Join the new world

БЕОГРАД -

Дан науке у Србији и 156 година од рођења Николе Тесле, једног од највећих умова 20. века, биће обележено данас отварањем неколико изложби, трибином о новом открићу ЦЕРН-а и бесплатним посетама Астрономској опсерваторији на Звездари која постоји већ 125 година.

Поводом 10. јула, дана рођења великог српског и светског научника и Дана науке у Србији, у организацији Регистра националног интернет домена Србије и Музеја Николе Тесле, у галерији "Озон" постављена је изложба "Теслина визија Интернета", инспирисана Теслиним пројектом "Светски систем" из 1900. године.

Тесла је у пројекту "Светски систем" из 1900. године, говорећи ондашњим техничким речником, описао у 12 тачака оно што се данас зове бежични Интернет, мобилна телефонија и ГПС.

Музеј Николе Тесле у Београду, који обележава 60 година од оснивања, сутра ће отворити три изложбе "Дипломе Николе Тесле" у Музеју, "Плави портрет Николе Тесле" у Галерији "Икар" у Земуну и "Честитке Тесли" у земунској "Кули на Гардошу".

Тесла - иноватор који је задужио човечанство

Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици, тада Војна граница у склопу Аустрије, данас Хрватска.

Рођен је у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве (тада Карловачка митрополија). Његова мајка, Ђука, потиче из старе свештеничке породице Мандић.

Тесла је започео школовање у родном Смиљану, наставио у Госпићу, Карловцу, студирао је у Грацу и Прагу, али студије никада није привео крају. Пре 1884. године, када је отишао у САД, радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу.


Европу је напустио у нади да ће му у Њујорку, тада чувени проналазач и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију фирму је радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације.

У Едисоновој фирми остао је, међутим, мање од годину дана и већ 1885. основао је у Њујорку властиту компанију "Тесла" када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизменичне струје - иновација која је преобразила свет. Едисон је, иначе, био велики противник Теслиног изума.

Тих година је у новосадском "Бранику" објављен и први текст, на српском језику, о Теслиним изумима, аутор текста назива га тада "српски Едизон".

Код краља Александра

У Европу из САД-а Тесла је одлазио у два наврата, 1889. и 1892. године и оба пута боравио у родној Лици. Априла 1892. доспео је у Госпић, где је тада живела његова тешко оболела мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла.

Месец и по дана потом, на позив делегације општине града Београда и Инжењерског удружења, допутовао је у Београд.

Тесла је у једину посету Београду допутовао 1. јуна 1892, а следећег дана га је, са министром просвете Андром Митровићем, у свечану аудијенцију примио тадашњи краљ Србије Александар Обреновић.

У Београду је провео укупно 31 сат, од 1. до 3. јуна и одликован је Орденом Светог Саве другог степена.

Генијални иноватор и потпуни усамљеник, Никола Тесла је умро у јеку Другог светског рата у Њујорку, 7. јануара 1943. године. Урна с његовим пепелом пренета је доцније у Београд и данас се чува се у Музеју Николе Тесле у Београду.

"Повратак" у Београд

Заоставштина Николе Тесле стигла је у Београд на основу одлуке америчких судских власти, пошто је за јединог Теслиног наследника проглашен његов нећак Сава Косановић. Према Теслиној жељи, Косановић је документацију и личне Теслине предмете пренео у Београд 1951.

Музеј је од краја 1952. смештен у Крунској улици у репрезентативном здању саграђеном 1929, по пројекту Драгише Брашована. Поседује више од 160.000 оригиналних докумената, више од 2.000 књига и часописа и преко 1.200 историјско-техничких експоната.

Архивска грађа из Теслине заоставштине је 2003. уписана у регистар УНЕСЦО-а "Памћење света".

Хрватска: Међународна награда "Никола Тесла"?

У сплитском Заводу за научни рад Хрватске академије наука и уметности објављен је предлог за доделу међународне награде "Никола Тесла".

Награда би била додељена наредне године, када се буде обележавала 70. годишњица смрти тог великог научника.

Како су известили медији, академик Даворин Рудолф изјавио је да се планира додела награде у Загребу 2013. непосредно након што Хрватска постане пуноправна чланица Европске уније.

Истичући да је Тесла пореклом с подручја Хрватске, Рудолф је најавио да ће у петак, 13. јула, у Сплиту бити одржана конференција на којој ће се расправљати о награди "Никола Тесла", односно о критеријумима на основу којих ће се доделити награда.



Међународни аеродром у Београду носи име Никола Тесла. Његовим именом названи су Електротехнички институт у Београду који је основан 1936, средња техничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, две термоелектране у Србији...

Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду. Тесли је посебно признање одао град Филаделфија у америчкој држави Пенсилванија, који је прогласио његов рођендан за званични градски празник.