Патриотски издајник

Day 1,324, 04:58 • Published in Serbia USA • by Strahinjic Banovan
Текст намењен Србима је одмах испод овог кратког дела намењеног Грцима. Одмах да упозорим, биће дугачак, али не постоји другачији начин да вам објасним због чега потежем ову причу са Грцима. Да не би ипак било претешко и предугачко за читање, поделићу чланак на неколико делова па ћу их објављивати у наставцима.

Тражили сте одговоре, онда имајте довољно поштовања да их прочитате.

*****

To my Greek readers…

This article is the first part of the articles dedicated to my compatriots in which I will try to explain them why do I call people to fight for liberation of Greece although you are our rival in the game. I am called as a traitor and it wouldn’t be a problem for me if that were just ignorant people who couldn’t understand the meaning of the word “game”, but some of my close friends are also using the same rhetoric which is certainly not a thing that I have expected from them and that makes me wonder if they are my friends at all…

Also, I would like to use this opportunity to thank you for my fourth Media Mogul Medal \o/
Me and guys from Serbia who are not afraid to be named as traitors fought yesterday for the very first time on Greek side together. We made about 600k influence in RW in Central Greece. Not much, but hey, for the first time it’s more than satisfying 🙂

We will continue to work on helping Greece to get freedom, but we have to slow down a little bit because there are few things which we have to organize such as Military unit (I hope that Greek parliament will help us financially because Serbian surely won’t, and I assure you that I have some very strong guys in my group, even with more that 5k strength) and Party which will help us to better show our stands in Serbian space.

I must say that I am amazed by the number of Greek players who added me as a friend in the last 2-3 days. Thank you a lot!
This support is very important for me because I really do see you as brothers. It’s not trolling, it’s not a** kissing, it’s true…
There is no such thing you could do in one lousy game that I couldn’t see you as brothers any more. Some strings are unbreakable, and one of them is the feeling that I, as a Serb, have towards brave, proud and friendly Greek people. And there is no game in the world which can change that thing, beginning from the basketball 😉 and ending with eRepublik 🙂

And, as you are going to meet me much better in next days, I will ask from you to help me in certain things, same as I do help you now. I won’t demand anything, I will just try to assure you that you should help me, as you should always help your brother. One of that things is concerning about helping me to prove my compatriots that I am not a traitor, but about ways how you could do that I will write more in some future articles.

See you soon!

HAIL GREECE!
HAIL SERBIA!
o7



(me and my friends on my last visit to Greece in 2002.
i am next to Greek flag in white shirt)


*****


Поздрав, моја православна браћо Срби!

Ја сам агностик али ми није проблем да вас назовем православном браћом (ако не знате шта то значи питајте Гида да вам да дефиницију са Викија, одлично барата истим).
Хајде сада, вешајте ме xD

Много буре се подигло у последњих пар дана око мог ангажовања на помоћи Грчкој у њеном ослобођењу. Искрено, није да нисам то очекивао. Заправо, то ми је и био циљ 😉

Али, нешто сте ми много опречни у сопственим ставовима.

Час смо шачица комараца чији ујед практично ни не осећате, а час смо група организованих одметника који прете да наруше односе са једном јаком савезничком земљом.

У једном моменту смо тотално небитни, а у другом МСП пише чланак, па 'ај тако да га назовем, извињења како би извадили „флеке“ које смо направили.

У првом делу реченице пишете како свако има право да изложи свој став, а у другом додајете да се то једино сме ако је у складу са вашим нормама.

Одлучите се, јесмо ли проблем или нисмо?





ОК, пре него што почнете да пените у коментарима, да спустим мало лопту 🙂
Признајем да је делом моја кривица за то што не знате какав став да заузмете јер реално, нисам ни ја баш објаснио који су моји циљеви овом кампањом.
Само сам позвао на помоћ православној грчкој браћи... Која су, при том у овој игри, нама на супротној страни нишана.

Све сам очекивао и свему сам се надао, па и томе да ћу бити називан издајником. Дуго сам овде и знам како све то иде и колико се лако лепе етикете. Нисам будала па да сам веровао да ћете сви одмах похрлити у загрљај грчкој браћи само зато јер сам ја написао пар ложачких реченица и ставио пар слика које показују братство наша два народа у правом животу. И такве етикете сам очекивао од људи који ме не воле или ме не познају.

Али се нисам надао томе да ће ме неки од мојих блиских, па сада више не могу са сигурношћу рећи да су ми пријатељи, али да кажем сарадника, називати тим именом (и при том не мислим на Гида). То ме је заиста изненадило. Стварно сам изненаЂен и увреЂен тим поступцима...

Е да, и нисам очекивао да Арчи каже да је помоћ братском грчком народу невиђена глупост.
Арчи, сви прави Срби од Вардара до Триглава те се стиде због тога. Ти себе називаш православним српским патриотом? Ти си ми неки четник?
Можеш одмах у Заједн\o/ да се учланиш па Заједн\о/ са оним ЛДП-овцима 😉 да призивате Амере да окупирају Хиландар.
Преци, који су своје кости оставили на Крфу, се преврћу у својим гробницама док гледају како се само дрско понашаш...





Већ сам написао пуно текста а опет ништа нисам објаснио...
Време је да пређем на ствар. Овај део сам замислио тако што ћу болдованим текстом написати неке ствари које мислим да вас занимају, а после ћу обичним текстом писати одоговор на њих.

У овом првом чланку ћу написати одговор на само једно, али врло могуће и кључно питање, док ће остали одговори бити у следећим чланцима...

Па да кренем...

1) Зашто све ово радиш?

Зато што је све ово једна игра. Све ово овде што радимо није стварно. Србија која се протеже до Русије не постоји, новац који имате на својим профилима није прави новац, када ратујете против неког Грка, ви заправо само кликћете на један линк. Нисте никога убили, нити је вас било ко убио...

Живи сте.
И играте се.
И тако и ја имам исто право да се играм, као што се и ви играте.
И ама баш нигде не пише правило по коме ја морам да се играм онако како неко други очекује. Срећом, Бог ми је дао употребљив мозак (рекох ли већ да сам агностик?) па не морам да ходам стазама које су други утабали већ умем сам да осмислим свој пут.

Признајем, дуго ми је требало да схватим ту чињеницу. Да сви ми овде имамо право да се играмо онако како то желимо. Јер је то игра. Даје право свим учесницима да, по унапред утврђеним правилима, бирају начин на који ће доћи до циља. И дуго сам и ја, као и ви мене сад, хејтовао друге јер ми се није свишђао начин на који се играју. Али, нисам од оних који кажу да људи не могу да се промене... На свом примеру најбоље знам да то није истина.

С тим да морате научити да разликујете правила од начина којим се долази до циља.
Прост пример.
Потписивање МПП-а са одређеном државом није правило, то је начин на који нека држава жели да дође до свог циља. Правило је да тај МПП кошта толико и толико РСД и да његово изгласавање траје 24 сата, да га може предложити само рпедседник државе и да је потребно преко 50% гласова ЗА како би тај предлог био прихваћен.
Паметном доста.





Последњим променама админи су значајно ојачали наш савез. И како год они урадили, нама не ваља. Кад промене иду на руку противницима онда су админи нефер и хоћемо да бојкотујемо игру. Кад промене иду нама на руку, онда смо превише јаки и нема забаве у томе када можемо да покоримо цео свет без муке. Додуше, у тим случајевима нам није до бојкота хD

И приметио сам колико вам је досадно. Колико смарате са тим да нема где да се бије, да све добијамо са 8:0, да кукате просто за тим да изгубимо неку битку како би се унело мало живости.

Мени није досадно, каква год игра била.
Упознао сам овде толико људи да за цео живот нећу стићи са свима да се испричам у мери у којој бих желео. Сваки нови дан упознајем неког новог, сваки нови дан је з амене нова шанса да стекнем новог познаника, пријатеља, сарадника, суграђанина, симпатију (?!) ...

Одавно сам престао да играм игру да бих освајао, био вођа, политичар, економиста, војник, новинар...
Одавно ме није брига да ли ћемо бити обрисани или ћемо брисати друге. Игра је толико бесмислена и глупа да једино логично објашњење које себи могу да дам на питање: „Зашто сам још увек ту?“ јесте да сам ту због вас. Оних које познајем, и оних које тек треба да упознам.

Али немамо сви исте аспирације (Гид, брзо тражи линк на Википедији за оне који не знају шта значи ово). Неко није овде да би стицао нова пријатељства. За то има Фејсбук, Твитер и остале друштвене мреже, а они који нису нердови чак излазе напоље, по дискотекама, кафићима, како би упознали некога хD

Многи су овде баш управо због тога - да ратују, освајају, да добијају медаље, буду политичари или економисти...
Има доста играча који су овде знатно краће од скоро две године колико ја играм ово чудо, па нису ни могли да остваре све оно што сам ја остварио у тим елементима игре.





Све у свему, да не вртим исту причу на 100 начина, приметио сам да је многима од вас досадно. Чланци који једва прелазе пар десетина гласова, а о броју коментара да не причам. Поновићу нешто што сам написао пре пар дана, а то је да је глас само глас, не знаш ни од кога је дошао. Коментар изражава став, знаш да је неко прочитао то што си написао и да има нешто да каже поводом тога, па макар написао „о7“.

А сад се вратимо на мој први чланак о ослобођењу Грчке. Преко 500 гласова, преко 400 коментара. Учесници у дискусији су били грађани најмање 3 различите државе.

Да ли схватате поенту или треба да цртам?

ОК, нацртаћу, није ми проблем...

Заправо, нећу да цртам, из ликовног су ми увек поклањали петице 😛
Али ћу зато цитирати коментар на мој претходни чланак који је поставио један мој јако драг познаник са којим обожавам да дискутујем 🙂

Иначе, ово је само крај коментара у коме је пре ових последњих речи жестоко оплео по томе што радим у вези Грчке. Али то ради са мером, уз поштовање онога кога критикује, зато и обожавам да дискутујем са њим.

Даклем, цитат...

„Zapravo, meni je sad interesantno, jer imam sa nekim da se raspravljam, osim svakodnevnog pisanja tiketa adminima ... inače me za sve zabole... 😛PPP

Konačno jedan dan da me erep zainteresuje ... 😛😛“





У следећем тексту (или текстовима) ћу објаснити одговоре на питања типа „Зашто баш Грчка а не Русија, и они су нам православна браћа?“, „Зашто баш сада а не када си био председник?“, „Да ли ти мрзиш Македонце?“, „Да ли је у плану оснивање војне јединице?“, „Зашто не оснујеш странку па на изборима не добијеш легитимитет?“, „Зашто си издајник своје земље и својих савезника?“ и слично... Мислим, нису то баш та питања, али смисао је отприлике тај.

Ето, имате пар примера питања па ако имате још нешто да вас интересује, имате коментаре па питајте, пробаћу да одговорим на сва смислена питања 🙂

За сам крај текста, покушао бих да извучем поенту људима који су ме оптужили да сам издајник. И то не онима до чијег мишљења ми није стало, већ онима чије мишљење сам до јуче уважавао. Људима који због амова које су им наметнули не могу да виде ни лево ни десно, већ иду напред оковани уларом који су им други саткали...

Пријатеље, сараднике, познанике не опањкавате преко новина, коментара, шаутова. Не извргавате их руглу и не омаловажавате.
Бар не док их приватно пре тога нисте упитали „Зашто?“.

Подршка непријатељу јесте чин издаје, али је чин одржавања сопствене нације у стању које је изнад вегетативног чин патриотизма.

Гид, пронађи ми дефиницију на Викију шта сам ја?
Или научи да читаш између редова...

о7