Упознајте Србију

Day 1,648, 12:35 • Published in Serbia Serbia • by milinkovic1989
Градови Србије



Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум. Словенско име „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. године, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница разних јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006








Шабац је град у Мачванском округу. Према попису из 2002. имао је 55.163 становника (према попису из 1991. имао је 54.637 становника).
Шабац, који се налази у западној Србији на обали реке Саве, развио се око утврђења подигнутих уз реку (Заслон, Бигир Делен). Привредно је, културно и административно средиште Мачванског округа.








Лесковац је град у Јабланичком округу. Према попису из 2002. у самом Лесковцу живело је 78.030 становника, док је у некадашњој општини живело 162.252 становника. Познат је по петоречју, појави реткој у свету, која се налази у Лесковачкој котлини. Као административни центар Јабланичког округа град Лесковац има више институција у региону.
Град датира још из доба Римског царства. У средњем веку звао се Глубочица па Дубочица, а име Лесковац град је добио по шумама леске тј. лешника. Лесковац је после Другог светског рата био познат по производњи текстила.









Чачак је град у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 73217 становника (према попису из 1991. било је 70475 становника).У географском погледу, Чачак се налази на контакту Шумадије и унутрашњих динарида. Општина заузима површину од 636 km² низ ток Западне Мораве.Најстарија откривена археолошка налазишта на овом простору, која говоре о постојању људских заједница и њиховом животу, припадају периоду неолита или млађег каменог доба (од око 5500. до 3200. године пре нове ере). Регистровани су и локалитети из бронзаног доба, углавном хумке. Најзначајнији праисторијски налаз је из Атенице, где су око 500. пре нове ере сахрањени, највероватније, трибалски кнез и кнегиња са богатим златним и сребрним накитом.











Панчево је град у Банату, на Тамишу. Територијално гледано, Панчево је седиште истоимене општине као и Јужно-Банатског округа (Војводина, Србија). У самом граду живи 76.654 људи, на подручју општине 130.280. Заједно са приградским насељем Старчево град Панчево по последњем попису из 2002. године броји 84.702 становника.











Ваљево је град у Србији, седиште Колубарског управног округа. Налази се у Западној Србији, у Колубарском округу, на непуних 100 километара југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из 2002. године, град Ваљево има 61.035 становника, а цела општина Ваљево има 96.761. Налази се на просечној надморској висини од 185 метара.










Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског округа. На подручју Града Ниша је, према попису из 2002. године, живело 250.518 становника (257.867 према попису 2011), док је у самом граду живело 173.724 становника, па је тако трећи град по величини у Србији.










Крагујевац је са 175.802 (192.181 са избеглим и расељеним лицима са Косова и Метохије) становника четврти град по величини у Србији (не рачунајући Косово и Метохију), и седиште Шумадијског округа, a налази се око 120 километара јужно од Београда.
Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона. Макрорегионални је центар за регионе: Чачка, Краљева, Ужица, Јагодине, Крушевца, Смедерева, Пожаревца и северног Косова. До 1990. године Крагујевац је био 5. град по развијености у СФРЈ одмах после словеначких градова. Почетком 1990-их година град постаје један од сиромашнијих градова у Србији. Данас је Крагујевац поново један од најјачих административних, културних, финансијских, индустријских и политичких центара у Србији.










Нови Сад је највећи град Аутономне Покрајине Војводине, северне покрајине Републике Србије, као и седиште покрајинских органа власти и административни центар Јужнобачког округа. Град се налази на граници Бачке и Срема, на обалама Дунава и Малог бачког канала, у Панонској равници и на северним обронцима Фрушке горе.
Нови Сад је, после Београда, други град у Србији по броју становника. На последњем званичном попису из 2002. године, најуже градско подручје Новог Сада (без Петроварадина и Сремске Каменице) имало је 191.405 становника, док је заједно са Петроварадином и Сремском Каменицом (који чине статистички посебна насеља али су и део ужег градског подручја Новог Сада) број становника износио 216.583. На општинском подручју Новог Сада (укључујући и приградска насеља) број становника је 2002. године износио 299.294.










Суботица је најсевернији град у Републици Србији.
Суботица се први пут помиње 1391. под мађарским именом Zabadka. Године 1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је постала посед Хабзбуршке монархије. Од половине 18. века име јој је промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а име Суботица (Szabadka) јој је враћено 1845. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Од 2007. Суботица има статус града у Републици Србији.











Смедерево је град у Подунавском округу. Налази се на обалама Дунава у североисточном делу Србије. Према попису из 2002. било је 62.805 становника (према попису из 1991. било је 63.884 становника).
Смедерево је са изградњом Смедеревске тврђаве 1430. постала престоница Српске деспотовине пошто је Београд, дотадашња престоница, враћен Угарској 1427. године. Смедеревску тврђаву је основао тадашњи српски деспот Ђурађ Бранковић. Смедеревска тврђава је тада представљала највећу равничарску тврђаву у Европи.
Смедерево је данас велики индустријски центар.









Зрењанин је највећи град у српском делу Баната, и трећи по величини у Војводини после Новог Сада и Суботице. Према попису из 2002. године било је 79.773 становника (према попису из 1991. било је 81.316 становника).
Стари називи града били су Велики Бечкерек , и Петровград 1935–1941. и 1944–1946. Садашње име град је добио 1946.











Лозница је град и седиште истоимене општине у Мачванском округу у западној Србији. Према попису из 2002. град је имао 19.863 становника. Према истом попису, са својим приградским подручјем који чине насеља Клупци, Лозничко Поље, Воћњак, Крајишници, Башчелуци и Плоча, град је имао 90.219 становника, те као такав представља највећи град читавог Подриња и значајан регионални центар.










Ужице је град у општини Ужице, у Златиборском округу, у Републици Србији. Према попису из 2002. у њему је живело 54.717 становника (према попису из 1991. било их је 53.607).
Лежи на обалама реке Ђетиње. Очуване су средњовјековне рушевине тада већ врло важног града. Ужице је било сједиште партизанске армије у јесен 1941. године. 1946. године име је промијењено у Титово Ужице у част Јосипа Броза Тита, а старо име је враћено 1992. године. Ужице је центар металне и индустрије машина и гајења воћа.










Сомбор је градско насеље и седиште града Сомбора у Западнобачком управном округу. Седиште има укупно 48.749 становника (2011.) а град 87.815 становника. Сомбор је административни центар Западнобачког управног округа. Према попису из 2011. било је 48.749 становника (према попису из 2002. било је 51.471 становника).








Крушевац. Према најновијем попису из 2011. године, било је 57.627 становника (према попису из 2002. године било је 57.371 становника, а према оном из 1991. године - 57.871 становник)).
Крушевац је био средњовековна српска престоница. Крушевац данас има до 60.000 становника на територији града и око 130 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа. Општина Крушевац захвата површину од 854 km².
Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.