Join the new world

Напад на нашу земљу је за тренутак повратио патриотизам народу. Имао сам смисао, знао сам зашто једем хлеб војнички. Осећај да сам Србин и човек, вратио се у великом праску.
Одмах сам тражио премештај и прекоманду за Србију,све сам наравно добио јако брзо,уз услов да регрутујем добровољце..Од старих другова сам добио захтев да оформим одред добровољаца. Прихватио сам,јер сам знао да има доста људи који једва чекају да се врате у Србију.Окренуо сам пар бројева и све је ишло само од себе...за 4 дана сам сакупио 187 добровољаца из целог света...
Требало је да се из Русије пребацимо авионима у Србију,једва смо добили све потребне дозволе... И коначно после 15 дана добили смо зелено светло...
Разне мисли се мотају по глави,али као командант морам да кажем коју реч људима и да им дам још мало моралне подршке...

Саборци,не идемо туђинима,него својој браћи.Идемо тамо где нам је колевка,где је непријатељ запретао огњиште наше...Идемо да на том загашеном огњишту поново наложимо огањ слободе...Идемо у свој дом укојем се љути безбожник настанио,прегазивши реке мученичке крви и суза жалосних предака..Идемо у своју цветну домовину,коју је непријатељ претворио у земљу пустоши,у земљу туге и плача,крви и ужаса..Идемо да од црног робља направимо витезове,да им вратимо поноц Душанових јунака,идемо да животворном водом,са светога извора слободе сперемо с друмова и пространих поља мученичку крв наших предака...Идемо,да понижене људе из праха подигнемо и да им вратимо човечанско достојанство.Још идемо славном Косову да се поклонимо јуначким сенима честитога кнеза Лазара,Милоша Обилића и других храбрих витезова који са њима изгинуше да вечито живе…
Стигли смо у час да бијемо борбе за Војводину,тешке и дуге….Наш народ гледа у војску и моли се Богу да победа небуде превише плаћена…Ја се надам да нећемо морати да се боримо и на другим фронтовима…А ту је и братска Црна Гора и Република Српска…
Живела Србија