Позив на разум

Day 1,243, 11:13 • Published in Serbia Serbia • by momars


Ми смо Срби чудан народ. Што волимо да направимо проблем без проблема то је чудо једно. Такође нас карактерише још пар ствари које видим као отежавајуће околности за бољитак ове езаједнице. Под овим првенствено мислим на екстремни таленат да од дрвета не видимо шуму и још горе да енергију расипамо на глупости. Код нас било какав политички дијалог се своди на лична препуцавања која, признаћете, на крају ником не користе. Што је најгоре драже нам је да добијемо неки лични поен у међусобном рокању него да лепо седнемо и своје политичке ставове сучелимо на начин да се онај преко пута не увреди. Можда се из тога изроди нешто сасвим ново и прихватљиво, а коне за све а оно за огромну већину. Овај чланак је посвећен управо томе. Хајде да видимо где смо и како ћемо даље јер овако како сада идемо, плаши ме да ће бити много незадовољних. Ово не треба схватити као критику нечега или некога већ лични вапај за макар мало разума.

Да би се до решења дошло потребна нам је анализа тренутног политичког стања, а оно се по мени одликује у следећем: хтели ми то да признамо или не у еСрбији постоје два концепта. Један представља концепт УеСа са коалиционим партнерима. Тај концепт карактерише са једне стране жеља за експанзиjом ван еБалкана и мишљење да на тај начин еСрбија постаје стварна есветска сила бр1 а не само на папиру. Тaктикa којом се то планира учинити изискује мукотрпан рад владе који обичан еграђанин не види и своди се на то да се стационирамо ван еБалкана са што мање трошкова и избегавањем ратова који би то ометали. Дугорочно, то би била добра ствар али има неколико недостатака. Та кампања код енарода ствара утисак монотоности и делује зихерашки. Из тог разлога мандати председника из тих редова изгледају успешни. Иде се на сигурно, али споро. Значи удараш где знаш да ћеш проћи. За оне са дебљим живцима то није проблем, али за оне друге то представља итекако тежак хендикеп.



Други концепт је концепт сталних борби у окружењу који персонификује садашња коалиција на власти. То је поприлично динамичан концепт( мада то последњих дана није случај. ипак, изузеци само потврђују правило). Народ задовољан када добијамо, а пљује када губимо. Логично. Поставља се питање економске оправданости оваквог рата. Можда овај концепт укљућује и експанзију ван еБалкана, али је велико питање да ли се то може остварити због великих трошкова локалних и сталних ратова.



Свесно нисам ушао у дубљу анализу из опреза да ће се то протумачити на начин који не бих желео. Циљ ми је да ово објасним на начин који би смирио, а не распламсао ствари. Ове основне карактеристике два концепта су сасвим довољно репрезентативне да бих прешао на суштину.


Кренуо сам од претпоставке да ова два концепта нису непомирљива. Можда ћете се зачудити али ја видим могућност компромиса. Хајде прво да видимо око чега можемо у старту да се сложимо. Сигуран сам да већина нас сматра да смо сила бр.1 у ерепу. Хајде онда да то заједно и докажемо. Хајде да жаримо и палимо по еСвету али много паметније него до сад. Хајде да направимо заједничку платформу коју ће гурати свака влада ма из које опције долазила. Да се одреди тај ебени Тексас или било шта друго као крајњи циљ али исто да се са друге стране издвоје средства за рокање са комшијама. Та средства би била мања него сада а позвао бих ВеС и паравојне јединице да учине и они уступак и да из својих средстава обезбеде разлику у опреми за те ратове. Са комшијама не би било толико динамично али у сваком случају би било акције и мислим да би смо могли да средства обезбедимо. Крајњи циљ би ишао теже јер би имало мање пара али мислим да би и он био остварив. На овај, трећи, начин свака од страна би се одрекла нечег за добробит свих. Хајде да размишљамо на начин да ништа није савршено и да је све подложно надоградњи и променама. Волео бих да се око овога изјасне релевантни политички фактори. Мислим да би се у будућности политичка борба водила око тога ко је више учинио за крајњи циљ, а не на то ко је арогантан, а ко лопов.
Таква еполитичка борба би била конструктивна за разлику од садашње која је све само то није.



Дружењем до победе




momars