Основе новинарства

Day 1,711, 14:30 • Published in Serbia Armenia • by Sasa Kostic


Поштовани читаоци,

читајући разне текстове, веома лошег квалитета, част изузецима, осетио сам потребу да, онима који желе, помогнем у писању што квалитетнијих чланака, упознајући их са основама и правилима која важе у новинарству.
Пошто има више новинарских жанрова које ћу обрадити, овај текст ћу писати у наставцима и поделити по жанровима.
Пишем јер верујем да може да допринесе бољем квалитету новинских чланака а можда утиче на појединце да се озбиљније баве новинарством у реалном животу.

Саша Костић
Упознајмо новинарство

Када говоримо о стварном утицају коју медији имају на креирање јавног мњења, можемо слободно изнети тврдњу око које се слажу многи теоретичари, да је 20. век управо био век медија.
17. век је био век поезије, 18. век – век мислилаца, 19. век је био век романа, а 20. век - век новинарства. 21. век у коме живимо би могао бити, шта друго него век – Интернета.
Израз медиј потиче од латинске речи medius, са значењима: средњи, који се у средини налази, усред, насред, у средини. Већ само порекло речи показује да је медијум посредник у комуницирању!

Новинарски жанрови

У теорији новинарства постоји такозвана трипартитна подела новинарских жанрова на:

- фактографске: вест, извештај, интервју “питање – одговор”
- аналитичке: чланак, уводник, колумна, коментар, мале форме (белешка), уметничка критика (једним делом)
- белетризоване: репортажа, фељтон, цртица, хумористички текстови (сатира, козерија), карикатура, уметничка критика (једним делом)



Вест је основни облик новинарског изражавања, јер се њени елементи (познатији као 5 W’s) налазе у свим осталим новинарским формама. Истовремено вест је и најкраћи начин презентације догађаја. По новинара, то је једна од најтежих дисциплина (мада не изгледа тако), јер мора уз поштовање одређених правила, уз минимум речи да се јасно и потпуно одговори на питање „Шта се догодило?”.
- Опширније


Извештај је, уз вест, најчешћи новинарски жанр у дневном новинарству. Постоје разне дефиниције извештаја, а веома често извештај се и не третира као посебан жанр, већ као проширена вест.
- Опширније


Чланак је аналитичка новинарска форма, која на шири и дубљи начин у односу на вест или репортажу обрађује не догађај, него појаву у друштву која има шири утицај. Истовремено, циљ чланка је да читалац заузме одређени став.
- Опширније


Вујаклија (1954, 362) дефинише именицу “интервју” у “Лексикону страних речи и Израза” као “разговор, испитивање”, а глагол “интервјуисати” као “посетити некога у циљу испитивања његовог мишљења”. Циљ интервјуа по њему је “разговор између сарадника неког листа и какве истакнуте личности из јавног живота о актуелним питањима, који ће тај сарадник доцније објавити у свом листу.”

Према Лексикону новинарства (1979, 96) интервју има функцију “да нешто ново саопшти и да то што саопшти - протумачи, наравно, на начин како то схвата интервјуисана личност.”
- Опширније


У теорији се по правилу разликују две врсте коментара:

1. Уводник или редакцијски коментар (енгл. едиториал или леадинг артицле), као текст понекад потписан именом аутора, а чешће непотписан, који одражава индивидуално становиште појединог уредника или синтетизовано мишљење групе уредника.
2. Колумна или ауторски коментар представља текст у коме је аутор јасно идентификован и који тај аутор редовно објављује под сталним наднасловом.
- Опширније


Репортажа, која је и терминолошки настала од енглеске речи report, односно – извештај, представља неку врсту репортеровог извештавања са терена, али никако не сувопарног или минималистичког, као у случају вести, где се барата са фактима.
- Опширније

Ако би смо трагали за неком прецизном дефиницијом овог новог облика журнализма, одмах се мора напоменути да она у пракси не постоји. Из једноставног разлога јер је у питању само изведени облик класичног новинарства уз наравно, одређене специфичности. Интернет новинарство (Online Jourmalism) представља нови облик журнализма у коме се задовољавају следећи критеријуми:

- ексклузивност, где се новински текстови пишу специјално и наменски за овај медиј,
- online адаптација или приређивање постојећег садржаја из других медија за интернет, додавање тзв. хиперлинкова који воде ка сличним садржајима и стављање информација у шири контекст на интернету и
- ажурност, односно приоритетност објављивања информације – прво на интернету, односно интернет сајту неког медија, а тек потом на електронским или у штампаним медијима.
- Опширније