Join the new world

Руско најновије оружје, само за Америку, је ракета од 100 тона, чудовиште од балистичке ракете, која је и добила прикладан назив „Сотона“. Ако се Американци покажу превелики за Русе, и постану превише агресивни, руска „Сотона“ ће завршити посао.

Збигњев Бржежински је изјавио: „Израелски напад на Иран ће изазвати светску катастрофу“.
Војни специјалиста Марко Гафни, изјавио је: „Цео регион ће постати поље мртвих…Залив ће се обојити у црвену боју од америчке крви“.
Бомбардовање Ирана би био последњи ексер у ковчегу Америке – тотални морални банкрот суперсиле, у којој земљи је тортура постала нормална ствар. Председник је слободан да убије кога код он изабере, било где у свету, кад постане, за њега, осумњичени терориста.
Управо сада, Иран је изгледа објекат сумњи, бар међу онима који имају контролу над медијима, и који су жељни да убеде масе, које се дају лако преварити, да је Иран главна претња за цивилизацију.
Иран је у потпуности способан да затвори Хормуски мореуз, ако буде желео. Тако би нанео огромну штету америчкој морнарници. Иран поседује широк спектар поморског оружја, које се зове „ракете које прже (сунбурн)“. У протеклој деценији набавила их је од Русије и Кине. Оружје је развијено од стране Руса. Ракете су намењене да потапају бродове, укључујући и огромне носаче авиона.
Сукоб сада постаје већ неизбежан. А највероватније ће то бити сукоб из кога се Русија и Кина не могу извући. Њихови интересу су сада нераскидиво повезани са иранским. Могло би се рећи да је Иран на неки начин њихов полу-протекторат и независни савезник.
Ако Иран буде нападнут од стране Америке, а Русија и Кина не буду урадиле ништа, изгубиће свој образ заувек. Сигналираће свету да су слабе државе, само спремне да приговарају под ногама суперсиле Америке.
Заиста, тада би само доказали и свету, и Американцима да су следећи на њиховој листи.
Руско најновије оружје, само за Америку, је ракета од 100 тона, чудовиште од балистичке ракете, која је и добила прикладан назив „Сотона“. Ако се Американци покажу превелики за Русе, и постану превише агресивни, руска „Сотона“ ће завршити посао.
Кинески генерал-мајор Цанг Цаоцонг, недавно је изјавио да ако Америка или Израел нападну Иран „Кина ни за секунд неће оклевати у томе да заштити Иран, чак и ако дође до Трећег светског рата“.

Неколико тачака би требало разјаснити.
Америчка морнарица је ефикасна и професионална организација, најјача песница у модерном ратовању, али Хормуски мореуз, је такво окружење где би америчка војска била рањива.
Иранци могу цео дан да чекају, на уским границама Персијског залива како ће америчка морнарица направити заседу. Толико су у предности.
У једној од стручних војних литература, може се наћи жива дебата о америчким системима одбране на њиховим бродовима. Нико не тврди да такав систем пружа потпуну заштиту од бродских ракета. Тренутно, већина оваквих бродова је рањива на овакве ударе, укључујући и америчко морско чудовиште, носача америчких авиона.
Ови амерички носачи авиона, садрже 7-8 пратећих бродова, 70 и више распоређених и разноврсних авиона, и до 6.000 маринаца на броду.
Војни стручњак, већ поменути, Марк Гафни је, 2004. године написао чланак, где тврди: „Амерички носачи авиона, сада су највећи бродови, толико масивни, да су постали плутајућа смртна замка… У плитким водама и ограниченим заливима, двосмислени манерви ће бити веома тешки по њих, а повлачење немогуће… Залив ће добити црвену боју од америчке крви…“
Што се тиче војних танкера, они су још осетљивија мета него носачи авиона. Ако буду напали танкер, он ће лако потонути, и тако „зачепити“ морске путеве, а да ствар буде гора, направиће енормну еколошку штету читавом региону Персијског залива.
Интересантно је за приметити да Америка увелико ради на новој генерацији ласерске одбране, да би могла да се супростави софистицираним поморским ракетама, које поседује Иран. Међутим, ствар је у томе што још увек нису завршене. Иран је, због тога, у предности, ако га нападну сада. За касније је већ питање… иронично, што дуже Америка и Израел чекају да нападну Иран, боље су им шансе да униште Иран.

Иранска војска
И Америка и Израел, нажалост, не могу ратовати на њихов омиљени начин, где су такви експерти: пуцање у рибу у бурету.
За разлику од Ирака, где су заговорници рата, неоконзервативци, рекли да ће бити „просто к’о пасуљ“ – и стварно је лако освојен за само шест недеља – Иран неће бити тако дарежљив у понуди својих риба из бурета, америчким и израелским антагонистима.
„Храбри“ амерички ратници, који ратују преко даљинског управљача, и који лове и убијају људе преко својих тастатура, далеко од буке и ломљаве рата. И док доле може да пада киша смрти и разарање невиних цивила, они ће и даље смиривати своју савест тиме што ће називати њихове жртве „терористима“. И то не само у Ирану, већ и у Ираку, Авганистану, Пакистану, Јемену и Сомалији.
Али ништа не могу урадити са својим беспилотним летелицама да би зауставили минирање, које ће сигурно бити смртоносно, када Иранци пошаљу своје ракете на њихове нафтне танкере у Персијском Заливу.
„Сунбурн“, или ракете које прже су највероватније најсмртоносније оружје на свету. Дизајниране су да могу летети ниско и до 9 метара, и више од 1.500 миља на сат. Ракета користи спазматичан и искачући маневар за свој теминални приступ. Ово у ствари омогућава да избегне, или да искочи са пута због супарничког система одбране.
Укратко, да удари свој циљ, за врло кратко време, без пресретања на путу.
С обзиром на ниску цену, какву имају ове ракете, оне су савршено погодне за окружење као у Персијском Заливу.
„Сунбурн“ ракете су свестране и лаке за употребу. Могу бити испаљене, практично са сваке платформе, укључујући и полеђину са равном платформом. Има домет од 100 миља, а све то је потребно у уском Персијском Заливу, са својим кругом од 40 миља ширине Хормуског мореуза.
Када се ракета испали са обале, може да направи рупу величине собе, кроз било који брод, у делићу секунде, и наравно, који се налази у мореузу.
Тако да ове ракете представљају озбиљну претњу америчкој морнарици. Њихова моћ није претеривање, када се говори о томе колику штету може нанети непријатељу.
Ракете су направљене у потпуности од стране Руса, и дате на располагање Кинезима и Иранцима, такозване СС-Н-СС-22 Сунбурн, суперсонично, противракетно оружје.

Сунбурн
У односу на „Еxоцет“, „Сунбурн“ ракете су много веће и брже оружје. Такође поседује много већи домет. Могу да испоруче 200 килотона нуклеарне носивости или 750 килограма конвенционалне бојеве главе. Има опсег од 100 километара, дупло више од „Еxоцет“-а. Чини се да је оружје специјално направљено да би уништило америчку заштиту и радарски одбрамбени систем.
Недавно је и демонстрирана „Сунбурн“ ракета од стране Кинеза. Демонстрацију су посматрали и амерички шпијунски авиони. Не само да је ракета уништила лажни циљ, него је погодила сам центар, или успела је да удари директно у крст великог X, монтираног на мосту брода.
За разлику од америчких беспилотних летилица, „Сунбурн“-у није посао стварање „колатералне штете“. Не убија невине цивиле. Убија само непријатеље.
У чланку из 2004. године, Марк Гафни, даље каже:
„Амерички бродови у Заливу ће сигурно доћи у домет „Сунбрун“ ракетама, а и још напреднијим СС-НX-26 „Yакхонт“, такође руске производње. Иранци су их већ распоредили дуж њихове северне обале. Сваки амерички брод ће бити експониран и рањив. Када Иранци буду „направили замку“, цело језеро ће постати убиствено поље.
Носивост „Сунбурн“-а, његов ударац у мету, са 750 килограма бојеве главе, очигледно је недовољна да потопи носач авиона, али је сасвим довољна да потопи већину других бродова и њихових посада. То је генерално мишљење у техничкој литератури.
Међутим, нису спроведена јасна истраживања о томе шта би се десило носачу, када би га напао рој пројектила. А можда и нема потребе за таквом студијом. Здрав разум ће вам рећи да је рој пчела убица много опаснији, него једна пчела убица. Једну пчелу можете лако да спљескате. Рој пчела не можете.
Мудар посматрач војне ситуације понудио је овај коменар:
„Амерички радари и РАМ системи не могу да зауставе „Сунбурн“ ракете. Ракетни системи су дизајнирани тако да зауставе подзвучне, а не суперсоничне антиракетне опреме. Чак су били неуспешни у заустављању „Еxоцет“-а, када су се сударила два америчка брода у Иранско – Ирачком рату.
Суперсоничне крстареће ракете путују брже од пушчаног метка, и није потребно више од три такве да би потопиле носач авиона. У ствари, свака површина брода је плутајући мртвачки сандук.
Ако неко зна, на овом свету, како да заустави метак у пуном лету, молим вас да нам јавите шта је то“.
Мореуз Хормуз је у ствари идеално место за заседу великих и масивних бродова, који су често тако лака мета, да само можеш да будеш слеп ако их не видиш.
Без сумње, Иранци су обележили сваку тачку дуж обале са које ће пуцати. Лоцирање ових скривених места са ниско-летећим хеликоптерима неће бити лако. Хеликоптери ће бити оборени.
Једнако импресиван је ирански пројектил са опсегом од 1.500 миља. Непријатељски Бахраин и Qатар, лако могу бити погођени овим пројектилом, који има вишу класу од „Сунбурн“-а и „Онyx“-а. Тако да су саудијски извори нафте под контролом.
Израел се заиста може наћи под тушем непријатељских пројектила, не само од далеког Ирана, већ и од Хезболаха, који је ту, преко пута либанске границе.

Ако овакав рат стварно почне, рат који би покренуо инвазију на Иран, све ће тада изгледати као Армагедон.
Опште је познато да Израел не може да иде сам у рат против Ирана. Да би водио успешан рат против ирана, Израелу ће бити потребна америчка помоћ.
Када би Израел деловао сам, без Америке, суочио би се са проблемима као што су потребе за горивом својих бомбардера који би путовали 1.000 миља до својих циљева. А када би допуњавали гориво, морали би да се врате назад.
Американци су се понудили да дају Израелу бензинске танкере, такозване 3КЦ-135. Неки од израелских присталица у Америци, тврде да се они не залажу за израелски напад на Иран, али да су са друге земље веома расположене да Израелу дају танкере који ће „продужити ефектнији домет израелских авиона“ и самим тим „унапредити израелски кредибилитет“.
Израел је у својој прошлости остварио скроман успех у уништавању нуклеарних постројења. То су била два релативно примитивна постројења других земаља у региону: Ирака и Сирије. Ништа импресивно. То је компарација са масивним изазовима са којима би Израел био суочен у Ирану.
Када су израелци уништили ирачки нуклеарни реактор, Осирак, у јуну 1981. године, имали су посла са једним приземним нивоом зграде. То је била једна једноставна операција која је захтевала само 14 израелских авиона. Други израелски успех, делимично рушењеизграђеног објекта у Сирији, у септембру 2007. године. Такође, врло једноставан циљ, који је укључивао рудиментарни магацин или структуру, која је била изграђена на једном спрату.
Потенцијалне мете у Ирану нису само далеко бројније: оне су широко децентрализоване и закопане дубоко под земљом. Многа од њих су тајна постројења, чије постојање је непознато.
Постоји фабрика за обогаћивање горива у Натанзу, такозвана колекција подземних објеката који се користе за производњу обогаћеног уранијума. Затим, ту је и новија фабрика Фордоw, за обогаћивање горива , поред Qома, саграђена скоро у планини, закопана дубоко у земљи, у неколико слојева армираног бетона.

Опште је познато да ће Израел посегнути за Фордоw, и желети да уништити његово наводно нуклеарно наоружање. То би био посао или задатак израелског скромног војног капацитета. У случају крајње нужде, Америка може то да уради – али сигурно Израел не може урадити то самостално.
Постоје три могућа пута до Ирана: северно – преко Турске, јужно – преко Саудијске Арабије или централним путем – преко Јордана и Ирака.
Америка је званично повукла своје трупе из Ирака у децембру, и више није у обавези да брани небо од израелских авиона.
Недавни војни извештај говори о томе да Израел има довољно ГБУ-28 бункер бомби које би могле да „у једној операцији , сигурно не у потпуности униште, али озбиљно оштете иранске познате подземне нуклеарне локације“.
Вероватно је и ово ништа друго до пуста жеља. Обратите сада пажњу на учитану фразу: „познате подземне нуклеарне фабрике, виђене преко сајтова“. Онда је најбоље да не помињемо оне непознате.
Да би постигао победу у Ирану, Израел би морао да се „растегне до крајњих граница“. Морао би применити или разместити неколико Б-2 невидљивих авиона и Б-52 бомбардера, тактичких бомбардера и хеликоптера. И то све заједно са бродовима који би носиле крстареће ракете.
Ово не само да би требало да уништи Ирану његова подземна нуклеарна постројења, што је, наравно, немогућ задатак, већ би требало да уништи ирански комуникацијски систем, против-ваздушну одбрану и ракетне локације. Па онда би требало да уништи и гардијске одаје, магацине муниције, узлетишта, бродове, као и лучке објекте. Да не помињемо ракетне чамце, бродове који полажу мине у воду и мале подморнице.
С обзиром да је Израел толико хваљен војном снагом, а нису могли да победе ни мали Хезболах, 2006. године, шанса да победе Ирана изгледа да припада свету фантазије.

Америчка војска
Нису сви Американци симпатизери и „помагачи“ Израелаца у њиховом још једном безобзирном дивљању – поготово не после злочина које су починили у Гази и оставили неизбрисиву мрљу на већ сумњив углед у свету.
Уништавање иранске инфраструктуре може имати смисла неким од безобзирних Американаца, али за многе друге је то окрутан и зао подухват. Отровати популацију од 74 милиона људи, од којих је већина жене и деца са тоном осиромашеног уранијума, а милионе других ставити у инвалидска колица је нељудски акт.
Нису баш сви од нас заборавили лекције које нам је дала историја. Свесни смо чињенице да Иран није почео рат 300 година. Иран има једноставне жеље – да га оставе на миру. И изгледа да Израел стварно пати од озбиљног проблема – „колективне психозе“. А већ има превише проблема у својим рукама.
Говорећи у име безброј критичара Израела, један од њих пише:
„Америка мора да буде свесна тога да не може да искорени ирански режим. Не може ставити Иран под своју контролу, не без стварања катастрофе себи, а и целом свету… преузима велике ризике и трошкове по Америку, и по земље у том региону. Многе друге земље би биле погођене, укључујући Русију, Кину, Индију, Пакистан и Авганистан… Овог тренутка, Обама мора да заустави Израел да нападне Иран. Мора то урадити са најјачим адутима које тренутно има, као ускраћивање ваздушног простора Израелу да би допунио гориво бомбардерима… Америка би требала да спречи Израел… да лете над Ираком и доливају гориво“.
Због чега подржавати Израел? Добар савет је, чини се, да Иран има много више тога да понуди Америци него Израел.
Иран има нафте у изобиљу, Израел нема ништа. Иран не држи амерички политичку класу као откупнину. Иран не покушава да застраши америчке администрације, тако што ће стављати иранске интересе испред америчких. Ирански „двоструки грађани“ не шпијунирају Америку или продају америчке војне тајне Русији и Кини. Не постоји ирански Росенбергс или Јонатхан Поллардс. Иран не приморава Американце да се боре и умиру, због њих, у ратовима који нису њихови. Иран не очекује од Американаца 3 милијарде долара годишње као поклон, и још горе, гаранције кредита, које никада неће вратити.
Иран би обезбедио далеко већа средства Америци, него што би Израел икада био у могућности.
Израел је само обавеза и терет Америци.
Америка и даље мази „пријатеља“ који га је у прошлости убо у леђа – афера Лавон, амерички „Либертy“ инцидент, издаја Јонатхана Полларда – и врло је вероватно да ће бити још неки нож у леђа у догледној будућности.
Удаљити се од Израела, то је добар савет. Пре него што Израел стави цео свет у запаљиви огањ, повлачећи Америку са њом.

Израелски авиони
Обама је у последњим месецима почео да изјављује и да даје Израелу до знања да Америка неће учествовати у ратовима које започне Израел, без прелиминарног одобрења од стране Америке.
И заиста, 20. јанура, председник Генералштаба, генерал Мартин Демпси, обавестио је Нетањахуа да Америка неће бранити Израел ако покрену напад на Иран, који неће бити унапред координиран са Америком. У мају, 2008. године, Нетањахуов претходник, Ехуд Олмерт, такође је тражио одобрење, али од Џорџа Буша, за ваздушни напад на Иран. Буш је одбио да толерише такав потез Израелаца.
Нетањаху од тада пркоси америчкој администрацији, тако што одбија Вашингтону консултацију пре доношења одлуке да нападне Иран.
Други од америчких званичника су јасно ставили до знања Израелу, да Америка, уколико не буде у потпуности консултована, неће доћи као помоћ Израелу, уколико они једнострано објаве рат Ирану.
Ако Израел то уради, биће сам у том рату.
Била би велика грешка по израел, ако би претпоставио да је Америка под обавезом да га заштити од последица сопствене грешке.
Пишући у „Хуффингтон Пост-у“, политички коментатор, на ову тему пише – о напредној и дрској теорији, у којој Израел уопште не намерава да иде у рат сада, али је заинтересован за игру мачке и миша са Америком. Хоће да покаже целом свету да је Израел сада мачка, а Америка миш: „Нетањаху и његови следбеници уопште не желе да иду у рат сада. Само хоће да сви разумеју да они могу да диктирају све. И када. Другим речима, Израелци желе да покажу ко је газда“.
Време је за обрачун.
Главни град Америке требало би да се врати у Вашингтон. Тел Авив је сувише далеко.
Када Збигниев Бржежински каже: „Израелски напад на Иран ће створити катастрофу“, то би требало схватити сувише озбиљно.

Руске специјалне јединице
Леонид Ивашов, бивши члан руског генералштаба, изјавио је:
„Русија не жели било какве војне операције које би се водиле против Ирана и Сирије. Ове две земље су савезници, и обе се сматрају за гарантоване партнере. Војна операција против Сирије или Ирана је индиректан ударац Русији и њеним интересима“.
Генерал је још рекао да је Америка сада фашистичка држава, која је само маскирана демократијом.
„Свако од нас би требало да призна да је фашизам направио и још увек прави велике кораке на нашој планети. Шта су урадили у Либији је готово идентично са Хитлером и његовом војском у Пољској и Русији. Дакле, данас, Русија брани цео свет од фашизма“.
Нема потребе да се одговара ко су данашњи Нови Фашисти.