Поверење...

Day 1,615, 03:28 • Published in Serbia Serbia • by purebg



Реформа војске је, очигледно, ол тајм фејворит тема у еСрбији. Потеже се пред изборе, потеже се после избора, потежу је кандидати и противкандидати, потежу је победници и поражени, потежу је војници и команданти, потежу је грађани, потежу је лајавци и демагози.



Шта смо до сада научили о овоме?

Кад год је неко потегао ову тему и без обзира да ли је имао добре или лоше намере тема је окупила велики број мирођија за сваку чорбу, повелику гомилу ратоборних незналица, гомилу оних којима одговара овај или онај систем и неколицину оних који су упућени у тему, док они најбитнији углавном, мудро ћуте.

Шта је највећи проблем реформатора?

Највећи проблем реформатора је принцип којим се воде односно “хоћу сад и хоћу све” однос који имају према реформама. Третирајући све јединице, које би њихове реформе обухватиле, на исти начин, праве нејвећу грешку, јер као што је Немке у свом чланку написао “izmedju njih itekako ima velikih razlika, kojih cak ni oni sami nisu svesni”. Под овим не мислим да јединице треба да имају различите услове, већ само да приступ треба бити другачији. Други највећи проблем је недостатак тактичности реформатора, те убрзо, после само пар удараца главом у зид реформатори посежу за најтежим оружјем које им је доступно, а то су претње, увреде и омаловажавање “противника”, што никад није донело добро.
"Реформатор" мора имати поштовање широког круга људи и мора бити веома флексибилан да би се уопште упустио у реформисање таквог апарата као што је војска.
Став "ја сам најпаметнији, ви сте сви ретарди" и "узми или остави" нигде не води.



Шта је оно што се може урадити по питању реформи?

Као што сам много пута до сад рекао, у реформу војске треба да се укључе сви релевантни чиниоци, даклем сви команданти јединица, како ВеСа тако и ПВЈ, све политичке партије (барем оне које имају могућност партиципирања у власти), сенат (савет мудраца или како год звали оне људе који своју мудрост не испољавају кроз политичку партију или војну јединицу) и тражити одобрење од стране народа, јер уколико изоставимо било кога из ове приче, реформа ће завршити као ЗОКи колико год то заслужено било или не.

Најважнија ствар је да се реформе не могу извести за кратко време, већ је потребно радити поступно односно “малим кораком”. Најбитнија ствар коју желимо да добијемо реформама је контрола демиџа и као нуспродукт тога контрола трошкова државе за начињени демиџ.

Најефектнији начин контроле штете је инсталирање скрипти на сваки рачунар са кога војник приступа ерепублику, односно са кога врши своју војничку дужност, што је веома незгодна ствар ако имамо на уму да многи користе више рачунара од којих је на неке немогуће инсталирати скрипту, да ли због недостатка администраторских права на том рачунару (рачунар на послу) или због различитости платформе (андроид, симбиан, иОС).

Ако изузмемо ову варијанту, следећа је коришћење бота који одрађује посао, што би Немаањаа у једном коментару рекао:
“Ali skripta,bot,program koji broji decu i oduzima rank poene i koja/i ne zahteva nikakvu instalaciju sem kucanje proste komande ili popunjavanja formulara je sasvim dovoljna kontrola i niko se nece buniti.”
Овај начин има своје предности у виду неинсталирања скрипте на рачунаре, и не захтева одређену платформу, али има и ману, тачније не види се где је војник ударао.



Лагано долазимо до поенте самог чланка...

Бот који пребројава ударце сваког војника који је пријављен на ударању уз попуњен формулар сваког војника и попуњен формулар од стране команданата за број војника на ударању и подељену опрему, за државу је сасвим довољан докуменат који приказује начињени демиџ а самим тим и утрошена средства. Дужност командног кадра сваке јединице би била визуелна контрола ударања својих војника како би се елиминисала могућност неправилног ударања односно ударања ван зоне дејства те јединице.

Уколико команданти имају поверења у своје војнике и држава има поверења у команданте ово је одличан почетак реформи.

Поред контроле ударања војске, постоје још две ствари које морају бити одрађене на највишем нивоу.
Прва ствар је правовремено постављање кампање дана од стране председника државе (ово знам из личног искуства) па чак и мењање кампање дана у паузама између две мини битке (3-4 минута) може донети много контролисане штете двокликташа и оних који нису чланови јединица.
Друга, можда још битнија, је искоришћавање потенцијала државне јединице “Кука и мотика” у смислу постављања и измене дневне наредбе за чланове јединице. Ово значи да командант Куке и мотике не сме приспитивати одлуку председника државе односно одговорног члана владе који му достави ново наређење за јединицу. Постављање неправилних наређења од стране капетана ове јединице мора резултовати тренутним искључивањем тог капетана из команде јединице.

Ово су нека моја размишљања у вези реформи (и реформатора) уз јутарњу кафу...


Добро јутро.