Колики но-лајфер треба да будеш...

Day 875, 04:31 • Published in Serbia Serbia • by purebg
...игра, а можда и није...



Почео сам да играм ову игру пре 320 и кусур дана, а прву компанију сам купио 2 месеца касније. Била је то К1 фабрика за прераду дрвета. На моје велико изненађење, у фабрици коју сам платио мање од 20 златника, се нашло поред 10 радника и нешто злата динара и готовог дрвета... Чиста срећа...
Том куповином себе сврставам у привреднике еСрбије. Иако сам, помало неупућено улетео у ту причу, за веома кратко време сам похватао све конце, и нека зарада је почела да капље. После још неких медаља, уз зараду и поклон бившег власника фабрике дрвета, се бацам на још једну грану привреде. Гвожђе... Ни тај посао у том моменту није био лош, иако је фабрика била К1, зарада је неко време била одлична, чак и боља него на житу, и много боља него на дрвету. Гледам наше тржиште компанија и примећујем да се веома често деси да неки привредник из само себи знаних разлога понуди на продају своју компанију доста испод цене, и тако дођем на идеју (не тврдим да сам био једини) да могу трговати са компанијама, јер ту не зависим од здравља запослених нити услова на тржишту, били смо мала земља, и освајање неких региона са високим приносом сировина није било на видику. За кратко време (пар недеља) сам дошао до позамашне количине златника, и решавам да се бацим на још једну грану привреде, а то је производња оружја. Почињем са К2 фабриком, да би веома брзо пазарио и К1. Уз најновију аквизицију у виду једног К2 рудника гвожђа у индонежанској Карнатки. Са лиценцом за продају гвожђа на есрпском тржишту, нисам морао да се смарам силним донацијама купујући на индонежанском тржишту и донирајући компанији за оружје, а циклус производње оружја је био затворен, имам производњу гвожђа и оружја, а то је у то време била добитна комбинација. производњном жита у Војводини и производњом хране у Индонезији, затварам још један круг производње, али још битнија ствар је то што сада имам прилив новца и у еИндонезији и у еСрбији и више не зависим од монетарних скокова у толикој мери као раније. Подизањем нивоа квалитета жита и гвожђа са К2 на К3, повећава се и зарада тих компанија, тако да себи могу да дозволим и неке планове који се тичу еСрбије.



После толико времена проведеног у вођењу разноразних компанија увидевши да ипак није све у зарађивању новца, а верујте ми на реч, зарадио сам доста, решио сам да се посветим хуманитарном раду. Отварањем организације еБеоград орг и првим чланком у овим (мојим) новинама означио сам почетак рада пројекта еБеоград. Сам пројекат је имао за циљ мало растерећење државе око пресељења новопридошлих грађана (ебеба), који се вођени својим местом рођења у стварном животу, рађају у регијама које су небитне за одбрану еСрбије, односно регије без К5 болнице. Наиме у старом систему рада болнице, када је болница увек додавала максимум здравља после борбе и кад су се ебебе рађале са 50 процената здравља, веома је битно било да живите у регији са К5 болницом. Кроз пројекат еБеоград је прошло доста грађана еСрбије, и морам да признам да пратећи њихов развој, приметио сам да је незаинтересованост а самим тим и смртност ебеба велика. Иако су скоро сви (не бих се усудио да кажем сви јер је могуће да сам некога омашио) од мене добили неколико порука са кратким упутством за игру и линковима ка новинама Министарства образовања еСрба, важним туторијалима, и сви који су код мене у компанији достигли 5ти ниво, када остварују могућност за борбу, добили карту за пресељење или комад наоружања, ако су већ рођени у регији са К5 болницом, и даље је одзив играча била веома мала. За то се у неким случајевима може окривити стање у еСрбија и слаба читаност мојих новина (али нисам желео да неком новинару са медаљом будем на терету, па сам ову причу гурао сам), али сам лично уверен да је нејвећим делом крива незаинтересованост играча, односно ова игра није ни била игра за њих. Повећањем броја К5 болница у еСрбији, овај пројекат прераста у типичне тренинг компаније за прве кораке млађих нараштаја, а сада већ имам друге планове за ову органиѕацију, али о томе неком другом приликом.



Негде у то време улазим у тим министарства економије у првој влади Десерт Хамстера. Тим који се састојао од 2 коминистра из СДФа и 2 помоћника министра (Равногорца и мене). У тој влади сам добио место председника Привредне Коморе еСрбије иако је то била Равногорчева идеја. Нажалост, због недостатка новца и слабе активности коминистара, ПКС је доведен у стање у ком нема никакву могућност деловања и осим регистра компанија и организација у еСрбији које су се добровољно пријавиле, није учињено ништа више. Следећа Хамстерова влада је била у још горој финансијској ситуацији, тако да је од самог почетка било јасно да ПКС ни тог месеца неће бити способан за рад. У следећем, Страхињићевом, мандату МЕС тим сачињавају мешетари и у њему за мене нема места, али то ми је, у неку руку, олакшало ситуацију, наиме имао сам понуду за место у командном кадру Гарде. МЕС тим тај мандат почиње громогласном најавом кредитирања есрпске економије и огромном позајмицом од стране МЕС тима - мешетара еСрбији, која ће све то омогућити. Наравно на заказаном састанку са привредницима, после добијања речи и неколицине мојих питања и закључака после којих сам од стране министра и неких к(а)оминистра обележен као ДЕМАГОГ, завршавам своју комуникацију са њима. Том и следећим тимовима МЕСа замерам на слабој транспарентности и никаквој комуникацији са привредницима, а појединим министрима веома неадекватно понашање сходно њиховом положају.
Наравно, моје организације не престају да се шире, и са поносом могу да кажем да сам у неким моментима имао и више од 10 компанија распона од К1 до К4, већином у еСрбији и да су увек остваривале профит, плус 4 тренинг компаније на еБеоград орг, које су увек правиле губитак 🙂

Зашто вам ово све причам?



Па, за почетак сам желео да покажем да се може бити успешан привредник и без мултија и без мешетарења и наравно без много потрошеног времена испред монитора. Морам да признам, да сам увек много више времена проводио читајући новине него радећи са 10+ компанија. Стицајем околности мој посао у стварном животу ми дозвољава да будем уз рачунар доста времена, али такође сматрам, а то је само моје мишљење, да је трка за виртуелним богатством у он-лајн игрици мало бзв. Да не будем погрешно схваћен, и ја јурим исто то, али не бесомучно и не газећи све испред себе. У неком периоду свог еживота (веома раном) сам схватио да је ово само игра, и да је траба играти, наравно са неком мером...


Други разлог, би био хајка на 1ДР компаније, која је покренута.

Зашто?

Ко покреће акцију?

Акцију покреће један од бивших министара еСрбије, вероватно изнервиран мањком радника за његове К5 компаније. Мета његовог напада су садашњи министар економије и његово друштво.овој акцији се придружује још један бивши министар, али овај је бивши министар одбране, који, гле чуда такође има неке К5 компаније...
Стварајући атмосферу хајке и линча позивају грађане на напуштање 1ДР компанија, а бивши МЕ у једном тренутку, чак, запошљава око 400(!!!) радника у својој фабрици. Отровне стрелице лете на све страна и све више и више народа се укључује у расправу, неки бранећи други нападајући 1ДР принцип рада.



А како све ово утиче на есрпску привреду?

То зависи од угла гледања. Ако гледамо са позиције еСрбије, тренутно се убира много већи порез, наиме на веће плате које дају 1ДР компаније, и порез је већи.
Ако ситуацију посматрамо са тачке гледишта једног радника ситуација је одлична јер су плате у том сектору доста скочиле али под условом да вас не нервира то што стално добијате отказ.
Али ако ситуацију посматрате са тачке гледишта једног е привредника онда је ситуација трагична за све који имају компаније испод четвртог нивоа квалитета. Ако имате фабрику оружја у квалитету 1, 2 или 3 слободно ставите кључ у браву јер да би радили са профитом цена оружја по комаду, уз данашњу цену сировина, би морала бити 4,63рсд за К1, 9,25рсд за К2 и 13,88рсд за К3.
Ситуација је таква зато што су 1ДР компаније узеле већину радника од умешности 5 па навише. што значи да је за компаније квалитета од 1 до 4 преостало оно мало радне снаге до умешности 4, под условом да радници умеју и могу уз ове плате да одржавају здравље на нивоу преко 90%.

Како ово утиче на есрпску популацију?



Веома лоше, из простог разлога што у овој ситуацији компаније квалитета 2 и 3 су принуђене да радну снагу траже међу најмлађом популацијом, међу ебебама, међу грађанима који нису обавештени о механизмима игре и који не схватају како рад у компанијама вишег квалитета утиче на њихово здравље. Држава при том се ни на који начин не труди да ситуацију поправи, или бар ублажи последице рада 1ДР компанија. Сви перу руке, уместо да Министарство економије изда упутство и правилник рада тим компанијама, а министарство информисања објави информацију о томе и наравно министарство образовања ради свој посао и укаже млађим нараштајима на утицај рада у компанијама вишег квалитета на њихово здравље. Сам председник еСрбије је отворено стао на страну 1ДР компанија у комантарима једног члнака, а при том се није огласио у председничким новинама поводом тога.
Сад ће неко из последњег реда да добаци "Не постоји ни један механизам игре којим би 1ДР компаније биле спречене да раде, и шта ми ту можемо?!", наравно да не постоји механизам у самој игри, али постоји нешто друго, постоји механизаам у сваком од нас који каже "ДОСТА!!", или можда грешим...
Продукт целе ове приче је смањен број активних компаније нижег квалитета, смањена количина ускладиштеног оружја у нижим квалитетима, а сад ја да вас питам нешто:
Са којим оружјем планирамо да освојимо неку територију, са којом војском и са којим грађанством? Складишта оружја нижег квалитета се смањују, војска уместо оружја прави хлеб (више се исплати) а грађанство, барем ово млађе, губи здравље из дана у дан.Па да поновим још једном, Са којим оружјем планирамо да освојимо неку територију, са којом војском и са којим грађанством?



Епилог целе приче је да се бивши министар мало смирио јер како сам каже
"Ocekujem da ce kolac sada biti ravnopravnije rasporedjen."
Сада већ бивши министар економије има одговор за све покретаче ове акције
"Skupi jos malo firmi i para pa te mozda primimo u "ekipu" a do tada pisi novine xD "
Рекох већ да имам замерку на неваспитање и непримерену комуникацију, сад већ бившег, министра економије, е па нисам једини
"btw, to tako liči na tebe.
nadmeno je,
primitvno je,
zlokobno je,"
Ово је коментар упућен горе поменутом министру 🙂 од стране једног од старијих играча.
Али, од свих коментара у разним новинама на ту тему, следећи ме је тотелно одушевио
"Балавурде без живота. Ајде признајте дали сатница коју проводите играјући ову игру улази у двоцифрене бројеве? Ја сам мишљења да је тако."



Јесам ли вам рекао да сам у једном тренутку био прозван као "профитер"? Нисам?! Ето, сад вам кажем, током једног од напада на Славонију, моја компанија је имала продајну цену оружја дупло већу него што је реална (а при том је била најнижа на тржишту). У сваком случају, својом грешком сам довео до ситуације да ме неко прозива како због моје жеље за виртуелним парама сам директно одговоран за то што нисмо освојили Славонију. Мхмммм.... Кривицу за профиерство прихватам, али не прихватам то да смо нас неколицина криви за неосвајање Славоније. Мала напомена моја компанија је била К2, а то, дефинитивно, није оружје којим се боре цивили, а аутор тог текста није се усудио да дирне у К1 а ево и разлога "mrzelo me je da istražujem sve kompanije koje su u tom poskupljenju preterale" Е сад, ако мало загребемо испод површине, долазимо до разних сазнања, па чак и до тога, ако посматрамо ово са тачке гледишта једног параноика, да је овај позив на линч и спаљивање вештица имао политичку позадину 🙂 Ово вам причам, јер знам ко је све држао које компаније у К1, К2 и К3 сектору, има ту свега, од председника партија, преко војног врха, до будућих министара, а све то није објављено 🙂 јер су у том тренутку то све били политички подобни људи, или у том тренутку неинтересантни за прозивање...

У сваком случају, ја сам своју лекцију научио, што се не би могло рећи за све остале...



Приликом писања овог текста ни једном министру, бившим и садашњим, није зафалила длака са главе...


...разочаран...

пуребг




Овај чланак сам писао неколико дана, тако да је могуће да је сада ситуација за нијансу другачија...