Џаба глувом шапутати и ћоравом намигивати...

Day 1,965, 16:46 Published in Serbia Japan by SashaL
Другари,

Почело је све крајем мјесеца фебруара, одлучио сам се на кандидатуру за предсједника еСрбије из личне жеље и личног хтијења, не ради туђег хира нити туђе жеље. Прошло је првих пет дана мандата, први изазов је покуцао на врата. Ако ћете искрено, у том тренутку од све силне галаме и фртутме сви су се повукли у мишије рупе, све велике галамџије су утихнуле, остало је нас пар ентузијаста који смо били наизмјенично на каналима и имали вјеру да се све може испеглати иако у тим тренутцима није ишло веома добро по еСрбију. Нећу никога именовати, пронаћиће се они сами. Тих пар момака и дјевојака које сам имао уз себе су одрадили са мном лавовски посао, били су ту кад је требало и знао сам их будити у пет ујутру, али њима није било тешко ни секунде да се тад појаве тамо гдје сам их требао. Волио бих да вам објасним те ситуације, али је то веома тешко, у пар реченица, било нас је неколико који смо држали све конце да све не би попуцало по шавовима... Зна један човјек који је био ту кад је Ромпер тенковао у пола пет ујутру и кад смо платили штету Аустралијанкама да не изгубимо рунду, то је био јак осјећај. Нећу да будем лицемјеран, али та кампања са почетка мјесеца марта је била једна од најтежих у последњих годину дана за еСрбију. У првих пар дана искрено, нисмо имали подршку савезника, зашто? Зато што је у том тренутку силна Пољска тако јако јуришала на Кину провлачећи се кроз непрегледне Руске равнице да им је требало неколико дана да уопште пронађу прави пут према Кини. Иако нисмо били контактирани око те њихове акције која је била срљање у пропаст од стране Пољака док једна друга чланица савеза суочена са проблемом напада, слутила је на губитак ресурса на дужи временски период, већина их је остала нијема на позиве за помоћ Србији, тек по неки индивидуални удар неке мање земље.

У једном тренутку отишао сам на канал савеза док смо ми имали три МПП битке и са три стране били проглашени природним непријатељом, Пољска је водила битку са Русијом. Предложио сам господи из савеза да се заврши та сулуда кампања и да се окренемо помоћи еСрбији у њеним борбама. Тад, не схватам ни ја зашто, али вјероватно та нека моја луда интуиција ме је натјерала да поред наших активних борби ангажујем једну формацију да одради удар за Пољаке у последњој рунди рата са Русима...Тад су Пољаци увидјели шта значи савезник и шта значи несебична помоћ, иако је та битка изгубљена, све снаге су биле упрте у помоћ еСрбији и од тада креће стање на бојном пољу да се мијења у нашу корист. Преломили смо неколико важних битки и почели са повратом територија које су у том тренутку биле у посједу непријатеља. Потрошено је много новца у тих неколико дана, али не нерезонски већ из оправданих разлога.



Нико не може да се бори на много фронтова и то морамо да знамо ма колико ми били јаки и самоувјерени у своју моћ, једноставно, савез постоји ради узајамне помоћи. У тој свој фрци, једноставно, човјек се нађе у тешкој ситуацији, имаш милијарду обавеза, милијарду људи чека на одговор, а имаш само две руке и једну главу за размишљање, треба да оправдаш сваки динар који даш, треба да одговориш на сваки ПМ који ти је упућен, треба да гањаш плаћенике да ударе кад је потребно, треба да похваташ конце милијарду ствари које се тичу само тебе, јер та лудост и то цимање не може да схвати неко ко није кроз то прошао, знају то људи који су били на мом мјесту прије мене. Ту бих да се осврнем на писања како је држава дужна 122,5 голда, од тих 122,5 голда, 90 голда је отишло на подјеле бустера јаким играчима који су у тим тренутцима били потребни да ударе гдје треба са дуплом штетом и да искористе чоколадице за тај удар. Других 32.5 голда је промијењено путем маркета да се регулишу недостатци. И тад кад даш бустер то мораш да оправдаш сликом и доказом, све је оправдано и сваку слику имате у документу са финансијским извјештајем. Организовао сам подјеле бустера и плаћање оружја за ракете дивизијама 1 и 2, повремено су ми се јављали људи да помогну око подјеле и онај новац који је пребачен њима је тај новац који сам ја пребацио на свој рачун, тих 18.000 који су спорни. Било је тренутака у јутарњим часовима када сам био сам на каналу и нисам имао коме да прослиједим тај новац, а подјеле су биле потребне. Много пута сам и сам дијелио тенкове на #res и има људи који су били присутни и којима сам давао тенкове.

То што фали једна или две слике не значи да су паре покрадене и да се од тога треба правити фама невиђена, све се може ријешити и регулисати разговором. Заборавили смо шта је чар и драж ове игре, само се захтијевају извјештаји, само се гањају докази, постављају се ноге да се што лакше онај други саплете, а због чега, не знам. На крају крајева, да ли би ја стављао слику да су пребачене паре на мој рачун да сам украо, и онда вам оставио полигон да ме напљујете? Не можеш у таквим тренутцима да тражиш од човјека да ти услика сваки динар који потроши, можда ме је неко заврнуо и за који динар, ал' нек му буде, злу му не требало. Хвала Богу одрадили смо то како треба и на крају смо изашли из једне такве кампање као побједници, повратили смо изгубљено и наставили да санирамо штету. Обећао сам тих дана да ћу избацити финансијски извјештај са стањем државе након кампање и извјештај је дат на увид у чланку под називом [Предсједник еСрбије] - Финансијски извјештај и редовно обраћање. Вјерујем да није ни 10% људи питало колико је МеС зарадио овај мјесец обртањем новца на ММ. Јер вјероватно таква тема не отвара пљувачину па није интересантна...



Фокусирао сам се на то да испегламо трошкове који су потрошени на кампању, и од сваке донације приоритет је био регулисање обавеза према војсци па све остало. Закључно са последњим даном мог мандата остало је око 35.000 динара који су требали бити исплаћени војсци. Можда да нисам наслиједио дуг од 30.000 динара из прошлог мандата обавезе би биле регулисане. Избјегавао сам тренинг ударе свако вече, јер сам сматрао да нема потребе ударати и набијати зид на 80% у већ добијеним кампањама и тако правити трошак држави. Ми лично нисмо имали проблем око конгресних избора, јер су истрошени непријатељи у претходној кампањи и хвала Богу нису имали чиме озбиљније да ударе, али смо имали обавезу према другим државама из савеза које су требале нашу помоћ и тад смо им помогли. Било би превише себично тражити помоћ кад нама гори под ногама, а кад треба узвратити онда остати нијем на све. На почетку мандата сам увео новину што се тиче војске, смањена је потрошња на ударима, јер давати људима удар са пуном енергијом на тренинг удару је лудост и превелико трошење. Удари су сведени на 7ку7 тенкова и по потреби. Нажалост та потреба је тај мјесец била велика, па се ударало практично стално. Такав је мјесец био. Онда кад није било потребне није ни било удара. Бојим се да кад бих све што се издешавало у мјесец дана покушао написати не би стало у неколико чланака, а камоли у овај један. Жао ми је само што се скупљају јефтини политички поени путем пљувања и зато се не бира ко ће бити испљуван, те се удара на онога ко је крив и на онога ко није крив, ријешавају се лични сукоби преко леђа неког другог. Сад напокон схватам све наше Јанапце, Тајланђане, Новозеланђане и Американце који су отишли из еСрбије.



Искрено да вам кажем, динар нисам никоме украо у току свог играња, ако нисам помогао нисам ни одмогао, ако лажем нек се јави неко кога сам закинуо за бар један динар у читавој игри. Има један човјек који је дао две хиљаде тенкова из свог џепа кад је била фрка за подјелу тенкова на #res, до сад сам му послао хиљаду и четири стотине тенкова, а остатак ћу му вратити кад сакупим од свог новца. Увијек сам давао максимум за еСрбију и увијек ћу давати. Прије мандата сам могу рећи имао и нешто на свом профилу, неке фирмице које су ми обезбјеђивале егзистенцију, али то је сплетом околнисти све отишло у току мјесеца да се покрију разни трошкови и одраде потребне подјеле. Нисам ни први ни задњи који је то урадио на мом мјесту и опет не треба жалити. Криво ми је било да ме неко оптужује да сам узео паре које нисам. Зато сам и срушио све тренинге и новац донирао путем опције за ваздушни напад еСрбији у трезор. Па ето сад, колико толико, ја више немам, да имам још дао бих и остало.








Једноставно, човјек се разочара у еСрбију након свега, само због неколицине пријатеља још сам ту, због еСрбије ћу увијек бити, али због људи који скупљају јефтине политичке поене пљувањем не вриједи бити ту. Престаните да се пљујете и играјте игру и пустите друге да је играју.
Има нешто што сам написао у својој кандидатури за предсједника и волио бих да то опет прочитате и да схватите шта је чар ове игре:

Блажени су они који немају појма у дешавања и који играју игру ради забаве.
Не бих ни овај чланак написао, али ето, сморило ме нереално сагледавање ствари и једва дочекано истресање за нешто што није било потребе за тим.
Ето, сад има средстава да се врати тај фамозни дуг, фалиће мало, али ријешиће се и то, и опет ће бити као прије и опет ће све бити уреду. Схватите да је ово игра и да не вриједи упућивати неке претешке ријечи на било чији рачун и нападати некога без разлога да је покрао да би се сакупиле неке симпатије међу људима...
Играјте се и учините игру занимљивијом, биће нам много љепше 🙂
Велики поздрав и будите добри 🙂
Ваљда још има наде...