Један дан у Основној школи еСрбија

Day 1,360, 04:10 • Published in Serbia Serbia • by The Other One
Познато је да се чак и озбиљни људи понашају као деца кад се сместе у школске клупе. Мислим да је био и експеримент на ту "тему", али не могу да се сетим. XD Ма и не треба нам експеримент - довољно је да видите наше посланике у СЖ скупштини, исто му дође. А како то изгледа у еСрбији.... Прочитајте... 😃



Први час: Српски језик и књижевност


Учитељица, као по обичају уђе раздрагано у својој карираној одевној комбинацији још из В1 и седе за катедру, ни мало млађу поменуте одевне комбинације. За њом улетеше Веги, Џиџу Миџу и Зека Пека.

„Опет вас тројица касните. Да ли то намерно радите или опет имате неки јако добар изговор.“

„Па знате како, далеко је Борча, Котеж још даљи, па смо морали да чекамо Зеку који је правио табеле за Ромпера, за оно школско такмичење. А ми не идемо никада одвојено, знате већ како су нас напали они навијачи“, јави се Веги.

Из последње клупе Мирковић Вид проговара: „Ако су Вас напали! Кад навијате за оне клошаре!“.

„Мирковићу, тишина!“, подвикну учитељица и настави: „Хајде, седите вас тројица. Данас као што знате очекујем ваше саставе које сам Вам дала као домаћи задатак. Да ли има неко да се јави да прочита свој састав? Покац?“.

„Учитељице, написао сам састав, али се бринем да нећу моћи да га прочитам за један час. Мислим... Ево састава, па ако може неко други да прочита... Ево, Равногорац, јер он је познат по говорништву.“, рече Покац и донесе свеску на учитељицину катедру. При повратку на место Равногорац је попреко гледао Покца док је на клупи шарао четири „С“.

Учитељица прелиста и уочи да је састав уствари исписан у целој свесци. „Покац, зар ти нисам рекла да скраћујеш уводе, да разрада буде концизнија и конкретнија, а да закључке не треба да изводи онак ко прочита... Свеједно, ово ћеш нам ти читати, али неки други пут. Нешко, изађи и прочитај свој рад.“

„Са задовољством!“, рече Нешко и упути се испред табле.

„Састав се зове „Ориана спава гола“.“ Таман што је то Нешко изговорио дигла се граја по учионици.

„Нешко, дете, па какав је то састав. Уствари, не смем ни да питам, иди ти ипак на место. “

Ориана му добаци „Мрш!“, а учитељица је опомену и прозва је да она изађе и прочита свој састав.

„Знате, и ја сам исто писала... о себи, а састав се зове „Хроника једне Валкире“. Само, укључите пројектор, пошто је на диску и имају и моје слике.“

„Ориана, дете, па одакле нама пројектор. Директор је све школске паре уложио у наше спортске секције и ти то добро знаш, јер си чирлидерсица.“

„Ма добро, ионако не бих могла да се расправљам са осталима после коментара на састав.“, рече Ориана и седе на место.

"Ах, децо, шта ћу ја са Вама...? Ништа, хајде онда Сумниви, изађи и прочитај онај стручни рад што сам ти дала за домаћи.“

Сумниви изађе испред свих и поче „Вампиризам и ренесанса“...



Други час: Математика


"Мунче, Никославе, да ли сте урадили оне задатке што сам Вам дала за републичко такмичење?"

„Хммм“, Мунче климну главом, а Никослав додаде: „Јесмо, само има неких нелогичности у једном задатку. То је онај проблемски везан за Народну Банку Србије, али то ћемо се консултовати са Вама после часа.“

„Добро, одлично, а сада покажите Десерту и Луказу основе алгебре, знате да су лоши томе, па да не падну годину.“

„Крвввввввв! Издаја!“ продера се Десерт.

„Не, нико тебе не мрзи Десерте, само мораш да пазиш на оцене.“

„Ма не учитељице... Набо сам се на Шестара... Ништа страшно...“

„Учитељице, учитељице, Симеона је ставила Ориани мртву бубу у перницу!!!“ продера се Сухи.

„Уа, тужибабо једна!“, узврати Симеона.

„Мир, децо. Данас ћемо мало радити проблемске задатке. Пишите у свеске:
Војска има неколико бригада. Ако Јединице ВеС имају стални буџет, препишите формулу са табле, а паравојне јединице имају рефунд по учињеном, док се Специјалне јединице користе...........“



Трећи час: Историја


„Др.Дум, да ли би био љубазан да нам прочиташ семинарски рад „Илустровани историјат ОШ еСрбија“?

„Наравно“, рече Дум, и изађе пред таблу, разви огромни плакат са картом на себи и таман што је кренуо да излаже прекуну га Брдар: „Ово не ваља ништа! Нема пирамида!“

Пуре се убаци: „Аман, човече, ти стално заборављаш да је то било у школи из које си избачен, „еБосна и Херцеговина“!

Др.Дум је излагао и сви су се удубили у причу. За то време Вејмена је кришом на катедру поставио мале дрвене пирамиде једва суздржавајући смех. Нико то не би ни приметио да Дукамен није узео своју праћку и погодио их из прве.

„Побогу, Вејмене и Дукамене, понашајте се озбиљније!“

„Не можете ништа против тога, учитељице, то су траке из раног детињства“ прокоментариса Лунатик.

„Могу, могу! Вејмене, Дукамене, код директора Липеца, одмах!“

Др.Дум је наставио са другим делом излагања и смиреним тоном довршио причу.

„Одлично урађено, нисам ни сумњала у тебе.“

„Како одлично?! Ово ништа не ваља! У целој причи изоставио је еКосово! Сви знају да је еКосово срце еСрбије! Захтевам да се то убаци!“, узвикнуо је Утопија.

„Утопија, то смо се договорили да причамо на часу Географије, није сад време...“, рече му Душка.

„Добро, али нека се зна...“

Утом је звонило за велики одмор, а учитељица је рекла Бандигарфу: „Као разредни хигијеничар имаш задужење да на почетку следећег часа прегледаш уредност ученика, пошто ћу ја каснити јер ћу бити код директора са Дукаменом и Вејмном. Десерте, ти за следећи час припреми историјат неке од школа које планираш да упишеш.“

„Наравно, радо ћу писати о еМолдавијанцима и еЛетванцима, старија браћа ми иду у школу тамо.“



Четврти час: Музичко образовање


„Нико овде није чист!“, рече Бандигарф учитељици која још није ни стигла до катедре.

„Па ништа, музика је оно што нас чини барем духовно чистим бићима.“

„Наравно, ја сам на реду да певам и отпеваћу сада моју омиљену песму „Шта се оно на Динари сјаји“ и моју биографску „Равна Гора света гора“ само да извадим гусле.", ускликну Равногорац.

„Могу ли ја да снимам, па да после направим спот, па да остане следећим генерацијама за успомену?“ упита Елез.

„Може, али само ако нећеш тај снимак да распродаш као оне школске лопте због чега умало ниси избачен из школе заједно са Гидом!“, са подсмехом додаде Страхињић.

„Не будали!“, продера се Гид!

И онда сви „запеваше“ хором... Прави час музичког... Од галаме се није могло разазнати ко шта прича, док учитељица на крају не подвикну:
„ТИШИНА! Следећи час је физичко, па ћете тај свој вишак енергије да расипате тамо!“



Пети час: Физичко васпитање


После уводног загревања дечаци су се поделили у две екипе и фудбал је могао да почне. Главни голгетери Фиб, Злигор, Каубој, Глошки забијали су голове другој екипи у којој су били Луциферос, Момарс, Демократа, Златан...

Недалеко од њих девојчице су играле одбојку. Куки, Сунчица, Пегавац, Фикица... Њима није било битно ко добија, лепо су се забављале. Чирлидерсице Ориана, Миљица, Душка и Унихорн су спремале кореографију за школско такмичење.

Мирковић Вид је правио транспаренте са Вегијем, али се никако нису могли сложити око боја.

Многи су, као по обичају, забушавали. Међутим, нико није приметио где су се изгубили Десерт и Луказ.

Нешто касније учитељица је то приметила и ускоро је отишла у учионицу. Вратила се држећи Десерта и Луказа за уши. Луказ је у рукама носио одељенски дневник.

"Како Вас није срамота да крадете дневник?!"

„Само сам хтео да поправим једну оцену из математике и из природе и друштва. Кунем се, ништа више! А Десерт је хтео Ориани да упише неке оцене, ја немам ништа са тим!“

Утом је дошао дСокре: „Бок, ућитељице, ја сам дошао ућити овде из другог града, па су ми рекли да Вас могу наћ’ овде, неее.“.

Сви су га избечено погледали.

„Ћуј, па как сте тако набријани?!“, обрати се свима. У маси дСокре препозна свог друга из детињства, Лорд Гарфилда и поздрави га: „Бок, стари, шта има?“.


(Наставиће се... Моооооооооожда XD )


*Dividers by vonMartin XD