Бајка за лаку ноћ

Day 1,191, 12:20 Published in Serbia Montenegro by Utopija

Било једном једно царство и у том царству био један цар, па имао три сина и једну кћер. Три сина три љута змаја, једну кћер царски цвет. Царство је на почетку било мало , затим је због верних слуга/робова напредовало и напредовало. Цар је осмислио одличну занимацију, док су се слуге забављале цар се богатио. Царство је у једном тренутнку достигло невероватне мере, сви су о њему причали. Толико је популрано царство било да су људи из другог света чак позивали своје грађане да помогну невероватном царству.
Људи су били фасцинирани и срећни, сви су га волели.
Све је било идеално док једном царева кћер није тражила нових златних хаљина шест, царевићи млади тићи одоше у бели свет да одабееу хаљине за сестру.
Одоше, и не дођоше година шест. Када дођоше не познаше царство. Отац њихов променио је свет, они не познаше ни одаје своје. Царевина више није била на три мора, већ на три реке, на улицама града било је више зомбија него срећних грађана. На уласку у двор писало је:"Добродошли у двор В2". Градови су били пусти, завладао је епидемија, људи су масовно одлазили, природни прираштај је стално опадао... Најстарији царевић предложио је да убију краља, нису му дозвоили. Средњи син је желео да напусти царевину са народом и никада се не врати, јер дом њеогов више није био његов. Најмлађи син, показао се најмудрији и посаветовао је оца да се реформе зауставе, што је матори цар и урадио. Царевина је почела да се обнавља и личи на оно што је некада била. Људи су почели да се враћају у царство, али свима је јасно да више никада неће бити оно што је било. Царева жеља да увелича своје богатство, није испала како је планирано.... Данас цар и даље поукушава да поврати моћно царство, доноси нове рефомре које су по правилу увек лоше по сељане и витезове. Царство више никад неће бити исто, све добре ствари у царству или су промењене или нестале, добре ствари и добри људи... Колико ће ово царство да траје?



Испричаћу вам и једну савим обичну причу која се у то време догађа:

У сиромашном делу царства живео је један сасвим обичан младић. Једног дана тај млади човек је током шетње осетио страшну жеђ, покуцао је на капију прве куће на коју је наишао. Отворила је млада девојка, слушкиња.
-Добар дан, иштем мало воде
-Минерал васа ор обична?
-Лутко, дај шта даш... Умрећу..
-Ох млади господине, само да нахраним пилиће.. Пију, пију,пију....
-Чим је нахранила пилиће дала је младићу бунарске воде из бокала. Млади човек се захвалио и отишао својој кући.
Сутрадан младог човека пробудило је лупање на вратима.
-Има ли коооогааа?
-Има има...Само момеант..
-Млади човече, шта имаш на себи?
-Молим?
-Шта имаш на себи?
-Имам одело, ти?
-Ништа само сандале..
Млади човек је отворио врата и пустио госпођицу у своју кућу.

Тако је отпочело велико пријатељство између двоје малих људи у великом царству.

Велико царство је река, а пријатељство ово двоје људи је песак. Река тече, мења своје токове, много риба кроз њу прође, само песак остаје. Песак ће остати и кад не буде реке. 😉

Питате се шта је било са принцезом? Не знам ни ја 🙁

Пажња:
Свака сличност са стварним ликовима или догађајима је случајна.