ОЛОВНЕ ГОДИНЕ...

Day 1,205, 15:31 Published in Serbia Serbia by Horabin
Добро вече еСрбијо

Живим овај свој мали еЖивот посматрајћи око себе, гледајући колико смо исти, а колико различити у односу на онај стваран свет. Свега ту има, нешто је добро, нешто лоше...
Ово је стваран свет око нас...



Не, не смета ми више ништа у овој еЗаједници - постао сам крајње флегматичан. Не смета ми ни ова дечурлија која, вођена својим поривима о некаквом сопственом еУспеху, спрда све нас заједно...

Не сметају ми ни они који живе овај еЖивот мењајући онај много стварнији са овим лажама и паралажама...
Не, не сметају ми они који са нама убогима деле само мишљење (по птреби), а све остало нам узимају...

Једном давно смо окренули овај наш свет наглавачке па се сада мучимо гледајући извитоперено око себе...
Да, ми смо друштво тотално поремећених животних вредности, како тамо - тако и овде...
Живимо своје мале животе животарећи помало....



Ваљда зато оволико жеље за успесима у еЖивоту - прија шарена лажа понекад...
Смешна ми ова деца, али нека их. И њих чека онај стваран живот да их разбуди из овог виртуелног сна...

И њих чека рмбачење у разрушеним фабрикама њихових очева, и њих чека оно чувено - од првог до првог...
Нека се заваравају овде док могу.

Не сметају ми ни ови невладини проевропејци - они су ту да нас подсете на све оно што смо изгубили, на све оно што губимо сваким даном.
Они су ружан глас наше тужне реалности...



Године пролазе поред нас, а ми еЖивимо животарећи. Има много тога доброга у нама само је велико питање зашто не показујемо оно добро?
Научени смо са временом да оно лоше доноси успеха - ваљда зато оволико лошег и у овим еЖивотима. Још једна шарена паралажа...

Године пролазе поред нас, а ми стојимо у месту гледајући друге како живе. Помало уживамо у својим виртуелним успесима и неуспесима заборављајући на оно шта нас чека напољу...
Заваравамо се непостојећим да би заборавили на оно што нас чека...

Године пролазе, а ми вучемо свој терет оловних година....

Ја сам човек што ради и чита новине
И прати наслове и сталне рубрике
Ја мислим ногама, ја мислим рукама
И тражим ушима и чекам грудима

Гребем леђима наслон столице
Влажим прстима оловне странице
Оловне године

Моје време од сада
Моје време од тада
Увек исто време
Увек исто моје
Бацам поглед на сат
Кожа, челик и кром
Ако постоји ветар
Кожа, челик и кром
Питаш ме...хиљаду година
Отвори врата
Откопчај ме