Join the new world

Шта је то стварност? Декарт је сумњао у све, па и у њу. „Cogito, ergo sum.*“ – рече он, „Мислим, дакле постојим.“ Да ли је стварност стварна само ако људи мисле о њој или она постоји и ван нашег размишљања?
Шта ако стварност није јединствена и није глобална, већ партитивна, састављена из гомила стварности независних једни од других. То би значило да сваки појединац има своју стварност, док је сопствена стварност прoјекција сопствене мисли, сопствене маште. Декарт у својој познатој реченици* говори у првом лицу једнине. Ја мислим, продукт мог мишљења је стварност, дакле ја постојим.

Наша стварност је индукована од стране нашег ума. Све у нашој стварности, сваки предмет, свака боја, сваки звук, мирис и укус су прoјекције наших мисли. Према томе, чула нису рецептори „дражи“ из „спољашње средине“ ( јер је „спољашња средина“ заправо пројекција наше „унутрашње средине“, нашег ума ), већ су емитори наших мисли. Чула дају нашој прoјекцији – облик, боју, мирис, укус, звук, осећај. Како кажу: „Свако је творац своје судбине.“.
Замислите то овако: Огроман простор у мраку. Човек са упаљеном лампом на челу. Где год се он окрене, испред себе види предмете, боје, чује, осећа – испред њега је „живо“. Међутим када се окрене на другу страну то, претходно осветљено место, више не постоји, те боје, облици нестају. Дакле за сваког појединца стварност је оно што он може видети обасјано светлом из лампе на његовом челу. Стварност се не одвија без светлости из лампе, без мишљења појединца.

Глобална стварност, заправо, не постоји, она је само привид због велике количине индивидуалних стварности и њихових, на први поглед, преклапања на одређеном простору. Међутим, оне се не преклапају, нити на било који начин утичу једна на другу. Један „исти“ предмет, може „посматрати“ стотине индивидуа, међутим то није исти предмет, већ 100 различитих предмета, јер постоји онолико универзума колико постоји оних који мисле. Свако ко мисли постоји и има свој универзум, на који пројектује своје мисли путем својих чула, универзум који осветљава својом лампом на челу. Не постоји апсолутно ни један начин интерференције између универзума. Свака индивидуа је ограничена на свој универзум, тј. свако је ограничен својим мислима. Дакле, стварност постоји, ја постојим, јер мислим, док „ствари“ око мене постојеза мене, само зато што ја мислим на њих.
Основа света (читај: стварности) - Архе је наша мисао, која се путем чула пројектује на наш универзум и тиме чини нашу стварност стварном.

Воут, саб, шаут!

ВАШ...