Прича о две краве музаре

Day 1,241, 08:18 • Published in Serbia Serbia • by momars

Био једном један еСрпски домаћин и имао једну краву. Звала се Мрленка и била је мирна , повучена али вредна и није изискивала посебну пажњу. Обитавала је у својој штали, мирно живела животом који се сводио на преживање сена и давања млека. Газда јој је редовно остављао сено у јасле и изнова се чудио када би сваког јутра обилазио шталу како то да је јучерашње следовање остало скоро нетакнуто, а она је ипак давала млека. Истина није тог млека било нешто претерано пуно, али собзиром на минималне трошкове одржавања домаћин је био задовољан. Сваке године му је сена остајало у великим количинама и од продаје је могао да приушти многе ствари потребне за нормално функционисање свог домаћинства. Када се на то дода чињеница да Мрленка није била захтевна , није било чудно да је задовољни егазда имао много слободног времена које је углавном проводио испред сеоске продавнице испијајући зидарско пиво са осталим мештанима размењујући многе битне и небитне информације.



Управо испред сеоске продавнице ће се десити догађај који ће из корена променити живот нашег едомаћина. Док је једног дана испијао ко зна које пиво по реду на степенице поред њега седе комшија и наручи , како то стари добри обичај налаже, нову туру за све присутне. Одмах се заметну разговор а главна тема је била набавка нове расе крава музара увезених из еИндонезије. А прича је било разних, али углавном се све свело на хвалоспеве за квалитет музара које су из далека стигле. То су краве пуне животне енергије. Ма жива ватра, што би се рекло, дају много млека па и по три пута више него наше, домаће, краве музаре. Са тим кравама проблеми свеког егазде биће као руком однешени. Свако едомаћинство ће живети у благостању, пара ће бити као шаше и самим тим проширења сваке врсте би био само логичан след ствари. Размишљајући о свом монотоном и никако напорном животу са Мрленком, са једне стране и надасве примамљивих могућности са друге, главни јунак текста одлучи да испроба нешто ново и да у своју шталу доведе еИндонежанску краву, којој је одмах дао име Фибана унапред се радујући свом бољитку. Сада му ништа неће стајати на путу да постане Баја бр1 у целом крају. На тај начин би свој, како му се чинило, монотони и извесни живот учинио далеко динамичнијим и бољим у сваком погледу.



Дан када је Фибана први пут крочила у шталу ће домаћину остати вечно у сећању. Шталу је поделио на пола како би одвојио Мрленку и Фибану. Одмах је у знак добродошлице новопридошлој ставио дупли нарамак сена, који је она на његово чуђење појела за тили час. Он напуни јасле наново сеном али она га још брже слисти него први пут. Имао је утисак да је тако могао у недоглед, али се одлучи да провери шта је са млеком и поче да је музе. Млеко је лило у потоцима. газда се одушеви па поче да музе следећу кофу док се Фибана нервозно вртела тражећи нови извор хране. Док је газда музао трећу кофу млека, она угледа нарамак сена у другом крају штале. Хитро поскочи и у три корака стиже на туђе јасле те слисти сво сено до последње трунке. Успут је порушила све кофе тек помуженог млека укључујући и ону једну, јадну кофу, коју је на муку Мрленка напунила. Тог дана едомаћин није имао ни кап млека а потрошио је сена као никад. Али добро, те ствари се дешавају и он напуни сеном јасле испред својих крава и крену на починак, жарко желећи да са следећим даном надокнади насталу штету.



Следећи дан је био још гори од претходног. У штали није било ни трунке сена, што је било јако чудно ако се узме у обзир да је Мрленка сама себи са беспрекорном прецизношћу дозирала храну. Још се више зачуди када је установио да Мрленка нема млека. То се никад до сада није догодило. Али не удубљујући се у разлоге брзо пређе код Фибане, потпуно сигуран да ће управо ту бити решени његови проблеми и донекле се орасположи када поче њу да музе. Опет је било много млека. Та бела течност је брзо пунила кофу за кофом. На жалост његова радост није дуго трајала. Фибана, сада поприлично нервозна и гладна , поче скакати по штали и поново просу сво своје млеко. еДомаћин се силно растужи. Са тугом погледа по поду штале који се белео од тек просутог млека. Тај дан се нарадио као никад у животу. Посла у штали је било на претек, а ефекат никакав. Морао је дуго да чисти Фибанин део штале који је био замазан просутим млеком, а пошто је ненормално конзумирала сено на поду је било и других ствари које су се морале почистити. Свој целодневни рад на чишћењу је прекидао само да нахрани Фибиану. Увече, потпуно уморан, без капи млека у штали и на измаку снаге некако успе да напуни јасле сеном. Док је носио нарамке сена приметио је да су му залихе хране за краве на крају и да ће ускоро морати да купи нову количину јер свог сена више није имао. То му се никада до сад није десило. Није имао времена ни снаге да оде до продавнице и испије које из флаше. Са тугом се сети свог живота од раније.

Све у свему када се стање у штали изнова понављало, едомаћин одлучи да направи радикалан рез којим би спречио даље пропадање. Добро израчуна шта је добио, а шта изгубио довођењем Фибане и одлучи се на једини нормалан потез. Позва кланицу и заказа продају једне од своје две краве.
Шта мислите коју краву је продао?

Ако одговор знате, оставите га у коментару на овај чланак, а као награду ћете добити 1 ку2 хлеб на поклон. Да је одговор на ово питање био тежи било би и више хлеба. Шта да се ради?

Дружењем до победе




momars