Пандорина кутија

Day 955, 04:41 • Published in Serbia USA • by Strahinjic Banovan

Дуго сам се размишљао шта да напишем, одакле да почнем.
Једном сам направио ср.ње, велико ср.ње и иако сам се извинио јавно целој нацији због тога, последице те глупости коју сам направио се осећају и дан данас.

Не могу да кажем да сам баш ја тај који је отворио Пандорину кутију јер је она већ била отворена много пре него што сам е-рођен.
Моје политичко деловање је почело тако што сам био у групи људи која је ту кутију почела лагано, али сигурно да затвара, а онда сам ја, као предводник те групе, својим непромишљеним, исхитреним и глупим потезом пљунуо на све што смо до тад урадили. Разочарао сам многе, стављен сам на стуб срама као што је то и требало да буде.

Било ми је тешко јер сам за 1 дан срушио све што сам постигао за месец дана. И више. И не само ја, већ и људи који су сарађивали са мном. Али сам схватио да сам заслужио све шта ме је снашло тих дана. Ако је еСрбија већ имала отворену колективну Пандорину кутију, ја сам тим ср.њем отворио једну личну, отворену само за мене.
Након тог лошег дана, након помрачења мозга које ми се десило постао сам једна од главних мета за прозивке. Покушао сам да се не обазирем на те ствари, било ми је јасно да сам заслужио све што ми се дешава. Али нисам успео. Био сам слаб да злонамерне прозивке искулирам, почео сам да и у добронамерним критикама видим злобу која можда реално и није постојала. Све дубље сам тонуо у глиб који сам сам направио, нико ми апсолутно није крив.

Био сам, додуше, и ја жестоко вређан. Називан сам разним погрдним именима – дебил, ретард, човеколика појава, саветовано ми је да идем у Лазу Лазаревића, да треба да идем да увећам пенис како бих имао мање фрустрација -.-
И шта сам ја урадио? Уместо да једноставно искулирам, ја сам на увреде одговарао увредама. Још сочнијим, још безобразнијим.
Лако је рећи, искулирај брате, није вредно тога. Тешко је то урадити, поготово ако те неко константно вређа.
Али то једноставно није оправдање. Јер човек који завршава електротехнику, факултет који је један од најтежих у земљи, човек који након тога постаје инжењер и академски грађанин мора да нађе начин да се не понаша као пубертетлија задојен Гранд продукцијом, Фармом и осталим ђубретом које срозава моралне вредности нашег друштва. Џаба хиљаду факултета и титула, ако образовање стицано толиких година не употребиш да се са 27 година не понашаш као неко кога је образовању учила једино улица.

Људи који ме боље познају ће рећи да сам можда превише самокритичан, зато нећу да много дужим причу јер не желим да будем патетичан.

Зато још само желим да додам да ме је срамота. Срамота због тога што сам се извинио, али се нисам након тога довољно јако потрудио да затворим Пандорину кутију. Срамота ме је што сам, мислећи да исправљам криве Дрине, прешао на страну оних којима не припадам.
Не пишем ово због избора нити због тога да би мени неко опростио.
Девастиран сам чињеницом да неко може онако да извређа девојку. Па не знам колико да је јака, онако нешто не може да не заболи женско биће. Цветић.
Девастиран сам чињеницом да је тај лик можда баш у мојим коментарима пронашао део речника којим се послужио. И срамота ме је због тога. Као што ме скоро није било срамота.

Желим само да коначно затворим ту проклету кутију. И да се вратим на страну којој
припадам.