Join the new world

Песма садашње ситуације Србије

Поздрављам Cрбиjy, јер сам схватио суштину
Да нису битне ствари већ шта остављаш за друге
Да само здраве главе можеш остати још дуже
Искрен према себи - бесмртан заувек
Јер кад нико неће роди се идеја
Од темеља све је труло - мора да се мења
И то је моја жеља да сва нова поколења
Плове правим путем, лакша за тону понижења
И сад неком смета што нисам прљав и бедан
Умем ударце да вратим и додам им још један
Па назад на почетак, јер овде све је стало
Овде лажи су реалност, окружење срамно
Док не променимо свест ја цимаћу се стално.

Сутра на Cрбиjy ако падне врео камен
Кад у пепео нас све буде млео пламен
Тад ћу те питати шта ти значе паре
Титуле и зграде - све је то за џабе
Нећеш стећи поштовање за кеш варајући гладне
Љубави има само онај ко је даје
Све за caигpaчe, нac, браћу и другаре
Соколе у јату, верне синдикалце
Што крче своје трасе кроз муње барикаде
Не пратећи људе него своје идеале
Целa дpжaвa је на ивици, сви само себе пазе
А ми пазимо и младе који пуне наше сале.



Још увек будан сањам
Још увек имам исте оне снове да једном биће боље
Још увек идем напред, право кроз ветар
Још увек колена у блату, спреман 'на један'
Још увек смо породица, пустили смо корење
Још увек смо на фронту, још увек одбијамо ордење
Још увек вучемо потезе без обзира на последице
Још увек верујемо да можемо да променимо свет
Још увек смо герила
Још увек држимо одступницу, држимо редове
Још увек нема повлачења, нема предаје
Још увек држе се фаланге, а и када нас не буде
Ни тада нема повлачења, нема предаје.

Још увек трајем, још увек се борим
И дајем од себе к'о пре и срце и душу и све што треба
И даље сањам Cрбиjy слободнy к'о некад
Не знам тачно како, али тачно знам да тако треба
Јер то је осећај једноставан, искрен и чист
Он је потек'о из срца и увек врати се к'о бис
И кад привид ме поведе да са пута грешком скренем
Негде осећај се јави, јасан као дан ме прене
Моја вера у дела је то што зовем 'идеал'
Ње сам свестан, па је пратим, она чини да сам срећан
Да сам посвећен, предан, све док се трудим да мењам
Све празне, пролазне погледе, зато остављамо поруке
Да идеја ће опстати, пашће бетонски блокови
И на ноге ће се подићи ослобођени робови.

Опет MoД-oм пoдигнyт дижем се на оружје
На лоше што хтедоше идеје да ми поруше
Јер с' њима смо већ дуго, много година у борби
По телу смо пуни рана, по лицу смо модри

Ми створићемо бољи свет - то је перспектива
Ми смо нова офанзива, наша борба је жива и даље!!!





Оригинал песма је од: Београдски Синдикат("Нема повлачења нема предаје")
Овде сам нешто изменио како би се лакше уклопило.
Надам се да се Аутори неће љутити.Хвала.