Приче из Малезије - Ципелици - Део Први

Day 898, 09:52 • Published in Serbia Serbia • by borissajkas
До сад ми је увек било жао што нико не жели да говори о нама, сви говоре о њима, али они нису много бољи од нас...Све док ми друг није рекао: „Па ја говорим за њих, јер су моји, ти говори за твоје, за шта служиш...“, и био је у праву, требам ја да говорим за своје, требам ја да их подржавам и борим се за наше интересе...е па борићу се, борим се...

Поздрав свима, нашао сам мало времена, те сам желео да подржим „моје, наше“ да вам покажем ко смо „ми“, за шта се боримо, како нам можете помоћи да заједно победимо, да будемо бољи, јачи, да еСрбију учинимо снажнијом, јер знам да то можемо.




Отпочињем серијал чланака о Србима који се боре у Малезији, и који ће се на крају изборити, уз вашу помоћ... Део Први


Како је све почело?

Још у Августу месецу прошле године, доста времена на чету проворио сам са Жељком Ћировићем, тадашњим министром економије, једним од најбољим новинара еСрбије, који је једног дана објавио чланак у коме је изразио своје незадовољство стањем у земљи, и где је најавио одлазак у Ирску. Нико није знао шта се дешава, откуд сад од једном, зашто? Сретох га на чету, па пожурих да га питам шта се дешава. Разлози због којих је напустио нису битни (политичке су природе), битно је шта је он желео да постигне са тиме, његова идеја је била да оде у Ирску, и одради ТО (take over / преузимање) те земље, обећавши да кад се врати у еСрбију, донираће 500 голда држави (тад је 500 голда било као сад 5000). Луда идеја, храбра, пожелео сам му срећу и отишао је са чета.

Још увек смо у месецу Августу, касно је већ, око 2 сата ујутру, на чету сам са Шунтом и Ђорђетом Милошевић, и препричавам им разговор између Зељка и мене. Гледамо на своје профиле и замишљамо када ћемо ми добити своју прву медаљу за конгрес, то је тад било тако далеко, недостижно... „Што не би и ми пробали, што је он бољи од нас, хајде да покушамо, хајде да се играмо...“, ово су моје прве речи о идеји за ТО, ТО било чега, али тада са детињастим циљем, добијањем медање и голда. Тада настаје идеја, коју смо данима развијали и наш први ТО је почео.

Окупљали смо се на чету, у соби #медаља, тада нас је било 6, Сашапфц, ХајдукВељко, Шунта, Ђорђе Милођевић, Зеки1985 и ја (надам се да нисам никога заборавио, давно беше), тада је све почело.



Чешка, земља наших снова...

Тада смо били веома неискусни, нисмо знали ништа, играли смо ереп тек 3 месеца, имали смо по 2 медаље, али опет, то су нам најлепши дани у еРепу, Русија је харала Америком, Француска Шпанијом, а Србија напала Славонију (живео Вон Мартин 🙂 )

Гледали смо која земља има најмање активних становника, а да није у ПЕАЦЕ-у, тадашњем нашем савезу, и одлучили смо да одемо у Чешку, тада земљу са 50ак активних гласача. Ђорђе и ја одлазимо уз приче да су нам родитељи из Чешке, да волимо Чехиње и сличне будалаштине које су палиле 🙂 Веома лако добијамо држављанства, али у исто време у Чешку долазе ТО тимови из Босне (предводио Лес Паул) из Аустрије и из Русије чини ми се. Превелика конкуренција нас је натерала да одустанемо и потражимо неку бољу земљу.



Ох, ипак је Малезија земља наших снова...

Малезија, тада земља са око 100 гласача, нама потпуно непозната, али ај да пробамо па ћемо видети шта ће бити. Одлазимо тамо, подносимо захтеве за држављанстава, и успут гледамо ко би од конгресмена могао да нам одобри, кад тамо имена попут Салим1389, Црвеназвезда, БалканБеаст...вауууу, одлично 🙂 Управо ови играчи су доделили 15ак пасоша и помогли отпочињању акције Ципелици.



Салим1389 ака Правни4

Када смо дошли у Малезију, одмах нам је за око запало име Салим1389, знали смо да тај профил води неко од Срба, те смо га контактирали. Није био баш расположен за дописивање, али је био веома расположен за доделу држављанстава. 15.10.2009 године добијам поруку од Салима, где ме моли да гласам за њега на изборима за председника странке, и пита ме колико има још Срба који би му помогли, дајем му списак, и одлазим у Малезију да гласам. Настављамо ми дописивање, и он ми се поверава да је то уствари мулти налог од једно познатог играча из еСрбије, правника4. Након 10ак минута одлазим на ереп, да му одговорим на поруку, када видим да је Салим банован, и не знам шта се дешава, он долази на чет, и говори ми да су му бановани профили Салим и правник, као и Народни Магацин, они који су се тих дана борили у Славонији, сигурно су добили пуце преко овог орга и сећају се колики је значај овај играч имао у еСрбији. Нажалост банован је, касније је узео нови профил и сада се успешно бори за политичке интересе Срба у еБиХ. Овом приликом желим да се захвалим Салиму, без кога би нам почетак био много тежи...🙂




У следећем броју ћу писати о првим изборима за конгрес, на којима смо добили 4 конгресмена. Нећу писати читаву историју у једном чланку, јер сам сигуран да нико неће прочитати чланак од 10 куцаних страна, а и овако је мало занимљивије...

Поздрав, Борис