Моја љубав.

Day 1,421, 03:18 • Published in Serbia North Macedonia • by Indominus Rex
Од дана када сам је угледао, знао сам да ћу је цео живот волети. У животу ништа није сигурно. Сваки дан је другачији, и нико ти ништа не гарантује, али када је љубав, онда некако знаш. Када те прихвати у загрљај и стегне, када осетиш да све ватре овога света нису јаче од вас двоје, када се рађа нешто велико. То “нешто“ је негде у теби. Градиш га данима, натапаш га болом и тугом, срећом и амбицијом, с намером да сутра буде још боље. Сазреваш. Као човек кога ништа у досадашњем животу није мимоишло, спреман на све што тек долази, осећаш спокој, јер на својој емоцији градиш тврђаве које се не руше тако лако. Живиш за дане када ћеш бити заједно са њом. Прелазиш километре наде. Главом не мислиш, јер о љубави и не треба да се мисли. Њена срећа је и твоја срећа, а и туга се једнако дели. И тако, у клинчу са животом, осврнем се много година касније, да видим шта сам сазидао.
Погледам руке. Црвене су. Осећам како бриде. И даље су знојаве. Само промуклим гласом изговарам битне речи. Испод мене темељ тврђаве. Нико нам ништа не може. Размишљам о свему, а она ме зове у свој загрљај. Полако се пале и светла. И даље немир у мени. Ни дашка ветра. Кише ни на видику. Седнем, па устанем. Нервоза ме стиже. И после много година познанства, неизмерне љубави, суза и свега што се може изродити из једне страсти, сваки пут, сваки август је исти, а опет другачији. Сваки пут осећам неизмерну срећу што смо заједно, и сваки пут је као први. Људи који пролазе око мене траже своје место у простору. Док ватрогасци поливају стазу, а са разгласа иде музика, ја високо подигнем шал и певам “Добро знај да увек ту сам ја, добро знај да нећу никада, да те оставим, да те заборавим, добро знај да увек ту сам ја…..“ Заборавио сам да поменем да је већ последња два пасуса уопште не пишем о својој школској љубави, већ о овој другој. Мада заиста, нема никакве разлике.

Отелотворена у стадиону какав нема нико, окружена људима који је воле, који сваки дан на њу мисле, слика свега онога што сам градио лупајући дланом о длан, певајући и кад јесам и кад нисам с њом, у свом свом сјају и величини, моја љубав, моја Црвена звезда.