Тврда глава - највећи квалитет сваког правог Србина

Day 1,243, 10:32 • Published in Serbia Serbia • by Lunatic2903

За данашњи текст крив је Обрадов чланак који сам прочитао у току дана. Заиста топло препоручујем да и њега прочитате јер је Обрад, поред неких других титула и налепљених етикета, фантастичан новинар, а у линкованом тексту сјајно је описао доминантне друштвене проблеме еСрбије. Није постојала велика потреба да ја пишем данашњи чланак... Заправо, уопште и није било потребе, али ме је својим текстом Обрад бацио у размишљање и дао ми инспирацију да скројим наредних пар пасуса.

Пре него што уопште пређем на сам текст желим да одмах направимо разлику између политике и јавног саопштавања свог става, јер МИШЉЕЊЕ != ПОЛИТИКА. Ваљани ред ствари је кад се политика формира на бази мишљења, како то код нас изгледа видећемо нешто касније... Како и сам Деда рече, није недостатак разноврсних мишљења (или разноврсних "политика" и "политичара", у смислу погрешне дефиниције која је код нас често у употреби) највећи проблем у еСрбији. Прави проблем би био кад бисмо сви делили исто мишљење, јер би нас то начинило масом оваца и зомбија. Посебно ми је иритантно кад ти већ по саопштавању својих мисли нека од политички зараћених страна (у исправном смислу речи "политика"), у зависности од тренутне ситуације и (не)слагања са тобом, окачи звонце овна предводника супротне фракције.

Пре неких недељу дана писао сам чланак на тему рефунда. Одмах да вам кажем, нећу га ни споменути у наставку текста, нема потребе да завршите читање на овом месту. Тај чланак спомињем као пример чланка који садржи аргументе и у ком ни на који начин, нарочито не онај подругљив, нико није нападнут као личност. Фиб је споменут, али не у смислу личности, већ у смислу институције - председника. Тај чланак, након што је оцењен као политички, затрпан је гомилом коментара (међу којима је било и тотално спамерских) и већ сат-два након објављивања изгубио се његов изворни смисао - прича је преусмерена у страну политике, тамо где само најтврдокорнији воле да завире. Логично, већ након погледа на број коментара огадио би се сваком будућем читаоцу, што је оборило један поглед на ствари који није у складу сазваничним ставом актуелне власти.

Чланак у фазону Милана Тарота, који сам објавио пре пола недеље, био је мој протест и алтернативни начин борбе - желео сам да се моје мишљење чује гласније него први пут. Начин на који сам то учинио није у складу са имиџом који сам изградио уређујући ове новине у прошлости, али је, имајући одбојност ка озбиљном тексту просечног читаоца, био једини адекватан у том тренутку. Без агресивног хумора који је у старту одбио "троловање" имао бих два чланка за редом који би доживели исту судбину.


Генерално, и поред тога што уважавам разноврсност ставова и виђења игре у еСрбији, никако ми се не свиђа природни имунитет ка туђем мишљењу са којим се Срби изгледа рађају. Негде сам већ написао да је нашим играчима много лакше увести комбајн у дупе него их макар натерати да саслушају оно што имаш да кажеш. Истог мишљења сам и дан данас. Колико год се ми хвалили инатом, тврда глава ван ове наше некултурне и нерационалне РЛ провалије нигде није на цени. А priori одбојност ка туђем мишљењу и разуму уопште западноевропска цивилизација превазишла је пре око 1.500 година. Тврдим да је то један од кључних узрочника наше назадности у стварном животу, основни узрочник наше потребе да се увек делимо по разним основима, а тај шаблон смо и у виртуални свет пренели са великим успехом.

Мислим да је ово прави тренутак да се вратим на саму игру, јер је А4 страна текста вероватно већ одбила већину оних који су дошли да ме заспамују. Ок, ја сам недвосмислено себе сврстао на једну од двеју страна, али далеко од тога да све што проговорим има непосредну везу са мојом странком или њеним званичним ставом и наступом. Причам зато што имам своју главу да њоме размишљам и чврсту вољу да закључке до којих сам дошао поделим са другима, не зато што ми је неко дао задатак да то учиним.

Стигосмо полако до саме поенте и приближисмо се крају чланка... Апсолутно највећи проблем еСрбије је то што НЕМАМО ЦИЉ! Невероватно како цео чланак исписах смарајући нашироко, а поента је у две речи... Али заита је тако. То што немамо јасан циљ оставља маневарски простор нашој усађеној тврдоглавости и чини да се у новинама разлика у виђењу игре манифестује у свој својој величини и у свом најгорем виду - у виду шлајма.

Моје мишљење је да задржавање у оквирима троугла Хрватска-БиХ-Бугарска НИЈЕ НИКАКАВ ЦИЉ. Није ни Тексас, на ком се УеС-у толико замера. Али Тексас није само име за једну америчку регију - ТЕКСАС ЈЕ БИО СИМБОЛ нечег већег. Тексас је универзално име за било који нови посед који би био симбол наше велике моћи. Оног трена кад смо се након освајања Варне задржали на погрешној страни Црног Мора ми смо направили бесмислену, кратковиду и ограничену одлуку. Сваки тренутак од тада само је просто ПРОДУБЉИВАЊЕ БЕСМИСЛА. Нећемо ваљда брисати Хрватску сваки пут кад пристигне нових 100 играча који нису "обогаћени" тим "племенитим" осећајем? О губитку 10.000 голда зарад националистичког мехура од сапунице не желим ни да говорим, то превазилази оквир бесмисла и увелико улази у оквир глупости.

Марко Пауновић Други, као неко ко има енергије да се ухвати у коштац са овим проблемом, могао би донети решење. Ово више није проблем нас и вас, УеС и ДСС/СЗР - сада је једино валидно питање хоћемо ли се задвољити локалним и учмалим "од данас до сутра" системом играња, или ћемо свом боравку овде дати неки дубљи смисао. Хрватску смо игнорисали јер једно време нису видели даље од Србије, прозивали смо их комплексашима и пацијентима. Ево нас у истој улози неколико месеци касније...

НИЈЕДАН, али апсолутно ниједан, велики човек није постао велики размишљајући у "кутији". НИЈЕДНА, али апслутно ниједна, држава није постала велика мислећи локално и без дугорочније визије.


Поздрав,
Лунатик2903