Газа

Day 1,908, 16:44 Published in Serbia Indonesia by Milan Martic

Кад сам био млад све се чинило попут игре
Живот овдје није доносио стид
Али сад кад сам старији, схватио сам
Једном смо имали куће
Једном смо имали земљу
Засули су нас кишом метака док су се наше куће рушиле
Лежимо под ручевинама, престрављени.

Надајући се... Усудимо ли се да сањамо?
Одустали смо од чекања
За нас, сан је још увијек сан.

Кад сам се пробудио, од куће је остало само сломљено камење
Одједном, нисмо имали ништа
И ништа се није промијенило.

Живимо, нас осмеро, у овој пренапученој врелини
Животиње на фарми, живећи у сопственом зноју
Овакав живот једини је за којег зна мој млађи брат
Свијет не чини ништа. Шта можемо да удадимо?

Шутираћемо лопту
Прескакаћемо канап
Играћемо се напољу. Буди опрезан!
Сликаћемо и цртаћемо. Изрећи ћемо наше молитве.

А напољу немилосрдно сунце избјељује разрушене улице
Тама пада увече попут гвоздених врата
Људи се картају под свјетлошћу бакљи
Жене остају унутра
Пакао може да избије у трену, био дан или ноћ.

Тражиш невоље ако залуташ преблизу зида
Мој отац је умро... хранећи птице
Мама иде испред мене, пазећи на војнике.

За сваки бачени камен десет их се врати
За сваки бачени камен стотину их се врати
За сваку испаљену ракету дронови се врате.

Тринаест година сви путеви су затворени.
Изолирани смо. Ускраћене су нам медицинске потребштине
Гориво и посао су ријеткост. Граде куће на нашим фармама
Старци плачу. Младићи узимају оружје.

Натискани смо попут пилића у овом граду од цементних блокова
Боли ме глава од смрада дизел-горива. Кад пада киша, и од канализације
Нисам знао што мучеништво значи
Док мој старији брат... мој старији брат...
Жао ми је. Не могу да наставим...

Ако сијеш вјетар, пожњећеш олују, кажу
Кад људи знају да немају будућности
Да ли можемо да их кривимо што не можемо да их обуздамо?
И кад су њихови снови и наде сломљени
И кад осјећају да би исто тако могли да буду и мртви
Кад полазе, да ли ћемо да им опростимо
Ако нас поведу са собом?

Остај близу
Остај кући
Остај смирен
Имај вјере.

С љубављу наше породице можемо да се издигнемо изнад свега
Једном ће нам неко сигурно да помогне
С љубављу наше породице можемо да се издигнемо изнад свега
Једном ће нам неко сигурно да помогне
Чак и сада ићи ћемо у школу
Чак и сада сањаћемо да сањамо
Једном ће нам неко сигурно да помогне.

Ништа није једноставно - то је сигурно
Тугујуће мајке су с обе стране жице
И свако заслужује шансу да осјети да будућност може да буде свијетла
Али, на који год начин да гледаш на то - које код становиште заузео
Да ми морамо овако да живимо
То једноставно није у реду
То једноставно није у реду
То једноставно није у реду!

Сви ми желимо мир и слободу, то је сигурно
Али мир неће да дође ако нам буду стајали на вратовима
И свако заслужује шансу да осјети да будућност може да буде свијетла
Али, на који год начин да гледаш на то - које код становиште заузео
Да ми морамо овако да живимо
То једноставно није у реду
То једноставно није у реду
То једноставно није у реду!

То је попут кошмара који се диже и нехајно ходи према Бетлехему
Попут кошмара који се диже са ове мале траке земље
Нехајно ходећи према Бетлехему.

То је попут кошмара који се диже са ове мале траке земље
Нехајно ходећи према Бетлехему.

Остај близу
Остај кући
Имај вјере.

Не знам какав ми је хир историје ово учинио
Све је ово попут кошмара.

С љубављу наше породице
Можемо да се издигнемо изнад свега
Једног дана неко ће сигурно да нам помогне...

http://www.youtube.com/watch?v=9A25VqWE5Zo