Како је нама лајонингцима

Day 899, 03:45 • Published in Serbia Serbia • by Uros McStrawberic

Ех како може да нам буде кад по цео дан радимо по рудницима.Напорно је ал као што се каже КО РАДИ НЕ БОЈИ СЕ ГЛАДИ

Е сад да Вам опишем једну ситуацију која ми се десила док сам се враћао са епосла.

Враћам се ја увече кући после напорног радног дана.Идем као и обично пречицом-то је једна мала уска уличица,помало осветљена и увек се мало осећам језиво када пролазим туда.



Чујем ја неко шуштање по кантама,али настављам да идем-не обазирем се(мислио сам да су мачке или мишеви који обедују по тим кантама)



Кад после неколико корака одједном се ,ипред мене, створе неке кинеске нинџе.



Кажу они мени:

Ми смо кинеске револуционарне нинџе,послали су нас американци богати златом,да овде подигнемо устанак како би ова регија била њихова!!!Сад ћемо да те еубијемо!!БУАХАХАХАХАХА

Ја се уплашим-не знам шта да радим.Али на сву срећу брзо је дошао наш полицајац,којег је позвала жена ис зграде,(овом приликом се захваљујем тој жени што ми је спасла велнес) и нинџе су нестале.

Због оваквих догађаја апелујем на све СРБЕ да се што пре преселе у Лајонинг како би онемогућили тим нинџама да подигну устанак!!!!

МИСЛИМ СТВАРНО

ВЕЛИКА СЕЛИДБА У ЛАЈОНИНГ!!!!



глас + претпалата ако оћете