Војвода Живојин Мишић

Day 1,815, 10:27 • Published in Serbia Serbia • by Mr.Gentleman


Један од најславнијих српских војвода и војсковођа,учествовао је у свим ратовима које је Србија водила од 1876. до 1918 године.
Рођен је 19.01.1855 у Стругарнику недалеко од Ваљева,као тринаесто дете у породици.Завршио је високе војне школе.
За заслуге у Кумановској битци добио је чин генерала,а 1914. године,као комадант Прве армије за заслуге у вођењу Колубарске битке добио је чин војводе,који су пре њега добили Радомир Путник и Степа Степановић.После Првог светског рата постављен је на место начелника генералштаба.Умро је у Београду 20.01.1921. године.Познат је и као истакнут војни писац.Написао је студију Стратегија а учествовао јр и у покретању и уређивању војних часописа.



Ево неких цитата:

Живот је вечита борба,ко сме тај може.
Ко незна за страх тај иде напред!

Границе ће бити где их ми повучемо,а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину него где историја и етнографија кажу;где нам језик и обичаји,традиције и најзад где се сам народ по слободној вољи определи,па ће бити и право и Богу драго

И ово је извештај Живојина Мишића краљу Александру

(Из белешке секретара Живојина Мишића, г. Милорада Павловића)
„Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш….. ствар је пропала…..

Ништа се не може зајазити, ничим што би јој се понудило.
Ја сам са тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно и економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити, дати им њихову државу. Границе ће бити где их ми повучмо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу; где каже језик и обичаји, традиција и најзад, где се сам народ по слободној вољи определи, па ће бити и право и
Богу драго.

А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити... Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични, да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи.

Не заборавите Височанство моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати.”