Чуј пролеће...

Day 1,187, 18:31 • Published in Serbia Serbia • by steWEGI

Да ли вам се десило да вам пролеће дође раније?
Мени јесте ове године, и поред ове зиме, суморне и досадне... Само, изгледа да ми је прерано дошло... Или можда ипак прекасно... Можда је боље да је дошло кад је требало, како природа налаже... Не знам...

Како се радовати пролећу у држави где са пролећем почињу разне фарме, звезде гранда, дворови и остале глупости? У држави скроз поремећених вредности... Где вас неко краде, а вама је свеједно, па то преносимо и на игру, и овде нам буде свеједно... У држави где су вредности скроз поремећене. Ако имаш униформу, можеш да пуцаш гуменим метком у некога, добићеш суспензију, и то можда... Али ако униформисаног неко опрљи... Е тај ће добити 10 година затвора, минимум...
У држави где живот Србина вреди 10 пута мање од живота неког Француза, у држави где вас приватници и политичари краду до изнемоглости, а нема ко да вас заштити, али зато ако не платите рату кредита на време или струју, онда наша држава постаје веома ефикасна у наплати потраживања... У држави која ће платити милионче ако пребијете неког цвикераша, само зато што вам је тата тај и тај, али иста та држава неће наћи за сходно да одвоји ни 10000 долара за младе математичаре или неку другу паметну и талентовану децу. А ако нека од те деце постану неки нови Никола Тесла, одмах ће се кренути у доказивање како је он Србин и пљување по истом таленту зато што није своје успехе остварио у Србији...

У држави у чијем главном граду малолетнице продају своје тек стасало тело за мало допа, а у предграђима тог истог града се, зарад тог истог допа, убијају вршњаци тих девојчица, и ником није стало...
Једноставно у држави где свако гледа себе и где нико никога не разуме... Чуј пролеће...

Гледам клинце... Партизана и Немаца се играју преко монитора (додуше сад су то терористи и полицајци. Терористи... некада познати као лопови, кад се није знало шта су терористи...), фудбалицу опиче на сонију... Навијају за Барсу, Манчестер, Интер, Милан... За Звезду и Партизан су чули из прича старијих или кад држава хапси неког бившег играча тих екипа, па све телевизије пусте снимак некадашњег идола, везаних руку... Али зато сутрадан у новинама, у ћошку, да се не примети, осване како је ухапшен неки наркодилер, обавезно само са иницијалима дотичног и замућеном сликом...

Држава где нема више романтике... Ако кажеш оно шта осећаш, гледаће те чудно, као да си испао из неког лошег филма... И зато ћутиш и фолираш се, као - ма, са тобом сам онако, из зезања... Наравно да нико неће да зна, зашто би други знали да имамо нешто... А дође ти да вриснеш... Пробаш кроз комуникацију да наведеш некога да схвати, али не... Ако почнеш са обичним - шта си радила синоћ или где си, обавезно буде - што ме провераваш или још горе, прогањаш ме...
И онда или ћутиш и гуташ или покажеш макар мало достојанства, колико год да ти је стало... Окренеш се, глумећи гордост и наставиш даље...

И што ја све ово пишем? Не знам, знам да и онако нећете читати, пуцкета ми... Остало ми је још ово писање у неком имагионарном свету... И док пишем ово, први пут постављам себи питање, има ли сврхе...

Куцкамо се... Једног пролећа...

ЕДИТ:

Једна одлична идеја - кликни овде да би видео идеју!