Ај' среди пасош брт???

Day 2,056, 01:13 • Published in Serbia Montenegro • by Black..Silver

Драги грађани еСрбије,

Прошло је поприлично дуго времена откако сам писао последњи чланак намењен читаоцима у еСрбији. Пред вама је један такав у ком ћу вам пренети личне утиске из мојих путешествија по белом есвету током последњих годину дана и где сам научио доста ствари и стекао додатно искуство у појединим сегментима ове игрице.

Вероватно сте наредних неколико реченица имали прилике да прочитате више пута, али мораћу и ја још једном то да поновим. Ерепублик играм три и по године и за то време сам свашта прошао у игрици. Игра више није као што је била некад, нема више дражи кад еСрбија нападне еХрватску, кад се води битка за Славонију, нема више епских битки за Рона-Алпе, Синд, Лиаонинг, нема осећаја заједништва у еСрбији ... Наша играчка заједница није као што је некад била, постала је трула, људи су у стању свашта да ураде како би постигли неки виртуелни циљ, интерес појединца се често стављао испред интереса заједнице , свакодневно сте могли читати коментаре у разним чланцима где се наши играчи вређају међусобно... Временом, овакав развој догађаја у еСрбији ме је терао до променим средину како бих побегао од ових дешавања и како бих себи нашао неку занимацију у овој игри. Мислио сам да уколико одем из еСрбије, одаљићу се од свега лошег што она поседује. Али, да ли је заиста тако?

Скоро годину дана сам био део ПТО екипе Ципелића где сам се по први пут сусрео са великом већином људи који су радили тај ПТО. Као неко коме је овај начин игре било нешто сасвим ново, за мене је цела та акција представљала једну велику забаву а кад се томе још и дода успех који су Ципелићи остварили у Америци, онда се стварно поносим што сам био део те екипе. Што се тиче мог разлога за одлазак тамо, није се много ствари променило променом пасоша. И даље сам пратио дешавања у Србији, и даље сам коментарисао догађаје на политичкој и војној сцени матице, и даље сам улазио у расправе са неистомишљеницима... Једина разлика је била што нисам могао да гласам на изборима у Србији. И ето, отишао далеко од Србије а осећај је био као да нисам ни мрднуо. Након неког одређеног времена у ПТО екипи неко почиње да гледа свој лични интерес а не интерес екипе. Пошто не могу да будем део тима са таквим особама напустио сам Америку и вратио се у Србију. Још тад сам помислио у којој год држави на есвету да се налазим, исто је као у Србији. Али... (опет то али)

Пар месеци након повратка у Србији у чланку једног нашег играча сам читао о идеји стварања јаке државе на далеком истоку, у коју ће се селити наши људи и који ће радити на економском, војном и политичком јачању те државе. Ово ми је деловало јако занимљиво и за разлику од Америке, прелазак у Јапан је за идеју имао да сви наши људи тамо функционишу независно од Србије што је био преломни разлог за узимање јапанског пасоша. За разлику од прошлог пута, приликом ове промене пасоша прекинуо сам контакте са Србијом што се тиче војног и политичког деловања, није више било праћења дешавања, једино сам преко шаута пријатеља могао да видим шта се то дешава у Србији. И стварно, супер је било у Јапану неко време, нарочито на самом почетку мог боравка у тој држави, радило се заједничким снагама Срба и свих осталих грађана Јапана на ослобођењу те државе, која је била под дугом окупацијом, што нам је и пошло за руком. Међутим, временом како се број Срба у Јапану повећавао, тако се почетна идеја о стварању јаке државе свих њених грађана, без обзира на националност, губила полако и све се више могла чути идеја око ПТО-а. У исто време је групица грађана Јапана, који нису Срби, почела са троловањем како смо дошли у ту земљу да радимо ПТО. Та групица није имала за циљ да нас представи као ПТО-ере, то су само били политички противници. Исти они који се могу наћи у Србији. Нису се разликовали једни од других, сви су знали да тролују и да вређају, чак понекад веома непристојно, мешајући стварни живот у игру. Ни наши људи им нису остали дужни, свакодневно се у јапанском медијском простору могло читати о међусобним препуцавањима... Под утицајем набројаног, прича о јапанском царству је кренула у једном сасвим супротном смеру и то је главни разлог зашто сам напустио Јапан.

Зашто сам све ово писао? Колико год се некима од нас не свиђа данашња политичка и војна сцена Србије, од ње се не може побећи. Где год да се налазите, у којој год држави есвета, све што се дешава у Србији пратиће вас и у тој држави. И сваки Србин који се налази у некој другој држави есвета, а чију већину чине Срби, увек ће зависити од Србије. Зашто? Зато што не може неко бити у Јапану/Тајланду/Новом Зеланду/Америци, у јавности причати како га Србија не интересује а у исто време се налази у министарској фотељи у Србији. Зато што не може неко причати како му се гади еСрбија и дешавања у њој а онда кад му затреба војна помоћ, тад је Србија добра. Не можеш бити независан од Србије а да се пола наших људи у Јапану/Тајланду/Новом Зеланду/Америци налази у српским јединицама. Да не помињем жељу за мппом са Србијом иако ти се држава налази у супротном савезу...

Зато сам се ја вратио у Србију, свестан да нећу наћи бољу државу од ње и не планирам да мрдам одавде јер из Србије се не може побећи где год да одеш, могу само да је прихватим онакву каква је. И прихватам је.


Овим чланком нисам имао намеру да увредим или испрозивам било ког појединца или државу.

Пријатно недељно одмарање желим,
Алија.