[МСП] Недељни извештај

Day 1,575, 09:10 • Published in Serbia Serbia • by Ministarstvo informisanja


Поштовани грађани еСрбије,

Прошла је прва недеља од како је Министарство спољних послова почело рад у новој Влади, па Вам представљамо први извештај МСП за овај месец. Извињавамо се што раније нисмо објавили извештај али су се ствари на терену јако брзо мењале и зато смо сачекали да се ситуација мало стабилизује и сада вам зато дајемо један веома опширан чланак са великим бројем информација.



- Подршка Савеза за српски циљ -

Као стратешко опредељење ове Владе је усвојена борба за Конгрес, што војним, што дипломатским путем. У том смислу, предочили смо наше планове на првом састанку у Савезу и за њих смо добили подршку. Сваки дипломатски контакт са државом ван ОНЕ и оних привржених њему је уредно најављен и у том смислу нисмо имали никаквих проблема. Мало више детаља о тим плановима можете видети у другом делу чланка који ће говорити о односима са појединим државама са којима смо имали највише контаката протекле недеље.

Поред обезбеђивања Конгреса у Србији постоје и други планови који укључују остале чланице Савеза за које смо обећали подршку у оквиру наших могућности, с обзиром на ограниченост финансијских средстава којима располажемо.
Такође, било је речи о прављењу новог Статута у Савезу и тренутно се ради на писању истог.

*****

Како бисмо успели у остварењу циља који смо зацртали, споменули смо борбу на војном и дипломатском пољу.
Што се тиче војног ангажмана, тренутно је евидентна надмоћ супарничког Савеза. ЕДЕН остварује готово све своје замисли и док интереси међу чланицама тог Савеза не почну озбиљно да се преплићу, главна борба мора бити пребачена са ратова на дипломатију. Нарочито у Србији која на својим границама има чак 5 држава из противничког Савеза: Хрватску, Румунију, Бугарску, БиХ и Албанију. ЕДЕН је ту чињеницу обилато користио протеклих месец и симултаним акцијама нас нападао са више различитих страна чему ми нисмо могли да се супротставимо.
Због тога смо одлучили да дипломатским путевима обезбедимо што мање отворених сукоба са противничким државама у окружењу, водећи рачуна о снази и утицају поменутих држава, као и о томе да оставимо отворен пут за евентуална даља ширења.



- Хрватска -

Са овом државом нисмо постигли никакав званично потписан договор што значи да са те стране не можемо бити 100% сигурни да нам не вреба опасност. Ипак, проценат шансе да са Хрватима дође до међусобних сукоба је мали. У честим смо контактима са представницима те државе и, уколико не буде већих изненађења, са Хрватском нећемо ратовати. Макар док не обезбедимо Конгрес.

- Румунија -

Као и прошлог месеца, мировни споразум са Румунима је и у марту један од циљева коме тежи српска Влада. Овог пута је све договорено са Савезом на време и Србија има дозволу да преговара о миру са Румунима. При томе, водиће се рачуна о томе да наш евентуални споразум са Румунима буде искоординисан са Мађарима јер је прошлог месеца управо та држава имала највише примедби на потенцијални мир између Србије и Румуније.

Први контакти са Румунима су успостављени, а за наставак истих се чекао крај референдума у Бугарској, с обзиром на значај резултата истог у међународним односима.



- Мировни споразум: СРБ-БиХ-ЦГ -

Првобитни споразум

Као што сте већ могли да прочитате, Србија је потписала мировни споразум са БиХ, а у тај договор је била укључена и Црна Гора на челу са својим легитимно изабраним представницима. Подсећања ради, Србија је прошлог месеца уговорила мировни споразум са БиХ који је подразумевао међусобно ненападање а Црна Гора је била под константном окупацијом од стране БиХ.

Овог месеца, како би осигурали продужетак мира са Србијом, представници БиХ су, имајући у виду српско-црногорске односе, предложили да ослободе две континенталне црногорске регије док би приморску задржали за себе.
Тиме би се фактички поправило стање у односу на претходни месец јер би Црна Гора имала слободне две регије, отворен пут ка обезбеђивању Конгреса и нових 100.000 валуте добитка дневно који су им могли бити од користи у будућности. Србија би остала на истој позицији што се тиче БиХ и тиме би затворила могућност отварања једног могућег фронта са противничком државом.

Како је овај предлог прихваћен од представника све три државе, логично је да су договорене одређене ставке које се тичу војног (не)ангажовања држава потписница. Очекивано, договорено је међусобно ненападање Србије и БиХ, као и ненападање континенталних црногорских регија од стране БиХ. Заузврат, Србија и Црна Гора су се обавезале да неће подизати устанак и организовано слати војску у приморској регији.

Цитирамо делове тог споразума који су битни за даљу анализу догађаја:

„Član 4.

Neće se dizati RWovi u Montengrin Coast, ako ipak dođe do njega onda se potpisnici NAPa kao i saveznici istih neće boriti u RWu protiv BiH

Član 5.

a) Ako BiH izgubi Montenegrin Coast zbog kršenja člana 4., NAP BiH sa CG ce se smatrati prekrsenim
b) Ako BiH izgubi Montenegrin Coast zbog kršenja člana 4., NAP BiH sa Srbijom ostaje na snazi - ali samo ako jedinice iz Srbije nisu učestvovale u oslobađanju Montenegrin Coast

Član 6.

Ovaj NAP stupa na snagu danom objavljivanja (8.3.2012)“

Политичке манипулације

Одмах по потписивању споразума, БиХ је одрадила свој део посла и вратила две континенталне регије Црној Гори и све је деловало да иде по плану. Међутим, 10. марта, диже се устанак и у приморској регији, што је и било за очекивати јер се подизање устанака иначе не може контролисати. Црногорска опозиција користи ту прилику да оптужи власт за издају (?!) и креће у ангажовање војника који би ударали противно постигнутом споразуму што би означило прекид истог. Црногорска власт остаје неспособна у спречавању овакве акције и врло брзо ће се приклонити опозицији.

Да ствар постане гора, у ангажовању нових војника бивају потпомогнути од стране неколико паравојних јединица из Србије што се не може другачије протумачити него као класична саботажа државне политике. За разлику од црногорске власти, српска је правовремено контактирала представнике БиХ и објаснила им да држава Србија не крши постигнут споразум и да је учешће свих српских војника плод приватног ангажовања од стране неколико паравојних јединица.

Епилог

БиХ, након уверавања од стране српске државе да не учествује активно у побуни у Црној Гори, изражава жељу за одржањем мира са Србијом. Постојала је и могућност да БиХ занемари ово почетно кршење споразума црногорској Влади и то што су подлегли притиску опозиције. Наиме, БиХ би поново обрисала ЦГ а затим им ослободила две континенталне регије, према првобитном договору.

Ипак, након што је црногорско Министарство одбране објавило овај чланак, БиХ обнавља мир само са Србијом. Договор је да се ове две државе не нападају међусобно.



- Односи са Црном Гором -

До овог месеца ситуација у Црној Гори није била нимало добра. Држава је била под константном окупацијом од стране БиХ и без Конгреса. Узрок томе је свакако мала популација те државе, па самим тим и војна снага, као и чињеница да она није чланица савеза ОНЕ иако је проОНЕ оријентисана. Ипак, у ситуацији када највеће државе ОНЕ савеза имају велике проблеме, тешко је било за очекивати да ће мала држава као што је Црна Гора, која при том није чланица, имати неку велику помоћ са те стране.
Србија, и сама у великим проблемима, није могла да помогне Црној Гори која се борила против БиХ која је, са друге стране, имала активну помоћ ЕДЕН-а иако није чланица тог савеза.

Како су сва очекивања била да ће и овог месеца Црна Гора остати под окупацијом БиХ уколико се буде покушавала ослободити искључиво ратним дејствима, већ поменутим дипломатским споразумом им је омогућено да ослободе 2/3 својих регија и добију могућност организације Конгреса.

Ипак, поменуте политички мотивисане побуне у Црној Гори ту државу све више удаљавају од циља који је зацртала њихова власт. Став Србије је да ће препустити народу Црне Горе да се у наредном периоду одлучи којим путем жели да иде и да ће тек онда предузети даље кораке поводом евентуалне помоћи тој држави.



- Бугарска -

Са овом државом је опасност од међусобних напада веома мала. Разлог томе лежи у чињеници да Бугарска још увек није начисто са тим да ли жели да напусти ЕДЕН, пређе у ОНЕ или формира нови војни савез. Такође Бугарска има аспирације према истоку што искључује евентуални напад на Србију.

Међутим представници Бугарске су ипак одбили предлог мира jeр је пре евентуалног потписивања истог потребна потврда њиховог конгреса, што се и очекује наредних дана.

За викенд је Бугарској одржан референдум, са питањем : “Да ли сте за наставак чланства Бугарске у ЕДЕН-у?“.

Према првим незваничним резултатима око 1004 људи је учествовало у референдуму, а 58% играча који су учествовали у њему изјаснило се ЗА наставак чланства у ЕДЕН-у док се 42% изјаснило ПРОТИВ.

Овакав резултат је био и очекиван. Иако је апсолутна већина бугарске јавности против савезништва са Турском и њиховог чланства у ЕДЕН-у, већина Бугара и поред скоријих догађаја подржава чланство своје државе у ЕДЕН-у. То значи да се мора радити на томе да се конфликт Турска - Бугарска настави, што би касније довело до даљег пада подршке ЕДЕН-у у Бугарској.



- Албанија -

С обзиром на развој ситуације, Албанија остаје као једини логичан избор за наша даља ширења. Ова држава ужива најслабију подршку ЕДЕН-а у региону а сама не представља велики залогај за Србију. Ипак, нама отвара могућност да повећамо број својих регија пред изборе за Конгрес и тиме учврстимо шансе за њихово одржавање. Истовремено можемо добити нове ресурсе а отвара нам се и пут ка Италији у којој би, ако се укаже прилика, могли поделити одређене регије са Македонијом.

- "Колоније" -

Став Србије је увек био да се Србима који држе власт у другим државама треба изаћи у сусрет и поразговарати о њиховим проблемима. То не значи да се помоћ Србије безусловно подразумева већ да би требало дефинисати дугорочан начин сарадње Србије са тзв. "колонијама" и проценити на који начин би свака од њих могла допринети, пре свега, напретку Србије.
Ми ћемо покушати у овом мандату да контактирамо све државе у којима Срби имају удела у власти и започнемо процес дугорочне сарадње са истима о чему ћете имати прилике да читате у наредним извештајима.

- Белгија -

Недавно су представници Беглије пришли представницима Србије и дали предлог о МПП-у између две државе. Србија и Белгија су и у прошлости имали МПП али је временом он престао да се потписује. Након консултација са Савезом и Владом донета је одлуке да се тај МПП поново потпише. Сарадња са овом државом ће можда бити од значаја за неке од наредних акција Савеза па је ово први корак у спровођењу истих.



МСП тим Србије за месец Март :

Strahinjic Banovan
Cookies Revenge
Petar Kocic
dedaSRB
Egocentric
Zeka-Peka
Delevic Ljubomir
E=mc^2