Лили бацала буцка по Страхињићу

Day 1,901, 17:28 • Published in Serbia Serbia • by Vudstok

На самом почетку да се захвалим Шпијунки на лепом еДану.
После неких еДогађаја, ово је баш пријало.


Нашле смо се око шест на Зелењаку.
Схвативши да нико више неће доћи упутиле смо се на кОбилићев венац у кафић
Ирон. Наравно нисмо могле да избегнемо неке озбињне теме, па смо њих одмах на почетку испуцале.
Одлучисмо мало да се зезамо па смо пустила Евелет поруку и рекле јој да дође.
Али на нашу велику жалост она није у Београду а и болесна је, али смо јој зато нас две предложиле да дођемо у Панчево и да нас она изведе.
Ал на крају се то завршило код ње у кревету.
Срећа по нас не тако брзо али опет, до нас су сели неки симпатични момци.
Па смо мало успориле са пићем, чисто да ја мало парим очи.
А Шпијунка ме шутирала испод стола јер сам била провидна.
Како више није могла да ме контролише, одлучиле смо се да одемо да јеДемо.
Предложих јој Буцка.
А она се нешто није бунила.
Као и обично ред је до водокотлића био.
Она није хтела никакав прелив, а ја сам хтела говеђи. Па сам је на крају убедила да узмемо пилећи.
Њен буцко је завршио у контејнеру у улици Страхињића Бана.
И како она не би остала гладна отишле смо да узме гирос.
Решиле смо да одемо до Фолираната, како нам је близу, мало на тамбураше, а пре тога смо свратиле опет до Буцка, јер као и сваки тенк, ја Пијана11 (читај Тијана11) морам да једем више, да бих напредовала.
Ал овог пута је био говеђи прелив.
Препоручујем!!!
Догегале смо се некако до Фолираната кад оно прц. Празно, нигде никога.
Нема музике.
Шта сад.
Како знамо колико је млеко важно за кости, одлучиле смо се да одемо на један милкшејк.
Није било те силе да се попнемо уз ону узбрдицу, па смо селе на 37цу.
Схватих у аутобусу да ми каиш сад служи само као украс.
На радиу је пичила Цеца, ја сам пала у севдах.
Шпијунка се правила да ме не познаје.
Срећа по њу ишле смо само једну станицу.
Дошле смо до Мека, кад на каси Немања.
Ето и неког нашег да видимо.
Напокон столица.
Сто преко пута нас.
Две девојчице, један дечак.
Не знамо шта су пили.
Али с обзиром на количину сламчица што су гурнули у "чашу", било је сасвим нормално да развале вилицу.
Људи су само улазили и излазили.
Схватиле смо да треба да се разилазимо кад су Шпијунки почели да се привиђају људи са ерепа. Краичком ока је спазила Шизофреничара, а потом и Гузоњу.
А после док смо ишле ка станици учинило се мени да сам видела
УсРоса и Огењена, не знам сликала сам их па ви процените сами.

Морала сам да увучем стомачину да бих закопчала јакну.
Махнуле смо Немањи и "брзином светлости" дошле до станице.
Са друге стране улице марица. Помислих да су дошли по нас, али схватих да лошем мислим, јер што каже Шпијунка.
Да су дошли по нас, вала дошли би са две марице.
Сконтасмо да Шпијунку боли к***ц, а да мене боли нога.
Упадам у бус.
Пуштам 96.9 и уживам.
Неко дете је седело ту испред мене са кевом.
Заспала је у једном тренутку.
А потом како нисмо на ауто путу, њена ручица је склизнула са оног дела близу стакла.
Не знам ни ја како да опишем.
Баш сам пожелела да могу и ја тако да заспим.
Била сам баш расположена за овај чланак, а онда сам дошла овде.
А добро шта да се ради.
Рекли су ми да напишем БИЛО ШТА, добићу воте на лепе очи.
Можда га допуним.
Дуга је ноћ а још дужи дан.









Ево и једне песмице.