Укључи мозак време је!!!

Day 1,328, 11:39 Published in Sweden Serbia by Pantosh


Поштовани читаоци

еСрбија је држава потенцијала, држава са великим бројем активних играча, али са једним огромним проблемом. Ми ово игру играмо срцем, а не мозгом и толико уско размишљамо да ћемо опет доћи у ситуацију да бранимо последњу преосталу регију. Да ли можемо да се супроставимо овом сценарију? Наравно да можемо и одговор лежи у развијању привреде и јачању економске моћи како појединца тако и читаве државе. Сада ће многи помислити да пишем којешта и лупетам опет, али само кажем да је ова верзија ерепулика не одржива и питање је дана када ће се нешто променити. Ако погледамо ситуацију из једног објективнијег угла игра се креће у том правцу да се без голда неће моћи играти, како је нама свима познато ми еСрби не волимо да купујемо голде за реалне паре са овог нормалног света и немамо потребе за тим што је још увек добро, али да ли ће то тако остати? Бојим се да неће.

Наравно увек ће постојати унос голда у игру од стране админа преко које каквих медаља и то ми морамо искористи и обезбедити не сметану игру и забаву за период који нам предстоји. Наиме чињеница је да већина тих голда заврши на монетарном маркету и буде промењена за локалне валуте како би грађани могли несметано куповати производе, док се на голде купљене за стваран новац не можемо толико ослонити, јер 80% од купљене количине избаци се из игре преко здравствених пакета. У овоме лежи кључ решавања проблема и јачања економије једне државе, а самим тим и војске. Међутим да бих ми дошли до тих голда ми морамо извозити наше производе и искоришћавати те бонусе на производњу, те производе логично купивали би странци за локалне валуте, а онда би ми могли те валуте лепо да мењамо за њихов голд.
Проблем код извоза може бити, ако ми заправо немамо довољне количине које би покриле потребе на нашем тржишту и сви знамо да би онда заправо и цене производа скочиле и дошли би до тачке са које нема повратка тј. дошли би у ситуацију да се мора извоз обуставити како би се мањак производа надокнадио и прекинуло дивљање цена. Стабилност цена на тржишту и у оваквим крзним ситуацијам пре је могла да решава држава са својим производима избацивањем већих количина робе на тржиште,али сви знамо да је та могућност ускраћена и тако рећи препустени смо сами себи, а држава је изгубила било какву могућност контроле.
Могу рећи да нема ништа горе од губљења континуитета и стабилности.

Уколико сте испратили тржиште ових дана вероватно сте приметили да ми немамо никакве користи од толиких регија, јер једноставно ми немамо довољан број фирми које би својим производима покриле наше тржиште, а камоли имале производа за извоз. И управо нам се дешава ово да цене производа услед прве ратне ситације одлазе у небо. Е сада да имамо довољан потенцијал опет могли би смо обуставити извоз зарад стабилности нашег тржишта, али патка.

Опет ћу да трубим о тој фамозној јачини курса да нам она упоште не игра никакву улогу, чак нам сада више штети него што користи. У прошлом чланку сма одрадио једну анализу са којом сам хтео да приближим обичним грађанима да јачина кураса не игра никакву улогу и доказао да грађани једне државе са курсом 0.002 имају исту куповну моћ као и ми са курсом 0.005.
Ово опет помињем, јер ми имамо проблем са мањком фирми и мањком производа поред силних бонуса које имамо. Админи су омогућили менаџерски рад, омогућили су куповину фирми за локалне валуте све су нам дали, омогућили су нам 2400 хелта дневно, али изгледа нису нацртали шта треба да урадимо. У реду не морају да цртају нису дужни, али ми морамо да гледамо шта се заправо дешава и око нас не само да гледамо ко је кога пљунуо ко је колико украо, јер од тога нико нема користи осим пар минута забаве🙂. Пољска је учврстила курс на 0.004 и тако рећи на фињака омогућила је еСрбији да постане и званично најактактивнија држава за туристе. И тако док се ми хвалисамо са територијалном величином наше државе, са јачином нашег динара, други раде на свом развоју и онда по старом обичају они ће бити криви што ми не размишљамо. Сами својим поступцима доћемо у ситуацију да 10 наших војника има исту јачину као 1 старанац. Када ово кажем не мислим на јачину профила и висину чина, већ на дубину џепа.

Како би се стање променило на позитивно и како би ми заправо могли економски да се развијамо много ствари треба из корена да се мења. Држава треба да постиче извоз и размену валута, како би се извоз наставио, а грађани стекли навику да извозе. Наравно јачина динара нас спутава да отварамо фирме, али има и решења за то. Свако од нас може да крене извозити и да преко државе мење онолику количину динара која му је потребна за не сметану производњу тј. плате, а да гомила страну валуту и да једног дана оде и за ту валуту покупује фирме и врати се назад у Србију и наравно не уништи те фирме, већ настави да производи.Сморио сам се више да пишем то је то ко разуме разуме ко не разуме не могу му ја ништа....

Моја секретарица је одобрила овај чланак




П.С. Само економски јаки и војно смо јаки.

Граматичке и правописне грешке не исправљам.

Будите у току економских дешавања читајте