Последњи трзај?

Day 1,709, 10:09 • Published in Serbia USA • by Strahinjic Banovan

Поздрав о/

Чланак је дугачак, али о овоме се не може у 2-3 реда. Бар ја не умем тако.

*****

Прексиноћ сам, као један од представника СПЛ, присуствовао састанку који је сазвала владајућа коалиција, поводом ситуације у којој се налази Србија и савез ОНЕ. На састанак су позвани, колико сам схватио, представници топ 10 странака и представници Савеза из Србије.

Укратко речено, ситуација је више него алармантна. Као што већ знате, Шпанија је напустила ОНЕ док се Пољска полако припрема да учини исту ствар. Наиме, стреми се ка формирању новог Савеза који би чинили, као окоснице, Бразил, САД, Шпанија и Пољска.
Прве три државе већ имају међусобно потписане МПП-ове, чека се само на Пољску која још увек жели да се ОНЕ одржи. Ипак, питање је колико дуго ће трајати тај пољски ентузијазам с обзиром да је Шпанија држава са којом они имају најбоље односе већ дуже времена, још из периода док су нам Србији обе државе биле противници.

*****

Много коментара има поводом ове ситуације, много различитих мишљења због чега смо доспели у овакву ситуацију (мислим на ОНЕ савез). Неки криве међусобна политичка препуцавања у Србији, неки садашњег председника Шпаније који је међу главним заговорницима новог савеза, неки сматрају да су Србија и Мађарска својом осионошћу и небригом за друге државе-савезнице довеле до стварања јаза који је полако доводио до краха.

Мој став је да је ОНЕ релативно добро састављен (узимам у обзир снагу држава које га чине) али да је сама организација Савеза била јако лоша. Статут је био мртво слово на папиру, кршио га је ко је како стигао, а све без икаквих последица. Нису постојали никакви дугорочни планови, па чак ни краткорочни. Све се сводило на импровизацију из месеца у месец, док су се проблеми нагомилавали, а односи између држава заоштравали.

Неко ће се можда јавити сада у коментарима и рећи како нисам добро обавештен и како све то није истина. Мене само занима како да будем боље обавештен када ОНЕ није објавио ниједан једини чланак од свог настанка који је везан за стратегију и односе међу државама-чланицама од самог настанка па све до данас?



Мислим да су за пропадање ОНЕ криви, пре свега, људи који су у њима држали кључне позиције, а који су се месецима (па и годинама) вртели на истим, без обзира на њихову националност и састава Владе државе из које долазе. Нетранспарентност Савеза је ужасавајућа. Једноставно, дошли смо у ситуацију да се ОНЕ распада нама пред очима а да просечан грађанин уопште не зна ко је за то крив и због чега се то дешава. О многим проблемима се ћутало и они су једноставно гурани под тепих како би у јавности изгледало као да све идеално функционише и како не би долазило до међусобних свађа између становништва држава-чланица.

Сматрам да су српски функционери у Савезу (јер мене пре свега занима Србија) предуго ћутали о проблемима и водили политику незамерања другим државама из страха да ће оне напустити савез ако се о проблемима јавно говори. Такође, ћутали су и о проблемима које смо ми сами правили у Савезу (мислим на државу Србију). Имајте на уму да позиције тих људи углавном зависе од тога ко чини српску Владу јер председници држава предлажу чиновнике за Савез. И овде не мислим на функционере који су у савезу тек последњих неколико месеци, када су они дошли у Савез, већ је све одавно почело да се руши, мада свакако и они сносе део одговорности.

Једном речју, НЕОДГОВОРНОСТ водећих људи, како у Савезу, тако и у владама држава-чланица је, према мом мишљењу, кључни разлог овако лошег тренутног стања.
Размислите сами колико пута сте могли да прочитате о томе како су односи са савезницима лоши, али нико не прича са којим савезницима и због чега. Навешћу неколико најскоријих примера...

Држављани Републике Македоније/БЈРМ су ударали на Космету против Србије. Да ли сте негде прочитали званично објашњење због чега се то десило? ОК, по узвицима и коментарима смо могли видети да је то била плаћеничка јединица, али да ли се држава оградила од тога, да ли сте у званичним државним новинама могли да прочитате нешто о томе?

Такође, иста држава (или појединци из ње; јбг, не знамо да ли је то било на државном или појединачном нивоу, нико није писао о томе) је учествовала у подизању устанака у пољским колонијама. Јесте ли читали негде о томе?

Да не дужим много, јесте ли читали у неким званичним државним новинама о томе како су и зашто Шпанци напустили ОНЕ? Да не спомињем поново новине Савеза на којима је тона прашине одавно...



Јавна је тајна да српску дипломатију воде појединци са великим утицајем у Савезу, без обзира на то ко је у власти. МСП у највећем броју случајева представља само марионетску организацију која је ту да следи наређења „са врха“. Такав систем савршено одговара фотељашима у Савезу јер тако они избегавају било какву одговорност према народу. Шта год се десило, они ће остати на својим позицијама јер нико ни не зна да су баш они ти због којих се десило то што се десило.
Када дође до неуспеха, народ криви председника или министре, нико у народу ни не зна ко је прави мастермајнд одређене акције.

Ако мене питате, и треба пљувати по таквим председницима и министрима. Јер, они су први ти који све заслуге за успехе преузимају на себе, називају се великим императорима, војцковођама, стратезима. Баш они су ти који су Србији донели ресурсе или шта већ.

А када дође до неуспеха? Онда је крива опозиција, криви су савезници, криви су људи у Савезу који им подмећу ноге. Где је ту преузимање личне одговорности?



Због свега наведеног, решио сам да се кандидујем за председника Србије на предстојећим изборима. Ситуација је тешка и мислим да је Србији потребан неко ко уме да буде лидер, а за себе верујем да то јесам. Историја ми даје то за право.

За мене ће многи рећи свашта, да сам овакав или онакав и то је део политичке игре на коју сам ја спреман. Ипак, нико не може да ми оспори да знам да преузмем одговорност и да јако добро знам шта та реч значи.

Као председник, сада давне 2009. године у децембру месецу, отворио сам председнички орг, баш из разлога да би председници могли дапишу о дешавањима у земљи и савезу. Ја сам писао чланке на 2 дана, некада и чешће.
Као министар информисања, такође давно давно, писао сам у Службеном Гласнику истим темпом као и председник.
Када је покрадено 100 голда у Валети, ја сам преузео одговорност и рекао да ћу лично вратити паре (иако нисам био тај који је новац покрао) јер сам ја био тај који је саставио тадашњи тим за Валету.
Када сам користио државни новац за потребе МУП-а (у 2 наврата), могли сте да видите финансијске извештаје прецизне од првог до последњег утрошеног динара.

Ово ће бити мој последњи покушај да српски народ добије одговорну власт. Власт која ће народу говорити истину у лице, ма колико она можда ружна била и ма колико то било погубно за саму власт. Власт која ће полагати рачуне о новцу који је користила, а добила га је убирањем пореза од својих грађана. Власт која ће показати свим наредним како треба да изгледа однос између властодржаца и оних који су бирали. При том, позивам све моје пријатеље са којима сам некада сарађивао (или још увек сарађујем), да ми се јаве уколико желе да ми помогну, на овај или онај начин.

Ако не успем у замишљеном и изгубим изборе, остаће ми само да констатујем већ познату ствар, а то је да сваки народ заслужује своју власт. А мени лично ће, на велику радост мојих политичких противника, коначно бити време за политичку пензију.



ПС
О плану рада, у наредним чланцима...