,,АЛАЈ СМО СЕ СКУПИЛИ БЕЋАРИ... ПА НИЈЕДАН ЗА ЖЕНУ НЕ МАРИ,,

Day 904, 14:05 • Published in Serbia Serbia • by Pokac
Дан 902, Новог Света, време – који минут пре промене дана у еРепублици, тј. нешто пре 9 часова у РЛ Србији.

Мали новосадски стан. Муж (назовимо га Покац) и жена (назовимо је Дуклециа) су сами у стану пошто су лиферовали будућег најбољег фудбалера Србије у вртић. Она ради за лаптопом. Муж за компјутером, наводно преводи текст који мора бити завршен до краја маја.

Покац (више за себе): Опет багује г.... Опа, добро јутро еСрбији, изгледа Кинези опет блокирају... Није блокирање, тенкују Амери ко луди....
Дуклециа: Молим?
Покац: Ма ништа љубави, напали нам Лајонкинг.
Дуклециа: еРепублик? Нисам ни мислила да радиш нешто паметно🙂
Покац: Како не радим, завршио сам прво поглавље за Шумића, само да видим шта се дешава. Морам Думу послати поруку да видим да ли ћемо да реагујемо одмах. Пази га и он је будан. Мислио сам да је на послу. Послаћу му ИГМ.



Дан 903, Новог Света, време – пола сата по почетку еРеп дана.

Место радње исто. Ликови исти.

Покац (размишља): Гле мајстора, он је и чланак средио. Стварно је лудак. Пази новине и шаутове, као да већ кроасани марширају по Београду. Типично🙂 Нема везе, бар ће узбунити и двокликташе. Добро је и МоД је активан. Ајмо мало до Америке да видимо шта пишу...
Дуклециа: Чујеш ли ти мене?
Покац: Наравно, љубави. Шта си рекла?
Дуклециа: Имаш стандардно часове данас?
Покац: Донекле. Никола је послао поруку ако могу да померим за пола једанаест, а онда после имам са малом Маријом и са Богданом.
Дуклециа: Добро. Ја сам до пола три на часу и онда идем по Његово Краљевско Величанство. Спремићеш нешто за ручак?
Покац: Аха. Не брини... Можда бих могао да причам са Слостом и Шестом да оргнизујемо неку поделу пуца. Е да поздравила те Сунчица.
Дуклециа: Она из игре? Опет ти о игри?
Покац: А јбг... Спустили нам зид у приземље. Али диже се лагано...
Дуклециа: Ви нисте нормални мајке ми🙂 Има неки добар текст?
Покац: Ма стандардно прозивање на обе стране. Има пар добрих коментара. Види.
Дуклециа (чита и смеје се): На шта ви трошите време🙂 Је л Блеки онјалн? Је л Словенци још зезају Хрвате за фудбал?
Покац: Мало мање, али сада кад крене првенство....🙂
Дуклециа: Ок, одох. Видимо се у 3.


Дан 903, Новог Света, време – дванаести сат по времену еРепублике, око 21 час у РЛ Србији.

Место радње исто. Лица иста, плус 2 и по године стар, неуморни наш син.

Дуклециа: Сине, идемо на спавање.
Неуморни син: Нецу мама. Тата, оцес ми купити алат?
Покац: Хоћу мишу, али мораш на спавање. И немој да малтретираш маму.
Неуморни син: Хоцу.
Дуклециа: Ти ме пробуди ако опет заспим. Преуморна сам.
Покац: Па спавај срећо.
Дуклециа: Не могу, морам да завршим онај рад.
Покац: То ћу ја. Ионако морам нешто да урадим у еРепублици.
Дуклециа: Добро. Ти погледај, али буди ме. Ок?
Покац (мази се са сином): Ало магаре моје, не гризи ми уво.
Неуморни син: Тата, ја сам лав.
Покац: Добро лаве, иди гризи маму, ено чека те. Таја мора нешто да уради. Лаку ноћ...

Покац остаје сам. Пише чланак. И гњави Слосто и остале на каналу Владе. И сређује Дуклецијин рад.


Дан 903, Новог Света, време – шеснаест је сати прошло од почетка дана у еРепублици, нешто после 1 ујутро у РЛ Србији.

Место радње исто.

Дуклециа (улази у собу): Што ме ниси будио?
Покац: Молим?
Дуклециа: Замолила сам те да ме пробудиш.
Покац: Кад?
Дуклециа: Стварно си...🙂
Покац: Јесам, али те волим.
Дуклециа: Волим и ја тебе, али морам да пошаљем рад.
Покац: Послао сам ја.
Дуклециа: Средио си све и прочитао?
Покац: Па има само седам страна. Таман док сам делио пуце.
Дуклециа: То г... још траје?
Покац: Шта срећо?
Дуклециа: Та ваша борба са Хрватима?
Покац: Није са Хрватима, мада има и њих, више су Амери, а званично је Кина напала.
Дуклециа: Не интересује ме.
Покац: Па питала си ме🙂
Дуклециа: Е...
Покац: Обилазио сам вас и покривао. Опет си причала у сну, а сероња се откривао.
Дуклециа: Уморна сам срећо. Долазиш?
Покац: Ево сад ћу, само да завршим нешто. Добијамо их лагано, осим ако баш униште кредитне картице.
Дуклециа (одлази назад у кревет): Ј... те еРепаблик.
Покац: Чуо сам те🙂
Дуклециа: И треба да ме чујеш.
Покац: Ево сад ћу🙂


Дан 903, Новог Света, време – нешто пре промене дана у еРепублици, око пола девет ујутро у РЛ Србији.

Место радње исто. Лица иста.

Дуклециа: Кад крећеш залуђени?
Покац: Ма нисам залуђен, само морам бити ту, ако оде битка у продужетке. Крећем у пола 12. Имам двочас са Жужом.
Дуклециа: Шта је то црвено?
Покац: Па зид. Видиш како тенкују Амери. Ево и наших. Госн. бивши председник, Анђели, пар Вукова, Боки88...
Дуклециа: Ко?
Покац: Ма не знаш га. Небитно. Јао ово је лудило! (смеје се).
Дуклециа: Шта је? Опет се зезате?
Покац: Ма јок. Тенкови на све стране и неки наш лик Цобе23, посред њих свих цепа 5-4-3-3
Дуклециа: Па добро, устао дечко.
Покац: Ма било нас је преко 800 онлајн кад сам се јутрос улоговао, а у целом свету, 3700.
Дуклециа: Осамсто?
Покац: Па, ево види.... Опа, Лажем. 1612🙂
Дуклециа: У Србији? Па ви нисте нормални.
Покац: Аха. Па Срби🙂 Ево Лифи на чету каже да је чак и он устао да се бори, Сад сам му написао твој коментар.
Дуклециа: Комплетни магарци.
Покац: Зато ме и волиш🙂


Дан 904, Новог Света, време – пола сата после промене дана по еРеп времену.

Место радње исто. Лица иста. Радња.... другачија. Лепо је бити министрова жена, па макар и ако је тај неко само виртуелни министар🙂 Дакле прича има хепи енд.

Мислим, одбранили смо Љаонинг.



АКО НАЂЕТЕ НЕКОГ КО ВАС ВОЛИ ТАКВОГ/ТАКВУ КАКВИ СТЕ, НЕ ТРАЖИТЕ ДАЉЕ, ЈЕР НИШТА ВРЕДНИЈЕ ОД ТОГА НЕ МОЖЕТЕ НАЋИ У ЖИВОТУ.