servisu Srbije sa Kosovom i Srpskom.
[removed]
Da, i danas se voze motornim kolicima do toaltea.
Goxi HN wrote 13 minutes ago
SCAMMER: Shroomer
5 Q7 WEAPONS FOR FREE EVERYONE
deleted fake giveaway article
http://www.erepublik.com/en/newspaper/286993/1
IF YOU SUBBED, UNSUB!
http://skepticblog.org/wp-content/uploads/a-wise-man-once-said1.png
Super je strip 🙂
A sta je sa Argentinom,sta se sa njima dogadja,od cega imaju porast oboljenja,najtezih ,a nema veze sa porastom u celom svetu posto je enormno skocio i to tacno se poklapa sa pocetkom rada Monsanta a sto je najgore u oblastima gde se GMO zasadi drze
Argentinska vlada cuti o tome i bori se za Monsanto posto joj donosi nevidjeni razvoj i zaradu a narod oboljeva
Sta je to?
http://rt.com/news/monsanto-glyphosate-safe-argentina-597/
Krivac u prici je klasicni hemijski partner iz GMO price, herbicid glifosat. Ideja je bila da glifosat inhibita sintezu aromaticnih amino kiselina kod korova, ali ne i kod GMO biljaka.
Preterana upotreba glifosata je svakako stetna, i glifosat je zlo
http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/tx800218n
Mnogi drugi pesticidi koji se koriste u klasicnoj poljoprivredi su zlo, mozda i gore od glifosata, npr kreozan
http://en.wikipedia.org/wiki/2,4-Dinitrophenol
Pitanje je sta je gore po nase zdravlje, zdravlje okoline i ekonomiju.
Meni se nekako cini da klasicna poljoprivreda nanosi vise stete, posto se koriste pesticidi koji lako stizu do dubokih slojeva zemlje, nema jasne kontrole upotrebe (karenca). Pri tome nam treba sve vise obradive zemlje za sve gladniju populaciju, pa unistavamo i ono malo preostae prirode. Shelf-live proizvoda je kratak, pa se ogroman procenat baca...
Kao sto smo imali rat struja, sada imamo hemija vs biologija, vs nesto izmedju.
Samo neinformisani ljudi ovako kao ti pisu...
Против ГМО сам, јер осим што има аргумената против, као горепоменуте болести, већ и ако дозволимо увоз ГМО хране на наше тржиште, можемо слободно да потопимо Војводину. Пошто вајде од наше пољопривреде бити неће. Па бар да имамо море.
ali da se ne lažemo vojvođanska poljoprivreda bi se mogla dobrano unaprediti (navodnjavanje npr)
Ah, svet kojim vlada ekonomija... Nisam srecan zbog toga. Granice moramo da otvorimo, to nam je visi cilj za nasu ekonomiju.
I da, onda mali proizvodjaci propadaju, jer strane drzave daju bolje subvencije.
Napisacu uskoro tekst o metodama kojima se otkriva prisustvo GMO u hrani, kontrola je zapravo vrlo, vrlo teska.
Пошто си написао тако афирмативан текст за ГМО, а при том се бавиш и науком, једва чекам да почнеш да једеш ту исту храну и да уживаш у њеним благодетима! Пријатно ти било!
V+S samo zbog ove izjave
"Роштиља се не одричем, па нека сутра добијем рак."
Прво, ти им веруваш на луѓе кои воведуваат ГМО, а укинуваат марихуана и "hemp oil".
Стоп, готово. Чао.
ево ти цртаћ http://www.kurir-info.rs/ucimo-decu-crtani-film-o-gmo-hrani-na-srpskom-jeziku-clanak-815635
неваља изигравати Бога, ко зна шта можеш да створиш
Život na primer. Da li bi na primer tako razmišljao da ne možeš da imaš decu a da to jako želiš i da ti je jedini način veštačka oplodnja? Ne postoji ništa jače na ovom svetu od ljudskog znanja i nauke. Da danas nema nauke i istraživačkog rada umirali bi sa 30-40 godina. Životni vek u razvijenim zemljama sveta ide i preko 80 godina što je u bliskoj prošlosti bilo nezamislivo.
[removed]
Al ne menjas, genetrsku strukturu coveka vestackom oplodnjom, pravili su jedno vreme vestacku spermu, pa su shatili da deca koja su tako zacela radjaju se kao psihopate
Gledaj ovako insulin se ne proizvodi na GMO sistemu, on se dobija iz bakterija koji rastu na podlogama tkiva odredjenih zivotinja. A to sto si pomenuo da ne postoje semena u biljkama koje su genetski modifikovane je mozda tačno mozda i niije. Ako je jeste onda je to još i gore jer onda to znači da naš čovek sve manje moze da proda npr. papriku koja je rasla na njegovoj njivi. Tako dolazi do povećanja kupovine Monsanteovog semena, dok na drugoj strani naš seljak više ne moze da kupi prirodno seme i time propada poljoprivreda Srbije.To kazem iz razloga što su moji roditelji poljoprivrednici i mogu reći da se pomalo razumem u te vode. Danas je takvo stanje u Srbiji da na domaćem trzištu imaš više stranog semena povrća nego domaćeg, to znači da neko radi protiv privrede same Srbije. Razmisli malo o ovome. Kupovina stranog semena nije nikako pogodna za razvoj privrede, tim gore što je genetski modifikovano.
Smatram da je genetsko mifikovanje biljaka štetno po same biljake i prirodu. Ako se već gleda da se unapredi naš tanjir, onda je to hibridizacija, od dve bilje sa dobrim karakteristikama se dobija sledeća generacija biljaka koja se opet hibridizuje sa još boljim hibridima. Smatram da je ovo pravi način. Direktno ubacivanje gena u genske lokuse je štetno. Ako samo jedan gen promeni mesto u genskom lokusu moze dodji do mnogih štetnih mutacija, moze doći do poremećaja fertilnosti i teratogenosti. To je isto kod zivotinja i kod biljaka. Da kazem laički, jedna promenjena struktura genomu i više nikada ne moze da ti se podigne k**** XD
Pa da, tacno je da u tom slucaju ne bismo imali svoje seme - i to je strasno. Prodavanje instituta koji se bave semenima je po mom misljenju korak sa izgladnjivanju nacije i nesto sto se ne sme dozvoliti.
Nikako ne branim jednu kompaniju, Monsanto, nego je ideja clanka bila da se GMO predstavi kao ideja koja (kao i svaka ideja) ima svoje dobre i lose strane, a nikako nije apsolutno crna kao sto se prikazuje u jeftinim novinama, bez imalo kritickog misljenja.
Zapravo, bakterije su prve modifikovane,
http://en.wikipedia.org/wiki/Genetically_modified_bacteria
Vidi linkove na post ispod kako se prepravljaju bakterija i kvasac
Не знам да ли си ово написао као неко из струке или по систему "истраживао сам на интернету". Оно што је свакако основна поента ГМО је узгој биљака које су отпорне на тоталне хербициде што у преводу значи да кајмак убиру они који имају производњу хербицида а то су значајни концерни међу којима је и Монсато. Квалитет производа који се добија секвенцијалном измјеном гена свакако није примарни предмет ГМО нити пасивна отпорност биљке на штеточине (јер се тако нешто не може ни постићи генетском манипулацијом). Пандам у хуманој медицини који си навео (синтетски инзулин) је направљен не због добијања инзулина других особина (иако произвођачи тврде супротно), већ због лакше (читај брже) производње, а тиме и ниже цијене (наравно то се не спомиње, него се узима екстра профит на конто трошкова увођења нове технологије). Оно што могу са сигурношћу да тврдим је да су пацијенти по преласку са хуманог на синтетски инзулин у великом проценту захтијевали већу дозу за регулацију гликемије што значи да му је фармакокинетика из неког разлога бржа и самим тим и мање дјелотворна за шта многи оптужују технологију његове производње тј технологију генетске модификације (синтетски инзулин је има двије модификоване аминокиселине на одређеним позицијама). Основно питање по мени је биолошка искористивост и дугорочни метаболички утицај ГМО на организам који конзумира ову врсту хране, а што није истражено и изблиза (барем не јавно) што засигурно ствара простор за сумњу. Мишљења сам да је природа сама по себи најбољи генетичар и да је кроз дугу историју изродила генетски најбоље примјерке (са најнижим степеном ентропије што значи најстабилније и биолошки најискористивије по јединици масе). Примјер за то је вјештачки и природни витамин гје је доказано да је биолошка искористивост далеко већа на страни природног витамина. Да закључим шаљивом паралелом - ГМО је као и силиконски импланти, храни очи али не и дијете
...sa GMO prednost ima Monsanto, sa ne-GMO prednost na trzistu ima na primer BASF, ili vec koja kompanija. Kompanija vs kompanija - meni isto
биолошка искористивост и дугорочни метаболички утицај ГМО на организам који конзумира ову врсту хране, а што није истражено и изблиза - slazem se, ali za sada nije strasno
генетски најбоље примјерке (са најнижим степеном ентропије што значи најстабилније и биолошки најискористивије по јединици масе) - ne? upravo suprotno. U brojnim sortama je povecana koncentracija onoga sto nam je hranljivo i korisno
Примјер за то је вјештачки и природни витамин гје је доказано да је биолошка искористивост далеко већа на страни природног витамина. - mozes li da mi posaljes link do ove vesti, ne razumem je. Moze biti da u prirodnom soku necega postoji i X, Y, Z jedinjenje koje pospesuje unos/iskoriscenje vitamina. Ali sam vitamin, sinteticki vs prirodni su isti, to barem mozemo da izmerimo na 10 nacina i tako utvrdimo jesmo li ga dobro sintetisali.
Link za to kako se pravi insulin u bakterijama i kvascu:
http://www.dnalc.org/view/15928-How-insulin-is-made-using-bacteria.html
http://www.dnalc.org/view/15929-How-insulin-is-made-using-yeast.html
Insulin praseta se razlikuje za jednu amino kiselinu u odnosu na nas, dok se kravlji razlikuje za 3 a.k. - te je stoga efekat neznatno losiji.
Posle duzeg perioda koriscenja, kod nekih pacijanata se moze razviti imuni odgovor na zivotninjski insulin.