Ужасне сподобе: мулташи у еСрбији

Day 1,149, 12:13 • Published in Serbia Serbia • by dr.doom




Драги читатељи,

Настављамо са нашијем приповедањима и пажњу вашу овога пута стављамо на друго митско биће из нашега е-српског преданија. Оно се не креће међу е-живим играчима, борави у тами и ретко се у народу показује. То је...


Када се сервери е-републикански по први пут успалиху онда и први се играч на њи’ регистраше. Други који дође беше мулташ. Од када је е-свијета и е-вијека као што беше, има и биће играча, беше, има и биће мулташа.

Мулташ (лат multus, -i m.) је назив одомаћени за омађијано вишеструко постојаније једнога чо’ека или жене који своју вољу нема но ради и дела по наредби својега господара. Један господар може сам себи изродити чопор мулташа.


По веровању у еСрба, играч који у души чезне за нечим великим а за то не жели се потрудити, рецимо голдима, славом конгресном или каквом другом медаљом, у кревет сам са собом легне и тако се изроде мулташи. Нејач мулташка, као изрод, је рђавога здравља, пријатеља својијех нема него чами по својему профилу, ради од ране младости и дукате шиље својему господару. У рат не иде, на чету се не разговара са другијема, мало ’леба иште и дома себи не гради. Само за својега газду живи и крије се од свијета јер су мулташи проказани и сви их се одричу.


Често господар изрод свој мулташки метне у неки рудник или га да на други занат, да заједно са несретном браћом и сестрама својијем мулташким тешко рмбаче и бајат лебац изједају. У исто време, газда себи од наднице њи’ове себи купује свилене ’аљине, свијетло оружје и друга задовољства како му срце иште.




Када треба господара за конгрес изабрати, или каквог другог јуношу, онда се ноћци мрклој мулташи истерају из сиротињске рупе њи’ове, каже им се куда да крену и кога да бирају. Неке газде срца каменога за ту прљаву работу од другијех кандидата ишту и дукате које опет у себи у врећу трпају а мулташи ништа не добију.



Каткада може и играч нормални мулташем постати. Некоме овај е-свет на досаду дође па одлучи да се овога е-живота одрекне. Неки од такијех не хтедну се е-убити него профил свој некоме даду и тако се помулташе. Онда онај у кога је помулташени њега крене израбљивати и наређивати му како му је воља.

Догађа се, драги читатељи, да господар на својега мулташа заборави или га од стра’а од сисе одбаци. Тада мулташ остане сасвим сам, нити једе нити ишта тражи. Сам тако вене док му се е-живот не угаси. Опет, има и прича да се такав мулташ може оживјети и поново сужањ бити али о томе ретко ко жели и једну реч рећи.


Драги Админ је мулташе проказао и када увиди да је неки играч господар мулташки онда на тојега баци анатему и прокуне га. Тојему се е-живот одма’ угаси а изрод мулташа подави. Зато многи крију своје мулташе и разне приче приповедају јер је свакоме мио е-живот његов, па кад их ко пита има ли мулташа тај одмахује главом и руком и у груди се буса да је све поштено зарадио и да му другари његови касно у кревет лежу те гласају ноћом јер раније не могаху. У зависти, догоди се и да брат брата прокаже па ситну књигу Админу напише како, рецимо, ”онај Радивоје у подруму као сужње држи неколико мулташа и од њи’ новце узима”. Онда се Админ расрди и одма’ и Радивоја и његове потамани.

Ето, драги читатељи овојега журнала, после дрекавца осврнусмо се и на мулташа. Ако и ви имате какво друго спознаније о овијем сподобама онда то у коментар ставите.

Биће можда још списанија сличнијех али не и нареднијех дана јер се на пут спремам и времена нећу имати да приче народне пред вас поново печатим.

Док се не видимо опет, останите ми е-живи и е-здрави.

Ваш,