И ја играм ову игру !

Day 1,235, 13:59 Published in Serbia Serbia by Mladen987

Поштовани читаоци,

и ја желим да се играм. И ја желим да мене оставе на миру. Имам комплексе. То се зове националност. Јесте, еСрбин сам у игри и то сам изабрао зато што сам комплексаш. Замислите какве комплексе имам. Србин сам у стварном животу, и то сам пренео на тамо неку игру. Чак сам и свој језик понео са собом. Јбт већег комплексаша нисам видео...
У последње време читам много о тим комплексима. Мора да су људи завршили неки убрзани курс за психијатра, па тако олако дају дијагнозе ко је комплексаш, а ко није. Занимљиви су им ти критеријуми. Ако не желим да ''Ослободим Тексас'', и да господина Мрлета уведемо са тенком, одма смо комплексаши...

Нема везе што су они толико мали и што не могу видети препреке до тог циља. Сваки иоле ментално већи човек би видео, да је трновит пут до звезда (да не кажем Тексаса). Сам Тексас је зацртан као неки тежак циљ који ће нас држати заокупљеним бар годину дана. После тога требамо вратити Љаонинг, да наши предци не леже у кинеској земљи. До Тексаса имамо препрека у самој кући. Почисти авлију, па онда крени на туђу. Да би могли да урадимо нешто битно у свету, морамо да доминирамо на Балкану. За такав подухват неопходно нам је исто који месец. Јер није тешко обрисати једну еХрватску (а није ни лако), већ је циљ обрисати је и држати заточену бар месец дана, да их научимо на нову државу, и убијемо им све идеје о слободи. Ако се одлучимо и са Бугарском исто, мисија ће бити вишеструко тежа, али исто тако и занимљивија. Можда се они и врате на мапу, али нисмо ни ми мутави па да не знамо узвратити... Носићемо се, па зар није таква игра ? Играмо се...

За све оне који мисле да су то јефтини циљеви, и да они виде изнад видног поља, предлажем им да угасе компјутер и да се играју стварног живота и доказивања у истом, јер ова игра јесте игра и циљ је само да се забавимо.
Ако не знате о чему причам, погледајте некад медијски простор еСАД-а. Јован Текелија глат улази у топ5 чланке, а остатак претежно чине турци. Замислите онда каква је то активност код њих и са ким бисмо се ми борили ? еХрватска се састоји од Ромпера, Фанстастика, Атеа и јос 2-3 тенка, и 2к Хрвата. Америка, 10-15 Ромпера, и 100 Американаца. Уф, можеш мислити занимљивог рата... Боримо се проотив пара, а не против људи.

Хтели ти неискомплексирани да признају или не, једино еБалкан играју прави људи, и једино је овде популација активна, самим тим, једино се овде ратови воде са страшћу... Кренете ли даље, уколико немате на картици пар хиљада евра, занимације неће бити (није проблем, отићи ћемо једном и даље па ћете сами видети), јер се борите против пар провлачивача картица. Погледајте у коментарима њихових новина колико су активни...
еХрватска, еБугарска, еМађарска, еРумунија, еГрчка, еТурска, еМакедонија, и на крају еСрбија, имају душу односно активне људе, и само је са њима занимљиво ратовати. Ратовати са ботовима мени не чини неко задовољство. Ја против Ромпера не могу, али против њега и његове позадине и могу и желим.

Трновит је пут до звезда, исто тако је и тежак пут до Тексаса (који толико желите), и неминовно је остарити регионалну доминацију да би могли даље поћи. Не будите толико заслепљени крајњим циљем да не видите степенице, већ покушавате да прескочите неке.
Шта је то еСрбија имала са Љаонингом ? Па поприлично досаде... Јесте, имали смо регију али нисмо имали регионалну доминацију, па смо морали сваки дан ударати у 5 до 9, да случајно не би неко напао Љаонинг. Само смо се чували... Годину дана нисмо имали поштеног напада, јер је увек било, ако оманемо, могу њега да доведу у Азију и да нам објасне у Љаонингу... Е па таква игра није занимљива. Рокамо се, некад губимо, некад добијамо, ал' се играмо !

Сви критичари владе, фиб је понудио руку сарадње свима који желе да помогну нашој виртуелној заједници, па самим тим ако критикујете, сами на себе пљујете. Или спремно жртвујте ваше рл време за ову еСрбију, или не морате ни то мало рл времена да користите на критике.


Још једном, некад губимо некад добијамо, све је то игра. Мени би било глупо да увек побеђујемо јер онда не би знао шта је то победа...