Аве Сербиа ! Живела еСрбија!

Day 876, 00:35 • Published in Serbia Serbia • by Horabin
Добар дан еСрбијо

Ево, после пар месеци проведених у овој игри, после мноштва којекаквих чланака, некако ми понестало идеја за писање. Не само за писање - иако редован и свакодневан у извршавању ових еПослова - рад, тренинг ,рат, све сам мање присутан у овом еСвету.
Дођем,одкликам своје, мало свратим на чат-и то је то. Нестало је оног почетног ентузијазма. Да ли ме то сврстава у двокликташе?



Пропратим додуше дешавања мало по новинама, погледам шта има од ратова сваки пут надајући се да ћу видети битке због којих сам још у игри..и то је то.
Досадила ми игра која заиста нема никаквог смисла ни циља. Бар их ја не видим. Који беше циљ ове игре? Ако неко зна замолио бих га да ме подсети...

Шта то треба да урадим са овим мојим виртуелним грађанином да би, било ја као појединац, било тим којем припадам, тријумфално завршио игру испред свих других?



Смисао сваке игре би требао бити то - такмичити се и победити друге.
Али не, ова игра није таква. Има додуше такмичења, има победа и пораза, али коначне победе нема...

Причао сам мало у часовима доколице са неким људима који играју ову разбибригу. Играју дуго, много дуже од мене. И они, исто као и ја, осећају засићење. Осетили су га поодавно, али ипак још су ту.
И ја сам, ево, још увек ту, и бићу још неко време сигурно. Шта нас то држи на окупу поред бесмисла који пружа сама игра?

Ко год да је смишљао ову игру урадио је добар посао. Не, није игра ништа посебно - чак би је сврстао у ред веома лоше урађених и идејно и технички. Али оно што јој даје драж је национални понос који играче држи на окупу у једној еЗаједници. Осећај припадности једној нацији, једном народу. Осећај да доприносиш снази и моћи (макар виртуалној) те своје нације или еНације - назовите је како хоћете.

Да, онај мали Српски барјак који се добије на профилу, онај барјак који те сврстава у еСрбина - то је оно што даје овој игри драж коју друге, много боље урађене игре, немају.



Уосталом, зар није велика већина нас играча управо због тога овде?

Прочитао сам и ја као, верујем, велика већина вас, поштовани еСрби, да је виртуелна Србија у кризи. Да је поробљена и понижена од стране еХрватске и њених савезника. Прочитао сам да су јој потребни играчи да би је учинили јаком и моћном. Прочитао сам да требају играчи који ће једног дана да врате еХрватској оно што је заслужила!
И ево ме - још сам ту. Ја и многи други, кликамо, штекамо злато, штекамо пуце за те одсудне битке.

Ту смо док се еХрватска не пороби и не понизи. Ту смо док се онај СРПСКИ БАРЈАК не завијори на последњој еХрватској регији.

Ја се тога не стидим - то је оно што ме је довело у ову игру, то је оно што ме још увек овде држи. Знам, појавиће се неколицина њих у коментарима овог чланка са критикама како на мој рачун, тако на рачун овог текста. Коментарима типа оних невладиних говорника из стварне Србије. Е такве ликове не разумем, никад их нећу разумети. Вичу ово је игра, ви сте националисти ми нисмо. Говоре о нечему што нема везе са мозгом.
Ово јесте игра - играмо је да би разорили еХрватску!
Који ли је њима смисао ове игре? Појма немам...и не желим да знам.

Играјмо се еСрби до коначне победе - макар наше личне. Игра нам није дала смисао играња, пронађимо га сами. Нека наш коначни циљ у овој игри буде поробљена и понижена еХрватска!
До коначне победе - ЖИВЕЛА еСРБИЈА !



Твоје сунце носе сад на заставама,
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.

Још си уз нас, света мајко, коју муче;
Све су твоје муке у мачева севу,
Све у нашој крви твоје реке хуче,
сви ветри у нашем осветничком гневу.

Ми смо твоје биће и твоја судбина,
Ударац твог срца у свемиру, Вечна,
Твој је удес писан на челу твог сина,
На мач његов реч ти страшна, неизречна.

Млеком своје дојке нас си отровала,
У болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала -
Мученик и херој, кап сузе и крви.

Ти си знак у небу и светлост у ноћи,
Колевка и гробље у одећи сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
Једини пут који води до врхунца.

Ми смо твоје трубе победе, и вали
Твог огњеног мора и сунчаних река;
Ми смо, добра мајко, они што су дали
Свагда капљу крви за кап твога млека.