ЈА У ШКОЛУ ИДЕМ... ИЛИ БИСЕРИ СА ПИСМЕНИХ ЗАДАТАКА

Day 1,649, 15:40 • Published in Serbia Serbia • by senka senke

Пред крај школске године, а у јеку писмених задатака, ево извода из најзанимљивијих радова ученика једне средње школе у Београду. Исправљене су само правописне грешке да не бисте имали проблема у читању.
Овим се захваљујем колегиници Нини која ми је уступила делове своје збирке ученичких "бисера".

Уживајте...



ГОВОРНО ПОДНОЖЈЕ СРБИЈЕ – ТОЈЕ СВЕЦКИ!

СТАРА ДОБРА ВРЕМЕНА

Сутрадан је дан који сам дуго чекао.
Тај период гледајући у назад са временске тачке гледишта није тако далеко.
Стари чивилук је био обавијен паучином и осталим инсектима.
Ставио сам га у хоризонталан положај да би летео у висини.

ШКОЛА И ОБАВЕЗЕ

Углавном увек играм компјутер, па сам слаб у школу.
Откад сам кренуо у средњу школу настало је повећање обавеза.
Сам почетак је био тежак и показивао је да нимало неће бити лако.
Око мене је био тотални хаус!
У школи је лепо кад можемо да упалимо рачунаре.

САН О ПУТОВАЊУ ИЛИ МОЈА УКРАТКА ПРИЧА

Од најмлађих ногу сан ми је да одем у иностранство или још даље.
Када сам био мали, гледао сам на телевизору астронауте како се пењу на Месец и како истражују нама до тад непознате планете.
Било је лето једног лепог јутарњег дана док сам мрзовољно устајао из кревета.
Посада је укључујући и ја била све нервознија.
Одлетеше чак у Индији.
Излазимо из авиона по врелом летњем дану и тај летњи поветарац који нам носи косу а истовремено освежава.
Сишли смо до плаже где су нас чекали женски туристи широм света.
Уживали смо у медитеранској кухињи на Хавајима.
Чаша необично лепршаво пада и разбија се.

НАСТАВАК АВАНТУРЕ

Кроз мале путиће густе џунгле стигао сам до неког да назовем села.
У даљини се надзиру куће.
Куће су посебне, без икакве одређене црте простирања, те куће се простиру у бескрај.
Тада су дошла три дечака мојих вршњака.
Свима сунце ударило у појам!
Птичице су се презнојавале на грани од топлоте.
Природа која је долазила до изражености мамила ме је да дубоко у себи размишљам.
Пала је ноћ, чули су се звукови различитих животиња које су пуштале своје крике, али како је пала ноћ Дунав је и даље сијао по његовим обалама били су наслагани каменчићи различитих боја и облика.
Дувао је језив поветарац.
Одлучио сам да дођем када падне зима.
Има још пуно таквих догађаја али овај ми је најмилији, пошто сам могао да погинем, да ме је јаче ударио возач, пошто нисам био рекао у тексту пре судара са возилом друг ме је повукао к себи, али касно је био приметио.
Оно што је евидентно најбољи пријатељ ми је на мало нижем ступњу од брата.

ПОРТРЕТ МУШКАРЦА

Фудбалер којој највише пажње поклањам је старији човек у зрелим годинама.
Посматрао сам га на телевизорима.
Увек је насмејан и радонстан.
На глави има дужу плаву коврџаву косу и широка рамена.

ПОРТРЕТ ЖЕНЕ

Особа којој се дивим је другарица из приватног живота. Она ми је један од бољих пријатеља.
Улеће у собу као вихор ветра.
Кад је видим остајем без ваздуха!
То је била прелепа жена белог тена и изразито црне косе јеврејског порекла.

КЊИЖЕВНОСТ – ЛИК РАДИСАВА ИЗ РОМАНА “НА ДРИНИ ЋУПРИЈА”

Радисав је био обичан човек, у принципу сељак.
Мучили су га скидањем ноктију.
Радисав погнут, али се не њише него ситно хода, готово скакуће, јер су му претходног дана исекли нокте на ногама.
Радисав је остао упамћен лик који је својом храброшћу и својим великим срцем прободен на колац. Лик који је оставио највећи утисак у мени.
Радисав је остао усамљен, лебећи у ваздуху испод Дрине која је шуштала.

ИЗ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Фата је имала још пет брата.
У песми се спомињу и два гаврана познатији као доносиоци несреће.
Гавранови желе да кажу добре вести, али не могу, већ како јесте.
У песми су прескочени многи детаљи и превелика описивања да би песма била краћа.
Трагично у овој личности Хасанаге је једино то што се све одигравало онако како је он хтео а не како је желео.
Од превелике среће и можда од старости Стојанова мајка је умрла пред сам крај свог живота.